среда, 27. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милорад Додик за „Спутњик“: Избор новог високог представника у БиХ мора да прође кроз Савет безбедности УН - без тога ћемо Кристијана Шмита сматрати туристом
Хроника

Милорад Додик за „Спутњик“: Избор новог високог представника у БиХ мора да прође кроз Савет безбедности УН - без тога ћемо Кристијана Шмита сматрати туристом

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 05. јун 2021.

Избор новог високог представника у БиХ мора да прође кроз Савет безбедности, без тога ћемо Кристијана Шмита сматрати туристом, поручује председавајући Председништва БиХ Милорад Додик и најављује могућност тужбе против ранијих високих представника због кршења међународног права.

Поводом избора новог високог представника Република Српска најавила је да ће се обратити генералном секретару УН, чланицама Савета безбедности и немачком канцелару због кршења међународно права. Додик у интервјуу за Спутњик на питање да ли очекује да ће његово именовање бити изгласано у Савету безбедности каже да не очекује ништа од оних који неће да чују ништа и који масовно крше међународно право, а то су западне земље предвођене Америком, ЕУ. 

- У овом случају на жалост прикључила се и Немачка која је раније исказивала своје ставове везане за потребу да се затвори канцеларија висoког представника, а сада је заинтересована да то буде њен човек. Дакле, у процедури је предвиђено да нема именовања без релевантне резолуције Савета безбедности. Све један високи представник је тако именован осим Кристијана Шварц Шилинга који је само добио начелну сагласност. С друге стране, прекршен је Анекс 10, а то је да високог представника предлажу стране потписнице Анекса 10. Кад им предочите ту чињеницу да морају да преложе стране а то су Србија, РС, Федерација БиХ, Хрватска онда они то прећуте и покушавају да се извуку и кажу да је Савет безбедности поздравио формирање Савета за имплементацију мира. Али му није дао овлашћења. Утврђено је да је то ад хок, неформална група. Сад се поставља логично питање, како може неформална група да доноси формалне одлуке. Проблем је што је Савет за имплементацију мира донео одлуку о именовању и тврди да не треба да иде на Савет безбедности, што је кршење тог међународног споразума. Ми покушавамо да то разумеју у Савету безбедности не само Русија и Кина него и други. Сматрамо да због наше упорне борбе морамо да имамо забележено да смо тог и тог дана у овој години писали Савету безбедности и упозорили на кршење међународног права.

Шта ако не буде одлуке Савета безбедности?

Рекли смо јасно да  високог представника не сматрамо легитимним. Народна скупштина је већ и рекла да ако нема именовања у Савету безбедности он је за нас нелегитиман и нелегалан. То је оно што прави проблеме нашим партнерима у Босни и Западној Европи - они би најрадије да ми климнемо главом,.

Ми већ годинама не прихватамо одлуке високог представника. Сад је нова димензија јер он долази из Немачке. Али ми рационално посматрамо: јесте да он долази у августу али у Немачкој су избори у септембру-октобру, најављен је одлазак Меркелове, самим тим ће сама Немачка имати много проблема. Без обзира што је он предлог немачке владе, мораће се суочити са нашим ставом. Ако немачка влада има право на незаконита именовања, ми имамо право на потпуно законито понашање.

Да ли је на састанку са државним врхом Србије постигнут јединствен став по том питању?

Вучић је веома јасно рекао да Србији која је потписница Анекса 10 високи представник мора да достави извештај о свом раду. Пошто није доставио до сада, тражиће од овога сада да се достави извештај за сав период. И онда се поставља питање какав ће став о том извештају заузети Србија.

Председник Вучић је посебно нагласио да је опасно играти се бонским овлашћењима. Да ли вам је неко претио бонским овлашћењима?

Они прете сваки дан. Видите да ће Инцко отићи болестан што није могао да примени бонска овлашћења. Ту је друга прича: ако се већ позивате на Савет за имплементацију мира, морате се позвати на консензус који сте промовисали ви сами. Такав консензус не постоји јер је Русија против. Поставља се питање, има ли Савета или нема. Ми тај Савет оспоравамо јер њега нема у Дејтонском споразуму. И како је могуће да се он уплиће у дејтонска питања.

