Milorad Dodik za „Sputnjik“: Izbor novog visokog predstavnika u BiH mora da prođe kroz Savet bezbednosti UN - bez toga ćemo Kristijana Šmita smatrati turistom

Izbor novog visokog predstavnika u BiH mora da prođe kroz Savet bezbednosti, bez toga ćemo Kristijana Šmita smatrati turistom, poručuje predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik i najavljuje mogućnost tužbe protiv ranijih visokih predstavnika zbog kršenja međunarodnog prava.

Povodom izbora novog visokog predstavnika Republika Srpska najavila je da će se obratiti generalnom sekretaru UN, članicama Saveta bezbednosti i nemačkom kancelaru zbog kršenja međunarodno prava. Dodik u intervjuu za Sputnjik na pitanje da li očekuje da će njegovo imenovanje biti izglasano u Savetu bezbednosti kaže da ne očekuje ništa od onih koji neće da čuju ništa i koji masovno krše međunarodno pravo, a to su zapadne zemlje predvođene Amerikom, EU. 

- U ovom slučaju na žalost priključila se i Nemačka koja je ranije iskazivala svoje stavove vezane za potrebu da se zatvori kancelarija visokog predstavnika, a sada je zainteresovana da to bude njen čovek. Dakle, u proceduri je predviđeno da nema imenovanja bez relevantne rezolucije Saveta bezbednosti. Sve jedan visoki predstavnik je tako imenovan osim Kristijana Švarc Šilinga koji je samo dobio načelnu saglasnost. S druge strane, prekršen je Aneks 10, a to je da visokog predstavnika predlažu strane potpisnice Aneksa 10. Kad im predočite tu činjenicu da moraju da prelože strane a to su Srbija, RS, Federacija BiH, Hrvatska onda oni to prećute i pokušavaju da se izvuku i kažu da je Savet bezbednosti pozdravio formiranje Saveta za implementaciju mira. Ali mu nije dao ovlašćenja. Utvrđeno je da je to ad hok, neformalna grupa. Sad se postavlja logično pitanje, kako može neformalna grupa da donosi formalne odluke. Problem je što je Savet za implementaciju mira doneo odluku o imenovanju i tvrdi da ne treba da ide na Savet bezbednosti, što je kršenje tog međunarodnog sporazuma. Mi pokušavamo da to razumeju u Savetu bezbednosti ne samo Rusija i Kina nego i drugi. Smatramo da zbog naše uporne borbe moramo da imamo zabeleženo da smo tog i tog dana u ovoj godini pisali Savetu bezbednosti i upozorili na kršenje međunarodnog prava.

Šta ako ne bude odluke Saveta bezbednosti?

Rekli smo jasno da  visokog predstavnika ne smatramo legitimnim. Narodna skupština je već i rekla da ako nema imenovanja u Savetu bezbednosti on je za nas nelegitiman i nelegalan. To je ono što pravi probleme našim partnerima u Bosni i Zapadnoj Evropi - oni bi najradije da mi klimnemo glavom,.

Mi već godinama ne prihvatamo odluke visokog predstavnika. Sad je nova dimenzija jer on dolazi iz Nemačke. Ali mi racionalno posmatramo: jeste da on dolazi u avgustu ali u Nemačkoj su izbori u septembru-oktobru, najavljen je odlazak Merkelove, samim tim će sama Nemačka imati mnogo problema. Bez obzira što je on predlog nemačke vlade, moraće se suočiti sa našim stavom. Ako nemačka vlada ima pravo na nezakonita imenovanja, mi imamo pravo na potpuno zakonito ponašanje.

Da li je na sastanku sa državnim vrhom Srbije postignut jedinstven stav po tom pitanju?

Vučić je veoma jasno rekao da Srbiji koja je potpisnica Aneksa 10 visoki predstavnik mora da dostavi izveštaj o svom radu. Pošto nije dostavio do sada, tražiće od ovoga sada da se dostavi izveštaj za sav period. I onda se postavlja pitanje kakav će stav o tom izveštaju zauzeti Srbija.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da je opasno igrati se bonskim ovlašćenjima. Da li vam je neko pretio bonskim ovlašćenjima?

Oni prete svaki dan. Vidite da će Incko otići bolestan što nije mogao da primeni bonska ovlašćenja. Tu je druga priča: ako se već pozivate na Savet za implementaciju mira, morate se pozvati na konsenzus koji ste promovisali vi sami. Takav konsenzus ne postoji jer je Rusija protiv. Postavlja se pitanje, ima li Saveta ili nema. Mi taj Savet osporavamo jer njega nema u Dejtonskom sporazumu. I kako je moguće da se on upliće u dejtonska pitanja.

