Ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković pozvao Aleksandra Vučića na GS UN 11. jula u Njujorku na prvo obeležavanje Međunarodnog dana sećanja na „genocid“ u Srebrenici: Može da se ogrne zastavom, a i ne mora

Ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković pozvao je srpskog predsednika Aleksandra Vučića u Njujork, na Generalnu skupštinu UN 11. jula ove godine na prvo obeležavanje Međunarodnog dana sećanja na genocid u Srebrenici, navodeći da može da se ogrne zastavom, a i ne mora. Naveo je da ga "naravno poziva i u Potočare", i da mu garantuje bezbednost.

„Da tamo odemo da se poklonimo žrtvama ovog stradanja. DA odemo zajedno, ako hoće, ovde u Sarajevu na Kazane gore, gde su civilne srpske žrtve. Da odemo zajedno u Jasenovac. Sve ono za šta treba hrabrost, ja imam i hoću. I ako se tako budemo ponašali na tom polju, stvaramo pretpostavke da se fokusiramo na ono što nam je veoma važno. Mi smo jedni drugima veoma važan spoljno-trgovinski partner. Imamo velike i obimne razmene, imamo ambicije da budemo deo Evropske unije. Moramo sarađivati, dakle, i to je ona strana kojom bi bio srećan. Ali moraju se ispuniti ovi ljudski preduslovi da jedne druge poštujemo, da žrtve stradanja poštujemo, da ne provociramo i ne izazivamo“, poručio je Konaković za N1.

Dodao je da bi njihova zajednička pojavljivanja na mestima stradanja „zapravo napravila te preduslove“.

„Ovo što sad gledamo, taj neki šou i neku režiranu kampanju, ne doprinosi stabilizaciji naših odnosa, a mi nismo neko, možda nekad neki prethodnici jesu bili, ko je spreman da se s tim stvarima igra, trguje, mi tome dajemo značaj koji mu pripada“, istakao je on u Danu uživo.

Konaković je istakao da je bilo vidno u pripremi kod donošenja rezolucije da „sve vodi ka nekom teatru, predstavi, koja više ima za cilj animirati glasačku publiku na lokalnim izborima, nego se baviti suštinom naših odnosa, i mislim da tu nedostaje liderstva i pravih grabrih odluka, pre svega predsednika Srbije Aleksandra Vučića, naravno Milorada Dodika i još nekoliko ljudi“.

Kazao je i da je u razgovoru sa drugim šefovima diplomatija shvatio da su konsternirani, šokirani načinom na koji je to Vučić u Njujorku, ali i po povratku u Beograd, izvodio što se tiče usvojene Rezolucije o Srebrenici.

Upitan šta je rezolucija donela BiH, on je kazao da je donela mir i delić pravde onima koji su je tražili skoro tri decenije, „da će se širom sveta svake godine obeležavati taj dan na međunarodno presuđeni genocid“.

„Tako da, evo, donela je ono što je trebalo raditi mnogo ranije i bilo bi zaista dobro i hrabro da je Srbija imala snage da bude kosponzor ove rezolucije, jer je takav njen sadržaj. Dakle, smiraj žrtvama, svest o počinjenom genocidu, učenje ili naobrazba u knjigama širom sveta, u obrazovnim kurikulima, programima, i to je ono što jeste bio cilj“, poručio je šef diplomatije BiH.

Navodi da su bili iznenađeni, kako kaže, „polupretnjama, ali možemo reći pretnjama koje su stizale iz štaba predsednika Aleksandra Vučića, govoreći o tome kako bi se mogla desiti eskalacija, čak i sukobi u BiH, jer, zapravo, poruka je bila ‘ćutite o onome što ste u BiH preživeli, nemojte govoriti o presudama međunarodnih sudova, da to ne bi nekoga naljutilo i da ne bi eskaliralo'“.

„Potcenio nas je predsednik Srbije Vučić, nas koji smo pružili ruku saradnje. Ja sam među prvim destinacijama koje sam posetio došao u Beograd da najavim bolje odnose, očekivao sam hrabrost sa druge strane, i još uvek je ne vidimo, nismo je dobili. A to da nas tim nekim polupretnjama, nas i one koji su za rezoluciju glasali, čini mi se pokuša preplašiti predsednik Srbije, predsednik Republike Srpske, u tome nisu uspeli. Sada je pitanje za njih – da li imaju snage napokon za katarzu, za pogled u ogledalo, za prihvatanje činjenica, a podsećam da predsednik Vučić često govori o međunarodnom pravu, traži primenu međunarodnog prava, a vrlo često u svojim nastupima ovde eklatantno krši međunarodno pravo, presude onog suda sa kojim su se i on i Srbija obavezali, čak i zakonom, da će sarađivati sa Međunarodnim sudom pravde u Hagu i da zakonom se obavežu da isporuče ratne zločinice, primenjuju presude, on to grubo negira i grubo krši međunarodno pravo“, ocenio je on.