Прави се пракса коју ми не можемо да прихватимо. Ми смо годинама уназад оспоравали високог представника и његова права да примењује бонска овлашћења. На то нема права. Зато се они боје оног што смо ми покренули: да ћемо испитати правне могућности да све једног високог представника тужимо у земљи одакле долази за кршење међународно права.

Мислите да је то могуће?

Америка прихвата да одлучује кад неко од Бошњака тужи за претрпљени страх и амерички суд се прогласи надлежним. А кад ми тужимо за кршење међународног права онда није надлежан. Тешко ће то бити објаснити. Рећи ћу једно: кад сам хтео да тужим Педија Ешдауна и кад смо већ нашли адвокате који су нам тврдили да су анкетирали судске институције у Британији и констатовали да има основа да суд одлучује дошао нам је тадашњи амерички амбасадор и рекао: само пробајте то да урадите.

У ком случају ћете тужити високе представнике?

Тражимо начина. Формирали смо радну групу. То је посао који није брз, који тражи времена, стрпљења, тражи ангажоване људе и морамо наћи партнере. Покушавамо све то да урадимо али нећемо сигурно да одустанемо. Али то није посао који ће се десити за месец-два. Међутим, то не застарева, промениће се мало и атмосфера па ћемо тужити.

Какав је ваш лични став према Кристијану Шмиту?

Упознао сам га једном, деловало је да је благ, али дошао је тада као немачки савезни министар да смирује ситуацију у БиХ везано за то да наши пољопривредни производи иду ка ЕУ. Сада не знам шта га је мотивисало да прихвати овако нешто. Сматрам да није неинформисан, да зна у шта улази. Морам да кажем и следеће: ако неки Немац долази у било којој функцији да нешто ради у БиХ везано за Србе мора да зна да је наше историјско памћење врло негативно, од Првог рата, и од Другог рата, и из времена кад је Генешер уцењивао ЕУ да призна Словенију и Хрватску. Биће му то предочено, зашто мисли да ми то треба да заборавимо а да верујемо у његове добре намере. 

Стицајем околности, већина високих представника су били Немци и Аустријанци...

То говори о томе да су они стално присутни у неком облику а нама покушавају да своје глобалистичке идеје продају са неким лепим емоцијама. Али извините, објасните ми Козару, Јасеновац, Крагујевац. Кажу, то је било давно. Али никад нисте објаснили, то је проблем.

Ваше колеге из председништва биле су у Подгорици, не и ви. Како тумачите то да су уместо о билатералним односима причали о Србији?

Они лежу и устају са Србијом. Србија је постала моћна и развијена. Није непознато да је британска политика била да се никад не дозволи јака Србија и српски народ на Балкану. И зато је идеја да се што више Срба нађе у квази државама као што је БиХ, да случајно не бисмо дошли у позицију да смо ојачали. Увек нам нађу неке мере - ако нисмо ратни злочинци онда смо лопови и криминалци. То је тај концепт који стално гурају. Али мислим да је наш народ тога свестан. И у тој атмосфери сталне борбе Србији треба накачити етикету. Сад не ваља Александар Вучић, направио им је дар-мар кад је рекао да могу сви да дођу у Србију да се вакцинишу. И у таквој атмосфери покушаја да омаловаже напредак Србије, па и овај везан за вакцине, они налазе начина да нађу микрофон да кажу нешто о Србији. То је потпуно непристојно. Треба рећи следеће: посета Комшића и Џаферовића Подгорици није била званична посета Председништва јер о томе нико није одлучивао. Али чланови Председништва имају право да сами обезбеде неке радне посете где то могу. Ново је што њих двојица иду заједно и манифестују да је Жељко Комшић други муслимански члан Председништва. 

А Ђукановић је искористио ту причу да се поново окрену против Србије. То није непознато, тако је било и на Брду код Крања, кад је Џаферовић кренуо да напада Србију за њене амбиције. Није то сама прича о Црној Гори него о концепту који иде за тим да се покуша вратити негативни предзнак за Србију. Наравно, то им неће помоћи. Србија напредује и показује изванредне економске и сваке друге резултате. 

Ђукановић каже да упркос Додиковом вету БиХ и Црна Гора имају добре односе. Али могу ли да буду добри ако се упорно инсистира на изјашњавању о Сребреници у црногорском парламенту?