Pravi se praksa koju mi ne možemo da prihvatimo. Mi smo godinama unazad osporavali visokog predstavnika i njegova prava da primenjuje bonska ovlašćenja. Na to nema prava. Zato se oni boje onog što smo mi pokrenuli: da ćemo ispitati pravne mogućnosti da sve jednog visokog predstavnika tužimo u zemlji odakle dolazi za kršenje međunarodno prava.

Mislite da je to moguće?

Amerika prihvata da odlučuje kad neko od Bošnjaka tuži za pretrpljeni strah i američki sud se proglasi nadležnim. A kad mi tužimo za kršenje međunarodnog prava onda nije nadležan. Teško će to biti objasniti. Reći ću jedno: kad sam hteo da tužim Pedija Ešdauna i kad smo već našli advokate koji su nam tvrdili da su anketirali sudske institucije u Britaniji i konstatovali da ima osnova da sud odlučuje došao nam je tadašnji američki ambasador i rekao: samo probajte to da uradite.

U kom slučaju ćete tužiti visoke predstavnike?

Tražimo načina. Formirali smo radnu grupu. To je posao koji nije brz, koji traži vremena, strpljenja, traži angažovane ljude i moramo naći partnere. Pokušavamo sve to da uradimo ali nećemo sigurno da odustanemo. Ali to nije posao koji će se desiti za mesec-dva. Međutim, to ne zastareva, promeniće se malo i atmosfera pa ćemo tužiti.

Kakav je vaš lični stav prema Kristijanu Šmitu?

Upoznao sam ga jednom, delovalo je da je blag, ali došao je tada kao nemački savezni ministar da smiruje situaciju u BiH vezano za to da naši poljoprivredni proizvodi idu ka EU. Sada ne znam šta ga je motivisalo da prihvati ovako nešto. Smatram da nije neinformisan, da zna u šta ulazi. Moram da kažem i sledeće: ako neki Nemac dolazi u bilo kojoj funkciji da nešto radi u BiH vezano za Srbe mora da zna da je naše istorijsko pamćenje vrlo negativno, od Prvog rata, i od Drugog rata, i iz vremena kad je Genešer ucenjivao EU da prizna Sloveniju i Hrvatsku. Biće mu to predočeno, zašto misli da mi to treba da zaboravimo a da verujemo u njegove dobre namere. 

Sticajem okolnosti, većina visokih predstavnika su bili Nemci i Austrijanci...

To govori o tome da su oni stalno prisutni u nekom obliku a nama pokušavaju da svoje globalističke ideje prodaju sa nekim lepim emocijama. Ali izvinite, objasnite mi Kozaru, Jasenovac, Kragujevac. Kažu, to je bilo davno. Ali nikad niste objasnili, to je problem.

Vaše kolege iz predsedništva bile su u Podgorici, ne i vi. Kako tumačite to da su umesto o bilateralnim odnosima pričali o Srbiji?

Oni ležu i ustaju sa Srbijom. Srbija je postala moćna i razvijena. Nije nepoznato da je britanska politika bila da se nikad ne dozvoli jaka Srbija i srpski narod na Balkanu. I zato je ideja da se što više Srba nađe u kvazi državama kao što je BiH, da slučajno ne bismo došli u poziciju da smo ojačali. Uvek nam nađu neke mere - ako nismo ratni zločinci onda smo lopovi i kriminalci. To je taj koncept koji stalno guraju. Ali mislim da je naš narod toga svestan. I u toj atmosferi stalne borbe Srbiji treba nakačiti etiketu. Sad ne valja Aleksandar Vučić, napravio im je dar-mar kad je rekao da mogu svi da dođu u Srbiju da se vakcinišu. I u takvoj atmosferi pokušaja da omalovaže napredak Srbije, pa i ovaj vezan za vakcine, oni nalaze načina da nađu mikrofon da kažu nešto o Srbiji. To je potpuno nepristojno. Treba reći sledeće: poseta Komšića i DŽaferovića Podgorici nije bila zvanična poseta Predsedništva jer o tome niko nije odlučivao. Ali članovi Predsedništva imaju pravo da sami obezbede neke radne posete gde to mogu. Novo je što njih dvojica idu zajedno i manifestuju da je Željko Komšić drugi muslimanski član Predsedništva. 

A Đukanović je iskoristio tu priču da se ponovo okrenu protiv Srbije. To nije nepoznato, tako je bilo i na Brdu kod Kranja, kad je DŽaferović krenuo da napada Srbiju za njene ambicije. Nije to sama priča o Crnoj Gori nego o konceptu koji ide za tim da se pokuša vratiti negativni predznak za Srbiju. Naravno, to im neće pomoći. Srbija napreduje i pokazuje izvanredne ekonomske i svake druge rezultate. 

Đukanović kaže da uprkos Dodikovom vetu BiH i Crna Gora imaju dobre odnose. Ali mogu li da budu dobri ako se uporno insistira na izjašnjavanju o Srebrenici u crnogorskom parlamentu?

