Miloš Vučević: Ubistvo kralja Aleksandra je prvi pucanj Drugog svetskog rata

 OPLENAC - Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević predvodio je danas na Oplencu centralnu državnu ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti povodom 90 godina od smrti kralja Aleksandra I Karađorđevića i tom prilikom poručio je da je terorističko ubistvo jugoslovenskog kralja događaj koji je pisao istoriju, jer je, ocenio je, njegova smrt suštinski prvi pucanj Drugog svetskog rata.

"To je pucanje u Jugoslaviju i to je pucanje u Srbe. Zato što je tom smrću srušen Versajski mir. Zato što je tada ustaško zlo pokazalo svoje pravo lice, koje nema nameru ničim drugim da svoje političke ideje sprovodi, osim ubijanjem. Zato što su se tada ujedinili svi koji su želeli smrt Jugoslaviji i osvetu Srbiji, za pobede i ratne uspehe 1912-1918", izjavio je Vučević.

Podsetio je da je tada fašistički diktator Italije Benito Musolini dao kompletnu logistiku i podršku ustaškim teroristima koji su ubili Kralja.

"Terorizam i ubijanje od strane nacista i fašista postaje od tog dana svakodnevnica Evrope. Popusljivost nad naci-fašizmom u Evropi, ceo svet koštaće više miliona života", istakao je premijer.

Nulta tačka tog zla, koje će zahvatiti ceo svet, dodao je on, predstavlja smrt Aleksandra Prvog, velikog pravednika i po rečima vladike Nikolaja, poštenog kralja.

Vučević je ocenio da je u našem kolektivnom pamćenju i kolektivnom diskursu malo svesti o velikim i svetski značajnim događajima koji su potekli direktno od srpskog naroda.

"To konstatujem sa žaljenjem, ali i sa velikom željom da tu lošu praksu promenimo", poručio je premijer.

Vučević je kralja ujedinitelja Aleksandra Karađorđevića svrstao uz bok srpskih istoriskih ličnosti kao što su Sveti Sava, car Dušan, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Milutin Milanković.

"Zato danas, baš na današnji dan, treba pričati o kralju Aleksandru i to pričati tako da nas svi čuju. Baš danas treba javno da damo ocenu njegovog dela pred nama samima", izjavio je premijer.

Ocenio je da je komunistička istoriografija nije bila naklona prema kralju i dodao da su pojedini istoričari blatili kralja Aleksandara, navodeći da je ugnjetavač naroda, dok su drugi govorili da je bio grobar velikosrpskih koncepcija.

Vučević je naveo da je za pravi sud o kralju potrebno poslušati kako su njegovi savremenici govorili, ali i kako je kralj govorio sam o sebi.

"Moja je sveta dužnost da svim sredstvima čuvam državno i narodno jedinstvo. I ja sam rešen da ovu dužnost bez kolebanja ispunim do kraja. Čuvati narodno jedinstvo i celinu državnu, to je najviši cilj moje vladavine. A to mora biti najveći zakon za mene i za svakoga. To mi nalaže odgovornost pred mojim narodom i pred istorijom. To mi nalaže ljubav prema otadžbini i pijetet prema bezbrojnim dragocenim životima koja padoše za taj ideal", pročitao je premijer reči kraljeve.

Vučević je rekao da se na te reči kraljeve ni danas ne može dodati ništa novo, već da se, kako kaže, može samo pokloniti pred njegovom veličinom.

"Neka je večni pomen viteškom kralju našem, koji pade kao pravednik za mir", zaključio je premijer.

Aleksandar Karađorđević, koji je prisustvovao ceremoniji, poručio je da je ubistvo njegovog dede, kralja kralja Aleksandra Prvog, bio momenat koji je promenio istoriju, ne samo naše zemlje, već i Evrope i sveta.

"Jugoslavija je izgubila velikog kralja - vizionara, onog koji je mladu zemlju, na udaru velikih sila i unutrašnjih problema, pazio i čuvao", ocenio je Aleksandar Karađorđević i dodao da je kralj Aleksandar stradao kao prva žrtva fašizma u Evropi.

Premijer Srbije Miloš Vučević prisustvovao je danas otkrivanju i osveštanju spomen-biste kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića na Oplencu.

Otkrivanju biste prisustvovali su i princ Aleksandar Karađorđević, koji je ranije danas dočekao Vučevića kada je stigao na Oplenac, i ministar za rad Nemanja Starović.

Premijer Miloš je prethodno prisustvovao i otvaranju izložbe posvećene kralju Aleksandru, u Kući kralja Petra.

Kralj Aleksandar Karađorđević ubijen je 9. oktobra 1934. u Marselju, prilikom zvanične posete Francuskoj. Tada je, u pometnji nastaloj nakon atentata, stradao i francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu.

Pozadina atentata nije jasna. Neposredni izvršilac bio je Bugarin Vlado Georgijev Černozemski, a organizator je bio ustaški zlikovac Eugen Dido Kvaternik.

Na kralja je prethodno bar u dva navrata pokušan atentat, kao 1921. u Beogradu, kada je počinilac bio Spasoje Stejić, komunista. Ustaše su pokušale da ga ubiju i prilikom posete Zagrebu decembra 1933, atentatori su međutim bili pritisnuti masom koja je pozdravljala kralja.

Kralj Aleksandar sahranjen je na Oplencu kod Topole, u crkvi Svetog Đorđa, spomen-crkvi i mauzoleju dinastije Karađorđević.

Kompleks na Oplencu, pored crkve Svetog Đorđa, obuhvata i kraljeve vinograde i vinariju, Vinogradarevu kuću, kuću kralja Petra i Karađorđev konak u okviru Karađorđevog grada u Topoli.

(Tanjug)