Ђукановић је тај који је организовао оружје и у време забране пуштао нафту Војсци Републике Српске током операције у Сребреници. Сад замислите човека с тим теретом да нама држи лекције о моралу. Не мислим да је Сребреница била геноцид, била је ратни злочин, као што је ратни злочин 3000 убијених Срба којима нико неће, осим правосуђа РС, да се бави. А кад крене правосуђе Српске да се бави онда преузима БиХ, управо спречавајући да ми дођемо до правде. И ми онда треба да верујемо у БиХ. Наравно да не верујемо зато што стално покушава да учини нешто против РС.

Генералу Младићу изричу коначну пресуду 8. јуна. Шта очекујете?

Моја очекивања од хашког механизма су јасна: они су необјективни и усмерени на то да до краја доведу причу о Србима како би историја, кад буде писана, кад се позива на те пресуде могла рећи – то су лоши момци. Жао ми је због свега тога, наша је било да помогнемо породици и ми смо то учинили.

Ја не мислим да Ратко Младић заслужује ту пресуду, не мислим да има ту врсту одговорности, не мислим зато што његови пандани у Федерацији и Хрватској никад нису осуђени. Ратко Младић је војник а они хоће од њега да направе злочинца и то је ствар која је за нас неприхватљива. Наш народ то не прихвата, ја као председник тог народа исто не могу да прихватим.

Како тумачите навалу нон пејпера за регион? Потврђено је да постоји словеначки нон пејпер који говори о промени граница на Балкану.

Ко мења границу? Србија неће да мења границу јер сматра да је Косово саставни део Србије. А ми имамо ентитетску линију.

Управо је завршена посета представника САД и ЕУ Метјуа Палмера и Мирослава Лајчака. Како схватате Палмерову изјаву да је циљ међусобно признање Београда и Приштине?

Сама прича о међусобном признању је лажна: Србија је чланица УН, нико је не спори. А Косово спори Србија, БиХ, пет земаља ЕУ и још колико земаља у свету. И ви сад хоћете да направите да је статус Косова исти као Србије. Наравно да није. Више то говори о томе да немају идеју. Да су дошли и рекли нудимо 100 милијарди, четири српске општине и посебан статус за РС ја бих се укључио и рекао – о овоме вреди размислити. А они стално гурају исто. Сад Палмер одлази, доћи ће неко уместо њега кога ће они опет едуковати да долази у Србију и тражи исто, само на почетку жешће па ће и он бити сломљен након три-четири године кад види да не може. Наравно да не може. Долазе 25 година овде и нуде исто: кажу Косово има право на независност а РС нема. Зашто? Одговорите зашто немамо иста права. Нема суштинске понуде, само се тражи исто, обострано признање. 

Да ли је могуће постићи споразум до краја године, како каже Палмер?

То је блефирање. То су причали и прошле године. Па они неће да поштују ни споразуме које су потписали, а то је да формирају ЗСО.

Откуд вежбе НАТО на Мањачи?

Није био НАТО-а на Мањачи. Имали смо предвиђене НАТО вежбе на Мањачи па сам ја одбио. Па су они питали може ли се нешто редуковати. И НАТО је ту нешто редуковао и дошли су у позицију да се направи вежба где ће учествовати искључиво америчке јединице. Рекао сам да могу да учествују те јединице у редукованом саставу али да тражим да се у току ове године одржи вежба Војске Србије и оружаних снага БиХ, такође на Мањачи. То планирамо у септембру-октобру. Први пут ће заједно вежбати.

Зато им се привиђа да ће аеродром у Требињу бити руска база...

То је будалаштина. Невероватно. Нико не планира тако нешто. Својевремено сам нудио Русима да заједно градимо тај аеродром па они нису пристали. Требиње је један од најлепших српских градова и желимо да га развијемо као туристичку дестинацију.

Председник Вучић је рекао, говорећи о Космету, да није за замрзнути сукоб и да не жели да то остави нашој деци. Шта ви желите да оставите нашој деци?

Ја бих волео да решим питање да Република Српска буде независна држава и да направи државни акт са Србијом. Волео бих да се кончано реши, онако како власти Србије то мисле, питање Приштине и да ту имамо завршену причу. У другој варијанти, желим да иза мене остане генерација посвећених политичара који ће се борити за тај примарни циљ и имати довољно патриотизма да то изгурају.

(Спутњик)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер