Милован Балабан: Не расипајмо гласове – каналишимо народну енергију

Пошто је незадовољних много, а режим нема шта да понуди народу, његова пажња је све време била усмерена на опозицију, односно на њено оцрњивање и спречавања да се она, што би било природно, уједини, или бар делује координисано, у заједничком фронту, против режима. У ту сврху власт је користила опробане методе који су најефикаснији када је у питању српски менталитет. Један од њих је подстицање већ постојећих анимозитета међу опозиционим лидерима, чиме је радила на учвршћивању подела и расипању енергије незадовољног народа, проценивши да јој је то најјачи адут у покушају опстанка на челу државе, а вероватно и очувању слободе неких њених кључних првака.

Главни циљ властодржаца је да преко свих средстава која су им на располагању онемогуће формални или неформални опозициони фронт. Читава кампања, која се реализује преко медија под њиховом контролом, сем што је конципирана тако да је сва у замени теза, има намеру да фаворизовањем или пак онемогућавањем појединих политичких играча, обезбеди што бољи изборни резултат актуелним властодршцима. При чему је опозиција, поготово СНС и ДСС, константно у ситуацији да морају да се правда како није крива за стање у држави, док се представницима власти не постављају ни конкретна питања о стању државе и нације, а камоли она неугодна о имовинском стању појединих њених представника.

Метод је једноставан. Малим странкама, односно оним које немају шансу да парирају режиму на овим изборима, нуди се медијски простор и логистичка подршка не били са својом критиком, и власти и њених главних опозиционих опонената, поред промоције свог програма, урадиле главну ствар за режим - наружиле кључне опозиционе странке и нарушиле морални кредибилитет њених лидера, које једине могу срушити овај корумпирани и лоповски режим. Могу мали играчи да мисле (мада сумњам да нису свесни) да раде само на афирмацији своје политичке идеје, али у реалним околностима њихова пропаганда и реторика иде на воду режиму.

Оне (мале странке) грађанима нуде списак лепих жеља, односно онога што би заиста било прихватљиво за српску националну заједницу, игноришући реално стање већ поодавно успостављене контроле и тзв. меке окупације над Србијом. И док режим појачава свест о окупацији, ружећи пре свега Николића и Коштуницу као људе са којима, услед њихове националне прошлости, запад неће да сарађује, у циљу подстицања страха грађана како би их одвратио од гласања за опозицију, дотле истовремено фаворизује и даје простор националним опцијама, које промовишу програме нереалне и овом тренутку немогуће националне обнове. Све то у циљу расипања гласова незадовољних патриотски опредељених бирача. Само тако режим има шансу да у нашем важећем изборном систему, у крајњем збиру, покупи део гласова незадовољних, оних који су истински против власти, која тргује и са сопственим, најсветијим, територијама.

Најбољи доказ ове стратегије је и деловање главног уредника НСПМ-а Ђорђа Вукадиновића и „идеолога“ тог лобистичког центра, Слободана Антонића. Вукадиновићева одлука да буде на републичким и покрајинским изборима носилац листе патрије чудног назива - Ниједан Од Понуђених Одговора (НОПО) - говори о отварању још једног фронта са планом за којим  би требало да крене део незадовољних грађана. Јер „Иницијатива за спас Србије“ као програмски документ је најбољи пример списка лепих жеља, који може да привуче честите грађане и српске патриоте, без обзира на то што не кореспондира, бар у овом тренутку, са реалношћу. Гласањем за ову листу, као и остале мале партије, као што смо рекли, само се расипају гласови оних који би да виде леђа Тадићу и екипи.

Да се не би то десило морамо схватити актуелни тренутак, морамо схватити контекст свега што чинимо. Требамо рационално да сагледамо, без уплива емоција, како ће бити евентуално (зло)употребљен наш глас и да хладне главе промисливши изађемо на изборе. Ово је шанса да се народна енергија каналише на миран начин, јер уколико жути остану на власти неминован је социјални бунт ширих размера, где неће постојати они који ће, како тако, усмерити народну вољу. У тој ситуацији наш народ и држава били би идеални за манипулисања разних облика. Од убацивања свакаквих сумњивих вођа до избацивања на површину свакаквог олоша што би све само појачало, ионако већ готово неподношљив јарам контроле, који нам је наметнут из Вашингтона и Брисела, а највише сервилном делатношћу ове власти у последње четири године.                                                            

Народ (који је често реалнији од својих предводника) већ је у великом делу препознао ко је у овом тренутку реална алтернатива жутима. Користећи дубоко архетипско искуство сопствене историјске духовне вертикале он често, методама које нису рационалне у позитивистичком смислу, најбоље процењује ситуацију, и најбоље схвата која од понуђених опција му нуди макар шансу за преживљавање, те се не да (макар велики његов део) преварити разним подметањима, која му се сервирају из интересно-профитерских кругова актуелног режима.

Нико није нарочито задовољан алтернативом која нам се нуди на овим изборима, али имамо то што имамо. С једне стране је потврђено деструктиван режим, који је већ много штете нанео држави и нацији, а на другој је, далеко од идеалне, али ипак СНС и ДСС реална противтежа садашњој власти, коју само малициозни „аналитичари“ и партијски пропагандисти могу да стрпају у исти кош са ДС-ом, УРС-ом или СПС-ом. Полазећи од те реалност, сви треба да се ставимо у службу решења а не прављења нових проблема. То значи да смо дужни да на рационалан начин дамо све од себе у циљу рушења актуелног режима.

Велики део грађана већ резонује на такав начин, а потребно је да се и они добронамерни људи жељни промена, који се с разлогом колебају, хладне главе ипак определе за реалност. Политика је питање промишљеног рачуна. У складу са тим, не треба расипати гласове јер се тиме показујемо неозбиљним и недостојним промена, које су нам толико неопходне. Опет, уколико се правилно каналише народна воља да дође до промена, режим неће имати простора да је крађом и постизборним манипулацијама обесмисли. Тако ћемо створити основе да већ после избора Србија почне да иде исправнијим путем од садашњег, односно да се у наредном периоду изборимо, на основу промена које су могуће данас, за оне промене које већи део народа стварно жели.

(Видовдан)