Đukanović je taj koji je organizovao oružje i u vreme zabrane puštao naftu Vojsci Republike Srpske tokom operacije u Srebrenici. Sad zamislite čoveka s tim teretom da nama drži lekcije o moralu. Ne mislim da je Srebrenica bila genocid, bila je ratni zločin, kao što je ratni zločin 3000 ubijenih Srba kojima niko neće, osim pravosuđa RS, da se bavi. A kad krene pravosuđe Srpske da se bavi onda preuzima BiH, upravo sprečavajući da mi dođemo do pravde. I mi onda treba da verujemo u BiH. Naravno da ne verujemo zato što stalno pokušava da učini nešto protiv RS.

Generalu Mladiću izriču konačnu presudu 8. juna. Šta očekujete?

Moja očekivanja od haškog mehanizma su jasna: oni su neobjektivni i usmereni na to da do kraja dovedu priču o Srbima kako bi istorija, kad bude pisana, kad se poziva na te presude mogla reći – to su loši momci. Žao mi je zbog svega toga, naša je bilo da pomognemo porodici i mi smo to učinili.

Ja ne mislim da Ratko Mladić zaslužuje tu presudu, ne mislim da ima tu vrstu odgovornosti, ne mislim zato što njegovi pandani u Federaciji i Hrvatskoj nikad nisu osuđeni. Ratko Mladić je vojnik a oni hoće od njega da naprave zločinca i to je stvar koja je za nas neprihvatljiva. Naš narod to ne prihvata, ja kao predsednik tog naroda isto ne mogu da prihvatim.

Kako tumačite navalu non pejpera za region? Potvrđeno je da postoji slovenački non pejper koji govori o promeni granica na Balkanu.

Ko menja granicu? Srbija neće da menja granicu jer smatra da je Kosovo sastavni deo Srbije. A mi imamo entitetsku liniju.

Upravo je završena poseta predstavnika SAD i EU Metjua Palmera i Miroslava Lajčaka. Kako shvatate Palmerovu izjavu da je cilj međusobno priznanje Beograda i Prištine?

Sama priča o međusobnom priznanju je lažna: Srbija je članica UN, niko je ne spori. A Kosovo spori Srbija, BiH, pet zemalja EU i još koliko zemalja u svetu. I vi sad hoćete da napravite da je status Kosova isti kao Srbije. Naravno da nije. Više to govori o tome da nemaju ideju. Da su došli i rekli nudimo 100 milijardi, četiri srpske opštine i poseban status za RS ja bih se uključio i rekao – o ovome vredi razmisliti. A oni stalno guraju isto. Sad Palmer odlazi, doći će neko umesto njega koga će oni opet edukovati da dolazi u Srbiju i traži isto, samo na početku žešće pa će i on biti slomljen nakon tri-četiri godine kad vidi da ne može. Naravno da ne može. Dolaze 25 godina ovde i nude isto: kažu Kosovo ima pravo na nezavisnost a RS nema. Zašto? Odgovorite zašto nemamo ista prava. Nema suštinske ponude, samo se traži isto, obostrano priznanje. 

Da li je moguće postići sporazum do kraja godine, kako kaže Palmer?

To je blefiranje. To su pričali i prošle godine. Pa oni neće da poštuju ni sporazume koje su potpisali, a to je da formiraju ZSO.

Otkud vežbe NATO na Manjači?

Nije bio NATO-a na Manjači. Imali smo predviđene NATO vežbe na Manjači pa sam ja odbio. Pa su oni pitali može li se nešto redukovati. I NATO je tu nešto redukovao i došli su u poziciju da se napravi vežba gde će učestvovati isključivo američke jedinice. Rekao sam da mogu da učestvuju te jedinice u redukovanom sastavu ali da tražim da se u toku ove godine održi vežba Vojske Srbije i oružanih snaga BiH, takođe na Manjači. To planiramo u septembru-oktobru. Prvi put će zajedno vežbati.

Zato im se priviđa da će aerodrom u Trebinju biti ruska baza...

To je budalaština. Neverovatno. Niko ne planira tako nešto. Svojevremeno sam nudio Rusima da zajedno gradimo taj aerodrom pa oni nisu pristali. Trebinje je jedan od najlepših srpskih gradova i želimo da ga razvijemo kao turističku destinaciju.

Predsednik Vučić je rekao, govoreći o Kosmetu, da nije za zamrznuti sukob i da ne želi da to ostavi našoj deci. Šta vi želite da ostavite našoj deci?

Ja bih voleo da rešim pitanje da Republika Srpska bude nezavisna država i da napravi državni akt sa Srbijom. Voleo bih da se končano reši, onako kako vlasti Srbije to misle, pitanje Prištine i da tu imamo završenu priču. U drugoj varijanti, želim da iza mene ostane generacija posvećenih političara koji će se boriti za taj primarni cilj i imati dovoljno patriotizma da to izguraju.

(Sputnjik)