Milovan Drecun: Evropski predlog za Kosovo samo koncept – nije u pitanju ultimatum. Naše mesto je u evroatlantskom partnerstvu

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun izjavio je da će se večeras nakon obraćanja predsednika Aleksandra Vučića saznati da li je bilo nekih korekcija francusko-nemačkog predloga za Kosovo u odnosu na prvobitni predlog koji je i on imao prilike da vidi. "Zanima me da li su napravljene korekcije i da li su one suštinske", rekao je Drecun. Istakao je i da je taj predlog samo koncept o kojem bi Srbija trebalo da diskutuje, koji nije ultimatum i o kojem je moguće postići konsenzus u javnosti. On je za N1 otkrio i koje tačke sporazuma su sporne za Srbiju.

U prvobitnom predlogu, kako kaže, sporno je to što se kaže da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u svim međunarodnim organizacijama. Ne kaže se kojim, precizirao je Drecun, ali je istakao da to onda znači da se odnosi i na UN.

Sporno je, kako navodi, i to što se u predlogu kaže da ugovorne strane treba da poštuju teritorijalni integritet i suverenitet, pravo naroda na samoopreljenje, da obe strane priznaju pasoše, da razmene nekakve misije…

„Dakle tu se zapravo traži od Beograda da ne prizna de jure lažnu državu Kosovo, ali da je tretira kao međunarodni subjekat, odnosno da se prema njima odnosimo kao prema državi. Te dve stvari su najspornije“, rekao je Drecun.

On je istakao i da u tački 7 predloga nema spomninjanja ZSO, već se govori o određenoj samupravi za Srbe koja je, kako ocenjuje, „dosta nemušto definisana“.

„Šta je bio problem da se spomene ZSO?“, zapitao je Drecun i dodao da nije dovoljna formulacija da će se primenjivati sve ranije potpisano i dogovoreno. „Ne može iz toga da se čita, mora da se precizno kaže“, naveo je Drecun.

Naša strana je rekla da možemo da nastavimo dijalog i da se Srbi vrate u institucije tek kada se formira ZSO, rekao je Drecun i dodao da je i američka strana ta koja inistira na ZSO, ali da Kurti izbegava i da spomene tu obavezu Prištine.

On je istakao i da je posle izjava američkih zvaničnika Dereka Šole i Gabrijela Eskobara jasnije da nemačko francuski predlog treba da bude osnovni sporazum i da će se posle njega nastaviti razgovori, uključujući i druga pitanja i da bi se posle nekoliko sporazuma došlo do konačne verzije.

„Ovo je samo koncept“, rekao je Drecun i dodao da se u javnosti pojavila velika napetost i otvorile su se mnoge dileme o tom dokumentu.

Na pitanje da li Srbija treba da potpiše sporazum o nemačko-francuskom predlogu, odgovorio je da mi treba da o njemu razgovaramo.

Ukazuje i da je „kosmetski problem postao sastavni deo snažne tektonske pretumbacije na međunarodnom planu.

Podsetio je i na izjavu ambasadora Kristofera Hila koji je rekao da je Rusija pod Putinom ušla u mračnu šumu i da Srbija ne treba da je čeka da izađe odatle, kao i na izjavu Šolea da je Srbija zavisna od Rusije na energetskom planu ali da se vrši diversifikacija i da je Kosovo jedina poluga Rusije koja je ostala u Srbiji.

Kosovo je, kako objašnjava, postalo sastavni deo geopolitičkog sučeljavanja.

„Zapad nas stavlja pred zid i to je naš izbor“, rekao je Drecun imajući u vidu evropski predlog o kom treba diskutovati i koji nije ultimatum.

„Treba diskutovati o predlogu, o njemu ćemo svi diskutovati i predsednik je rekao da će se konsultovati sa svim subjektima“, naveo je predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju.

„Mi sada imamo podelu sveta – biramo pol moći na kom ćemo se nalaziti“

Drecun kaže i da sada imamo na delu podelu sveta u kojoj se stvara novi međunarodni poredak, a da je pol moći na kom ćemo se nalaziti evroatlantski plan moći, jer mi nismo u Aziji, pa je nama neophodno da napravimo strateški geopolitički dogovor sa Zapadom.

„Naše mesto je tu u evroatlantskom partnerstvu. Dogovor sa Zapadom može da počiva na kamenu temeljcu – dogovoru oko Kosova“, dodaje ali naglašava da time ne misli da treba da prestanemo da se oslanjamo na Rusiju.

I Rusija i Kina su nam, dodaje, potrebne zbog Saveta bezbednosti, pošto nećemo da omogućimo Kosovu članstvo u EU.

Izjava Šolea ukazuje i na mogućnost da se i oko članstva u međunarodnim organizacijama postigne neko rešenje, navodi i dodaje da bi bila moguća tri koraka.

Prvi korak je osnovni sporazum koji ne bi uključivao međusobno priznanje ali bi stavio Kosovo na evroatlantski put – a to znači da je izgleda cilj Zapada da se Srbija ne protivi da se Kosovo učlani u neke evropske organizacije, kao i da se slomi otpor pet članica EU koje se protive člastvu Kosova, dodaje.

Srbiji je, ističe, u toj borbi da postignemo rešenje sa Prištinom i dalje potrebna podrška Rusije i Kine.

Ocenio je i da bi postizanjem strateškog geopolitičkog dogovora sa Zapadom, Beograd dobio mnogo veći nivo zaštite ljudskih prava srpskog naroda na Kosovu, ali i izbegavanje kriza i incidenata, a dobili bismo i napredak koji je neophodan u dijalogu.

Postizanje dogovora doprinelo bi i da se smanje tenzije, a dobili bismo i nešto što bi omogućilo dalji predvidiv ekonomski rast Srbije, kaže.

Povodom pritisaka Zapada da se uvedu sankcije Rusiji, on kaže da su svakako dva pravca pritiska na Beograd i da ako bi uspeli da postignemo osnovni sporazum, mada za to ne postoji volja u Prištini, mi bismo na jednom pravcu oslabili pritisaka koji ide prema nama.

Mogućnost protesta i nereda

Drecun ukazuje i da je javnost osetljiva na ono što se dešava na Kosovu i da je lako izazvati nerede proteste zbog toga.

Unutrašnja destabilizacija Srbije destabilizovala bi čitav region i to nije interes Zapada i zato nude nešto što je nacrt i mi treba da prihvatimo da se diskutuje o njemu postavljajući svoje crvene linije, kaže.

„Jesmo stavljeni pred zid da se odlučimo“, rekao je Drecun i još jednom podsetio na izjavu Hila da je „vreme da se ubrza put Srbije na Zapad“.

Rizik, kako je dodao, nose pojedinci spremni da izazovu ekscesne situacije na Kosovu, a da kad se s naše strane to dogodi, predstavi se „kao nešto mnogo šire“.

Ocenjuje i da je potrebna javna diskusija i podseća da i Dragan Đilas govori o identičnim crvenim linijama kao i što su one koje iznose predstavnici države. „Moramo da svi iznesemo svoj stav, svi relevantni subjekti treba da iznesu svoje stavove“, dodao je.

Konsenzus oko predloga je, kaže, moguć sa određenim delom političkog spektra u Srbiji, ali i sa civilnim sektorom, raznim udruženjima, SANU, kao i sa uglednim pojedincima – sa svima koji nešto znače u javnosti Srbije.

(N1)