Miloš Ković: Gavrilo Princip je dete svoga vremena, jer su se tada širom Evrope skidale krunisane glave

Gavrilo Princip nije bio makar ko, taj devetnaestogodišnjak je mnogo toga video, doživeo i pročitao, bio je mnogo više Evropljanin nego što je toga bio svestan, rekao je za RTS istoričar Miloš Ković. Princip je dete svoga vremena, koren, poreklo Principa je evropska kultura, evropska istorija i Bosna i Hercegovina, smatra Ković.

Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu na Odseku za istoriju Miloš Ković kaže da je suštinsko pitanje danas ko je bio Gavrilo Princip. Ković je jedan od autora edicije "Srbija 1914–1918", koju su zajednički izdali RTS i "Prometej".

"Ko je bio Gavrilo Princip suštinsko je pitanje na koje smo pokušali da odgovorimo u ovoj knjizi. Imate danas pristalice i protivnike Principa, govore danas i zvani i nezvani. Ostaje da vidimo ko je bio taj čovek. Da bismo znali ko je bio moramo mu dozvoliti da progovori, a to ćemo uraditi tako što ćemo istražiti izvore, dokumente koje je on ostavio iza sebe, njegove iskaze, a tih iskaza je malo", naveo je Ković.

Prema njegovim rečima, Principovi prijatelji kažu da je bio ćutljiv, a iza sebe je ostavio nekoliko pisama, nekoliko pesama za koje se ne zna da li su baš njegove, nekoliko zapisa na knjigama koje je čitao, a najvažniji izvori su stenografske beleške sa suđenja.

Međutim, kako je dodao, sudbina samih beležaka je problematična, deo njih je i falsifikovan, njihova sudbina je dostojna Umberta Eka, teorije zavere, da je postojala borba slobodnih zidara oko tog dokumenta.

"Postavlja se pitanje da li je Gavrilo Princip govorio samo istinu na samom suđenju, da li iko govori potpunu istinu na suđenju i da li je stenograf sve zabeležio", kaže Ković i dodaje da ostaje otvoreno pitanje ko je Gavrilo Princip.

Ono što je sasvim sigurno - Gavrilo Princip nije bio makar ko, taj devetnaestogodišnjak je mnogo toga video, doživeo i pročitao, kaže Ković.

"Bio je gimnazijalac, bio je više samouk nego neko ko je imao sistematsko obrazovanje, išao je u trgovačku školu i Gimnaziju u Sarajevu, i u Prvu beogradsku gimnaziju, ali on je mnogo toga pročitao i mnogo toga iskusio", smatra istoričar i dodaje da je ključno njegovo poreklo, a on je bio sin kmeta.

Princip je bio mnogo više Evropljanin nego što je toga bio svestan, jer su se širom Evrope skidale krunisane glave, kaže Ković.

"Anarhisti, oficiri i pripadnici patriotskih organizacija, manjina, ubijaju vladare i predstavnike vlada. Sve je počelo atentatom na francuskog predsednika Karnoa 1894. godine, sledi atentat na caricu Elizabetu 1898, zatim 1903. atentat na Aleksandra Obrenovića, ubistvo kralja i njegovog naslednika u Portugaliji", naveo je Ković.

Gavrilo Princip je dete svoga vremena. Koren, poreklo Gavrila Principa je evropska kultura, evropska istorija i Bosna i Hercegovina, smatra Ković.

Ističe da je u BiH postojala tipična kolonijalna uprava, Austrougarska se ponaša u BiH kao što se Britanija ponaša u Indiji i Egiptu, ili Francuska u Indokini.

"Zabranjeno je biti Srbin sve do 1903. godine, dekretom je ukinuto političko postojanje Srba, ne postoji srpski jezik, a Srba je bilo 42 posto 1878. godine kada Austrijanci ulaze u BiH. Do 1903. jezik se zvao bosanski. Više od 87 odsto ljudi u BiH je nepismeno, samo tri gimnazije su Austrijanci otvorili. Stanovništvo se držalo u materijalnoj, moralnoj i obrazovnoj bedi", rekao je Ković.

Kako je napomenuo, Gavrilo Princip je rekao na suđenju da je seljački sin i da želi da se osveti zato što stanovništvo drže u bedi i zbog veleizdajničkog procesa, zbog kafkijanskog procesa protiv Srba 1909. godine u Zagrebu, ali i zbog mera generala Poćoreka, odnosno vojne diktature u BiH u tom trenutku.

"Poćorek je dekretom ukinuo sve srpske organizacije i Princip kaže da je zato hteo da se osveti", istakao je istoričar.

Ković kaže da Mlada Bosna u to vreme nije sebe zvala Mladom Bosnom i da su tek kasnije istoričari počeli tako da zovu tu organizaciju.

"Oni su sebe zvali omladincima, bili su veoma heterogeno društvo. Struja u kojoj je bio Princip bila je dominantno jugoslovenska. Ključna jugoslovenska ideja je bila da su Srbi podeljeni na tri vere i da moraju da žive zajedno, jer ako ne žive zajedno doći će velike sile, a one su već tu, i iskoristiće neslogu", rekao je Ković.

(RTS)