Na pitanje da li su prekršene procedure prilikom pripremanja same rezolucije, odnosno da li su namerno zaobiđeni predstavnici Republike Srpske, Konaković navodi da „nije Generalna skupština UN neki vašar u Šapcu, da se tamo može doneti neki papir, pa se nešto usvoji mimo procedura i mimo pravila, neka se dobro raspitaju, pogledaju šta je Generalna skupština UN“.

„To je krovno telo, možda jedno od najvažnijih u celom svetu, i tamo nema promašenih procedura“, smatra on.

Dodaje da razume da predstavnici Republike Srpske nemaju isti ugao gledanja kao oni, „ali ovakav način destrukcije nisam čak ni od njih očekivao, ponajmanje od vlasti Srbije“.

Ponovio je da bi „najispravniji put bio da je Srbije kosponzor ove rezolucije zajedno sa nama“.

„Najispravniji put bio bi da predstavnici institucija iz Republike Srpske, članica predsedništva Željka Cvijanović, predsednik Dodik i njihovi saradnici, zajedno sa nama, sednu da konstatuju da se presude međunarodnih sudova ne interpretiraju nego se primjenjuju, da smognu snage da skinu tu stigmu sa srpskog naroda koju, čini mi se, oni nameću, ne mi. Vi niste čuli nikog od nas da je govorio da su Srbi genocidan narod. Samo su to Vučić, Dodik, Vulin i još nekoliko njih govorili u javnim kampanjama i nastupima“, ukazuje Konaković.

Na primedbu da je Vučić rekao, kada se pojavio tekst rezolucije, da nije znala za njega, on navodi da je bila pozvana, „imali smo čak i neke medijatore sa kojima sam ja razgovarao, koje je on ubeđivao da nije tajming, da to donosi neku eskalaciju, koristeći se različitim dezinformacijama“.

„Imali su priliku zajedno sa drugim zemljama da se priključe rezoluciji, da budu kosponzori, jer kada su videli da u tekstu ne piše ništa od onoga što su oni najavljivali da će pisati, to je ta kolektivna odgovornost Srbije, to je ta generalizacija, to je to provociranje, upiranjem prstom, onda je zaista bilo pravo vreme da se Srbija uključi kao kosponzor. Da je Vučić ikada rekao da je on na to spreman i da je o tom sa nama razgovarao, mi smo to mogli uraditi naredne godine. Pošto smo videli njegove reakcije, na to se možda navikao sa nekim prethodnim vlastima da to rade. Mi ne trgujemo s tom istinom o Srebrenici, nema trgovanja. Ona je fakt, ona je činjenica“, istakao je Konaković.

Upitan kako komentariše Dodikove najave izlaska Republike Srpske iz BiH, on podseća da je „neko danas objavio da je punih 18 godina od najave secesije Milorada Dodika, „i 18 godina on na toj temi skuplja jeftine političke poene“.

Smatra da bi izlazak RS iz BiH bio i kraj same RS, kao što je ranije ocenila i Ambasada SAD u BiH.

Ističe da je Dodik u velikim problemima zbog, kako navodi, nasrtaja na institucije BiH, kao i da mu poručuju da se s tim ne može igrati.

Dodaje i da su možda iznenadili Dodika i kompletnu bosansko-hercegovačku javnost, spremnošću na svaki vid razgovora i dogovora, „mi nemamo drugu opciju“.

„BiH je zemlja konsenzusa. Nama je Dejton doneo taj prekopotrebni mir, ali nažalost, doneo nam je i tu ludačku košulju, u kojoj svi sve mogu blokirati, bez dogovora, konsenzusa, ni u Veću ministara, ni u parlamentima nema niti jednog akta, nema budžeta, nema zakona, i spreman sam sutra odmah nastaviti razgovore s Dodikom“, poručio je.

Na pitanje da li su odnosi Srbije i BiH posle usvajanja Rezolucije o Srebrenici krenuli u nekom drugom pravcu, ocenjuje da jesu, da to nije očekivao, kao i da odgovorno tvrdi da je to zbog Vučićevog ponašanja, „njegovih saradnika i onoga što smo od njega ovih dana gledali“.

(N1)