Milovan Balaban: Ne rasipajmo glasove – kanališimo narodnu energiju

Pošto je nezadovoljnih mnogo, a režim nema šta da ponudi narodu, njegova pažnja je sve vreme bila usmerena na opoziciju, odnosno na njeno ocrnjivanje i sprečavanja da se ona, što bi bilo prirodno, ujedini, ili bar deluje koordinisano, u zajedničkom frontu, protiv režima. U tu svrhu vlast je koristila oprobane metode koji su najefikasniji kada je u pitanju srpski mentalitet. Jedan od njih je podsticanje već postojećih animoziteta među opozicionim liderima, čime je radila na učvršćivanju podela i rasipanju energije nezadovoljnog naroda, procenivši da joj je to najjači adut u pokušaju opstanka na čelu države, a verovatno i očuvanju slobode nekih njenih ključnih prvaka.

Glavni cilj vlastodržaca je da preko svih sredstava koja su im na raspolaganju onemoguće formalni ili neformalni opozicioni front. Čitava kampanja, koja se realizuje preko medija pod njihovom kontrolom, sem što je koncipirana tako da je sva u zameni teza, ima nameru da favorizovanjem ili pak onemogućavanjem pojedinih političkih igrača, obezbedi što bolji izborni rezultat aktuelnim vlastodršcima. Pri čemu je opozicija, pogotovo SNS i DSS, konstantno u situaciji da moraju da se pravda kako nije kriva za stanje u državi, dok se predstavnicima vlasti ne postavljaju ni konkretna pitanja o stanju države i nacije, a kamoli ona neugodna o imovinskom stanju pojedinih njenih predstavnika.

Metod je jednostavan. Malim strankama, odnosno onim koje nemaju šansu da pariraju režimu na ovim izborima, nudi se medijski prostor i logistička podrška ne bili sa svojom kritikom, i vlasti i njenih glavnih opozicionih oponenata, pored promocije svog programa, uradile glavnu stvar za režim - naružile ključne opozicione stranke i narušile moralni kredibilitet njenih lidera, koje jedine mogu srušiti ovaj korumpirani i lopovski režim. Mogu mali igrači da misle (mada sumnjam da nisu svesni) da rade samo na afirmaciji svoje političke ideje, ali u realnim okolnostima njihova propaganda i retorika ide na vodu režimu.

One (male stranke) građanima nude spisak lepih želja, odnosno onoga što bi zaista bilo prihvatljivo za srpsku nacionalnu zajednicu, ignorišući realno stanje već poodavno uspostavljene kontrole i tzv. meke okupacije nad Srbijom. I dok režim pojačava svest o okupaciji, ružeći pre svega Nikolića i Koštunicu kao ljude sa kojima, usled njihove nacionalne prošlosti, zapad neće da sarađuje, u cilju podsticanja straha građana kako bi ih odvratio od glasanja za opoziciju, dotle istovremeno favorizuje i daje prostor nacionalnim opcijama, koje promovišu programe nerealne i ovom trenutku nemoguće nacionalne obnove. Sve to u cilju rasipanja glasova nezadovoljnih patriotski opredeljenih birača. Samo tako režim ima šansu da u našem važećem izbornom sistemu, u krajnjem zbiru, pokupi deo glasova nezadovoljnih, onih koji su istinski protiv vlasti, koja trguje i sa sopstvenim, najsvetijim, teritorijama.

Najbolji dokaz ove strategije je i delovanje glavnog urednika NSPM-a Đorđa Vukadinovića i „ideologa“ tog lobističkog centra, Slobodana Antonića. Vukadinovićeva odluka da bude na republičkim i pokrajinskim izborima nosilac liste patrije čudnog naziva - Nijedan Od Ponuđenih Odgovora (NOPO) - govori o otvaranju još jednog fronta sa planom za kojim  bi trebalo da krene deo nezadovoljnih građana. Jer „Inicijativa za spas Srbije“ kao programski dokument je najbolji primer spiska lepih želja, koji može da privuče čestite građane i srpske patriote, bez obzira na to što ne korespondira, bar u ovom trenutku, sa realnošću. Glasanjem za ovu listu, kao i ostale male partije, kao što smo rekli, samo se rasipaju glasovi onih koji bi da vide leđa Tadiću i ekipi.

Da se ne bi to desilo moramo shvatiti aktuelni trenutak, moramo shvatiti kontekst svega što činimo. Trebamo racionalno da sagledamo, bez upliva emocija, kako će biti eventualno (zlo)upotrebljen naš glas i da hladne glave promislivši izađemo na izbore. Ovo je šansa da se narodna energija kanališe na miran način, jer ukoliko žuti ostanu na vlasti neminovan je socijalni bunt širih razmera, gde neće postojati oni koji će, kako tako, usmeriti narodnu volju. U toj situaciji naš narod i država bili bi idealni za manipulisanja raznih oblika. Od ubacivanja svakakvih sumnjivih vođa do izbacivanja na površinu svakakvog ološa što bi sve samo pojačalo, ionako već gotovo nepodnošljiv jaram kontrole, koji nam je nametnut iz Vašingtona i Brisela, a najviše servilnom delatnošću ove vlasti u poslednje četiri godine.                                                            

Narod (koji je često realniji od svojih predvodnika) već je u velikom delu prepoznao ko je u ovom trenutku realna alternativa žutima. Koristeći duboko arhetipsko iskustvo sopstvene istorijske duhovne vertikale on često, metodama koje nisu racionalne u pozitivističkom smislu, najbolje procenjuje situaciju, i najbolje shvata koja od ponuđenih opcija mu nudi makar šansu za preživljavanje, te se ne da (makar veliki njegov deo) prevariti raznim podmetanjima, koja mu se serviraju iz interesno-profiterskih krugova aktuelnog režima.

Niko nije naročito zadovoljan alternativom koja nam se nudi na ovim izborima, ali imamo to što imamo. S jedne strane je potvrđeno destruktivan režim, koji je već mnogo štete naneo državi i naciji, a na drugoj je, daleko od idealne, ali ipak SNS i DSS realna protivteža sadašnjoj vlasti, koju samo maliciozni „analitičari“ i partijski propagandisti mogu da strpaju u isti koš sa DS-om, URS-om ili SPS-om. Polazeći od te realnost, svi treba da se stavimo u službu rešenja a ne pravljenja novih problema. To znači da smo dužni da na racionalan način damo sve od sebe u cilju rušenja aktuelnog režima.

Veliki deo građana već rezonuje na takav način, a potrebno je da se i oni dobronamerni ljudi željni promena, koji se s razlogom kolebaju, hladne glave ipak opredele za realnost. Politika je pitanje promišljenog računa. U skladu sa tim, ne treba rasipati glasove jer se time pokazujemo neozbiljnim i nedostojnim promena, koje su nam toliko neophodne. Opet, ukoliko se pravilno kanališe narodna volja da dođe do promena, režim neće imati prostora da je krađom i postizbornim manipulacijama obesmisli. Tako ćemo stvoriti osnove da već posle izbora Srbija počne da ide ispravnijim putem od sadašnjeg, odnosno da se u narednom periodu izborimo, na osnovu promena koje su moguće danas, za one promene koje veći deo naroda stvarno želi.

(Vidovdan)