Милорад Брацановић: Није било никакве побуне припадника ЈСО 2001. године, то је био протест

Београд -- Сведочењем некадашњег заменика директора Безбедносно информативне агенције Милорада Брацановића, настављено је суђење осморици припадника расформиране ЈСО.

У Специјалном суду у Београду данас је, сведочењем некадашњег заменика директора Безбедносно информативне агенције Милорада Брацановића, настављено суђење осморици припадника расформиране ЈСО оптужених за оружану оружану побуну 2001. године.

Брацановић је током вишечасовног саслушања изјавио да то није била побуна него протест, као и га није организавао првооптужени Милорад Улемек Легија, који је тада већ био пензионисан, а претходно комадант те јединице.

На почетку сведочења Брацановић је испричао да је у време спорног догађаја био начелник Седме управе Државне Безбедности која бавила се прислушкивањем.

Како је навео, за протест "црвених беретки" чуо је на послу, јер се причало да су беретке отказале обезбеђене свим функционерима које су обезбеђивали и да су сви повучени у седиште у Кули.

Према његовим речима, чак је и возач тадашњег шефа ДБ-а Горана Петровића је на позив из Команде зауставио кола и придружио се протесту.

Брацановић је посведочио да је тог дана затражио телефоном одговор од Улемека зашто се протестује, а он му је одговорио: "Они су нас зај... (Петровић и његов заменик Зоран Мијатовић), ухапсили су Бановиће и испоручиће их иако су нам обећали да никог неће испоручивати".

Потом је како је испричао, позвао Петровића и отишао код њега кући, где му је предложио да се нешто предузме да се протест заустави.

Петровић је, како је навео Брацановић, рекао да он не може ништа, на шта се он понудио да он иде у Кулу.

У Кули су га дочекали, како је рекао, "маскирани ликови" којима је пренео да хоће да прича с командом, али је њихов одговор, према исказу Брацановића, био да команда не жели да прича са њим.

Брацановић је испричао и да је, након оставке Горана Петровића (коју су тражиле беретке) на позив Чедомира Јовановића препоручио Влади да на чело ДБ-а додје Андрија Савић, доктор наука без мрље у каријери, а Влада је његов предлог прихватила.

Сутрадан га је, како је испричао, позвао (убијени вођа земунског клана) Душан Спасојевић и рекао му да један човек жели да се нађе с њим али није желео да му каже ко.

О томе је, како је навео, консултовао Андрију Савића, Радета Кнежевића и Чедомира Јовановића. Савић му је рекао да не зна шта да му препоручи, Кнежевић "немој ни случајно", а Јовановић да иде слободно.

Бивши заменик шефа БИА посведочио је да га је Спасојевић одвезао у Кулу и да се све време бринуо да га не ликвидира. У Кули је разговарао са Улемеком и убедио га да се састане са Савићем.

Након сусрета Савића и Улемека протест је завршен, навео је сведок.

Брацановић је напоменуо да га је на повратку из Куле, Спасојевић оставио на пумпи у Батајници, где га је покупио члан његовог клана, а сад сведок сарадник Дејан Миленковић Багзи.

Одговарајући на питања суда о односу Спасојевић и Јовановића, Брацановић је испричао да му је у току 2002. године оперативац донео фотографију Чедомира Јовановића с "непознатим људима", али да га та фотографија није занимала.

На питање зашто је позвао Улемека када је почео протест, ако он није командодао ЈСО, Брацановић је објаснио да је он у јединици био поштован и имао велики утицај.

Душана Спасојевића је, како је посведочио, упознао пред 5. октобар 2000. године код Легије у канцеларији. Улемек му је рекао да га је Спасојевића послао Зоран Ђинђић, навео је сведок.

Суђење је данас из безбедносних разлога одржано у специјалној судници Окружног затвора у Београду, где ће бити настављено и сутра даљим излагањем Брацановића.

Оптужени за побуну су бивши комаданти ЈСО Милорад Улемек, Звездан Јовановић и Душан Маричић, који у пожаревачком затвору издржавају максималне казне затвора због најтежих кривичних дела, међу којима је и убиство премијера Зорана Дјиндјића.

Оптужени су и Веселин Лечић, Драгослав Крсмановић, Драгиша Радић, Владимир Поцић и Мића Петраковић који се бране са слободе.

Оптуженима се ставља се на терет извршење кривичног дела оружана побуна из тада важећег Кривичног закона СРЈ.

У оптужници се наводи да је од 9. до 17. новембра 2001. године ЈСО отказала послушност команди, повукла своје припаднике у центар у Кули, прекинула комуникације с командом и у више наврата одбила захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера Зорана Ђинђића, да прекине са побуном.

Истовремено, оперативни део Јединице борбеним возилима и наоружаним људством у два наврата је блокирао аутопут.

Први пут је то учињено 10. новембра на аутопуту Нови Сад-Суботица у близини Врбаса, а други пут 12. новембра блокадом аутопута кроз Београд код Сава центра.

На тај начин је, како се наводи у оптужници, врло јасно исказана спремност Јединице за примену насиља уколико се не прихвате њени ултимативни захтеви за смену тадашњег министра полиције Душана Михајловића, начелника ресора ДБ-а Горана Петровића и његовог заменика Зорана Мијатовића.

Таквим поступањем Јединице, били су непосредно угрожени безбедност и уставни поредак земље, наводи се у оптужници.

Протест ЈСО је прекинут након што су Петровић и Мијатовић поднели оставке, док Михајловић то није учинио.

(Танјуг)