субота, 20. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милорад Додик: Кристијана Шмита третираћемо као госта који има нешто да каже у БиХ, али формалне димензије признање њега од стране РС као високог представника неће бити
Хроника

Милорад Додик: Кристијана Шмита третираћемо као госта који има нешто да каже у БиХ, али формалне димензије признање њега од стране РС као високог представника неће бити

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 05. јул 2021.

 Високог представника за БиХ Кристијана Шмита третираћемо као госта који има нешто да каже у БиХ, али формалне димензије признање њега од стране Републике Српске као високог представника неће бити, изјавио је српски члан Председништва БиХ Милорад Додик.

У интервјуу за данашњу Политику, Додик наводи да је Шмит изабран без консензуса у Савету за спровођење мира (ПИК) и да није потврђен резолуцијом Савета безбедности УН, што је, каже, било неопходно.

„Наше искуство с високим представницима веома је лоше, они су по правилу били ту да деградирају Републику Српску. Немамо разлога да мислимо да ће овог пута бити другачије“, рекао је Додик и додао да су досадашња негативна искусва створила политичке траума везано за било какво поверење у међународне посреднике.

Поновио је да нема формалног именовања, легалитета ни легитимитата који би требало да стоји иза Шмита и каже да једни, окупљени око Запада, сматрају да је довољна њихова воља за именовање, тумаче међународно право по своме и сматрају да праксе које успостављају треба да надоместе међународно право.

Истиче да Русија, Кина и још шест земаља сматрају да се мора остати привржен међународном праву.

На питање шта очекује од извештаја о Сребреници којије сачинила међународна експертска комисија, каже да је у њему јасно видљив концепт сатанизације Срба на коме се марљиво радило.

„У табелама можете да видите да се у западним медијима Срби у негативном контексту помињу по 700 пута, а рецимо муслимани и Хрвати само једном“, наводи Додик.

Упитан да ли има одговора на позив Републике Српске да се разговара о будућности, Додик каже да имају договор са Хрватима, који су подржали разговоре, док Бошњаци, наводи, неће и мисле да су централни комитет БиХ.

„РС је опредељена за разговор и договор. Делује да Бошњаци то не желе, али историјски је важно да су Срби позвали на разговор како би се решили проблеми који евидентно постоје“, рекао је Додик.

Одговарајући на питање око „хистерију“ појединих у БиХ због одликовања у Србији, Додик је навео да не разуме зашто их занимању српска признања, јер је за њега, како каже, Сарајево иностранство, а Београд као да се враћа родној кући.

Упитан како се у БиХ гледа на иницијативу „мали шенген“, Додик каже да Бошњаци не желе да буду део тога, јер мисле, како наводи, да је то великосрпски пројекат.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер