Милољуб Албијанић: Проблеме у Србији неће решити чврста, већ чиста рука. Не питам шта није, већ шта јесте употребљено против мирних демонстраната. Претпостављам да је неко нервозан звао Стаматовића и захтевао да се огради од мене

Милољуб Албијанић, сада самостални посланик, ономад је узбуркао редове владајуће већине, до те мере да се на моменте чинило да ће доћи и до физичког обрачуна. И то само зато што као посланик владајуће већине, јавно подржао студентске протесте и поручио да ништа не дугује Александру Вучићу. Због тих речи од њега су се одмах оградили сви из власти, па и председник партије Здрава Србија, којој је то тада припадао. У разговору за Данас др Албијанић, посланик и професор ФЕФА факултета, објашњава зашто је сада тек проговорио.

• Студенти протестују готово пет месеци, а ви сте тек у уторак у парламенту проговорили о томе. Зашто сте до сада ћутали ?

Човек може да ћути, јер се налази у одређеној ситуацији, па ћутање може да буде благотворно. Могуће је да му тада организам ради “пуном паром”, и да говори више од речи. Подржао сам студенте ФЕФА факултета, где предајем, путем мејла са једноставном поруком “подржавам студенте”. Студенти су покренули једну разумну активност са емотивним предзнаком. Разумна активност је разоткривање истине, раскривање, откривање, И све то уз емпатију, осећање, људско достојанство.

Напредњаке разљутило што нисам питао Јованова шта смем да кажем

• Иако ти млади људи до сада нису направили ни један инцидент, редовно их људи из власти зову терористима и пореде са Ал Каидом. И све то без казни, а вама Ана Брнабић даде опомену само што сте споменули ћације који хоће да уче?

Питао сам једног члана владајуће коалиције: “Шта ће вам ови људи са црним јакнама и капуљачама?”. Каже он мени: “Не видиш ти то из правог угла”. Е па ти са капуљачама су изазвали читаву ескалацију. Ударили су на студенте који мирно исказују став. Од када је речник према студентима непримерен? Од тренутка кад су рекли: “Ви нисте надлежни?” Од тада почиње нервоза и речник који није примерен. „Студенти који уче“ је фраза. Колико тамо има студената? Нисам ја никога увредио у Пионирском парку, напротив, окривио сам себе јер их нисмо довољно научили и да ћемо све учинити да и “ћаци постану ђаци”. Ана то није разумела, а можда је и добила налог: „Прекидај овога!”

Шта ће да ради, она употреби опомену која не постоји у Пословнику. То је, за ваше читаоце да знају, мени казна 100 еура, јер знају да живим од плате. Нисам трепнуо на опомену, скоро да је нисам ни регистровао, емотивно сам био тотално са студентима.

• Има ли истине да је из вас проговорила подршка студентима тек онда када нисте добили место директора Републичког завода за статистику, како тврде ваше дојучерашње колеге из СНС?

Приликом мог претходног говора у скупштини, непосредно пре 15 марта, изнервирао сам Миленка Јованова и “друштво“, јер сам поставио питање: „Да ли је МУП утврдио чињенично стање да је полицајац повредио полицајца испред РТС-а?“ Викали су „Не прилази пребићемо те“ и „Што ниси питао Миленка шта смеш да кажеш?“

А што се тиче Републичког завода за статистику цела истина је да су неки људи који су моји познаници желели да дођем ту и изражавали ту жељу. А читаоцима да кажем, кад неко говори о другоме, да имају на уму, да тада тај човек највише говори о себи? Да није Миленко тај који је желео неку функцију, а није је добио?

Демонстрација опасних претњи

• Оно што пролазе опозициони посланици годинама, ви сте прошли у уторак. СНС посланици су вас частили епитетима, па чак вас назвали и шљамом. Било је ту и неких претњи и кретњи ка вама. Да ли сте то и ви постали политички противник?

Па добацивали су најгоре изразе и они који се, нажалост, представљају као „фини“. Частили су ме псовкама и разним изразима, али, понављам, то више говори о њима самима. Што се тиче кретања, у том тренутку једна група јесте кренула према мени – ваљда да то буде нека демонстрација претње – то би изгледало смехотресно, да није опасно. Али моје мисли и емоције су биле на страни доброте (читај студената!) и ја сам наставио своје излагање. Захваљујем колегиници која је направила снимак и пустила на мреже.

• Кад смо већ код реакција, да ли сте очекивали тако брзо ограђивање Милана Стаматовића од ваше подршке студентима и да ли има разлога да тако реагује?

Претпостављам да је неко ко је био нервозан позвао Милана и захтевао да се огради. И то не би био проблем да није изговорено нешто што не одговара истини. Жао ми је, претпостављам да је морао. Заправо, људи се откривају у кризним ситуацијама. Да ли Милан има разлога? Не знам његове разлоге! То је мени отворило пут слободе. Не дугујем ни Вучићу, ни Милану било шта. Они то знају.

Одбрана и последњи дани

• До јуче сте практично били део владајуће већине па вас питам знате ли чему служе шатори испред Скупштине, зашто ту и даље остају, ко су људи који седе у њима и напокон ко је наредио да ту буду постављени?

Шатори су конструкција. Прво, они су представљали „одбрану“ 15. марта, јер је ту била „стационирана“ жива сила и тракторски бедем око Председништва. То би се звало у жаргону: „Одбрана и последњи дани“. Или често чујем цитат Његошевих речи: „Страх животу каља образ често“. Слажем се, каља. Како је то направљено тада, онда им је било безвезе да склоне. Али, онда су се „досетили“. Београд није подржао њихов контрамитинг, који је изазвао много нервозе, због слабог одзива и напуштања скупа у време говора вође.

Знате, Београд је преоптерећен саобраћајем и постоје три „жиле куцавице“ у граду, то су: Булевар у правцу теразијског тунела, Улица Кнеза Милоша и Ауто-пут. И власт, због тога што их Београд није подржао затвори једну „жилу куцавицу“. Моји пријатељи су бацали опкладу да је било 0 (нула) људи из Београда, али сам им рекао „то није тачно, био је бар један“.

У најави премијера „крије“ се даља репресија према студентима и професорима

• Нова влада, коју нисте подржали, изабрана је у најбржем могућем року. Опозиција тврди да је то осветничка влада. Шта ви очекујете да ће прво урадити и да ли ће се први на мети наћи универзитети и студенти?

Премијер и министар просвете, пре избора Владе, поделили су студенте, посетили „ћациленд“, осудили студентске протесте. А, као бајаги, треба да покрену дијалог. Заправо, у најави премијера „крије“ се даља репресија према студентима и професорима. Указивао сам, на седници Скупштине, да не кажњавају просветне раднике, да то нема позитиван ефекат, већ да приступе разговору, покретању дијалога и решавању проблема.

Нису ме послушали, мисле да ће „чврста“ рука решити проблем! Неће. Проблем ће решити чиста рука – студенти. Изгледа да људи обузети влашћу не знају (не виде, заслепљени су) кад су изгубили већину, па ће их студенти и народ о томе обавестити.

Ко није разумео да је 15. марта у Београду био највећи скуп свих времена, људи са позитивном енергијом, већ тврди да се окупило много људи са негативном енергијом, има проблем са обичном математичком операцијом бројањем (компјутерски бројач се заглавио на 107 хиљада, а стране агенције процењују од 500 хиљада до 700 хиљада).

Био сам на протесту у нисам срео ни једног јединог човека са негативном енергијом, напротив, сви су били позитивни, људи схватају да су на правом путу. Био сам на свим протестима од 9. марта до 5. октобра, и на протестима после Рибникара, никада у историји Београда и Србије није био већи скуп. Шта то значи? Власт је пала, само их још нико није обавестио.

• На кратко је потиснута идеја о отварању страних универзитета, може ли нова Влада и министар просвете поново да је оживе и шта би то значило за домаће универзитете?

Када је предложен Закон о универзитету са том намером, озбиљно сам био забринут и на Одбору за просвету сам изнео аргументе против тог закона. Желели су на „мала врата“ да уведу универзитете без акредитације, које би суфинансирали.

То је недопустиво. И разоткривено је. Наши универзитети су акредитовани према закону. Увођењем страних универзитета који не пролазе акредитацију, не развија се конкурентност, већ се домаћи универзитети стављају у неповољан положај. Не знам како нису разумели моју реченицу: „Која власт би желела да против себе има све универзитете у Србији?“ Нису разумели.

Добили су стварност – сви универзитети су у протесту.

Није употребљен звучни топ, али не сазнасмо шта је употребљено

• Кажете да сте били на највећем протесту у Србији, који су организовали студенти и још додајете да је на том протесту на грађане испаљено неко звучно оружје. Председник државе читајући извештај ФСБ понавља да није звучни топ употребљен, али не прецизира шта се тамо догодило. Чак прети гоњењем оних који тврде супротно?

Ово је највећи скуп грађана у Београду и Србији, уопште. Употребити неко средство против достојанствених људи са позитивном енергијом је равно злочину. Не питам ја шта није употребљено, већ питам „Шта је употребљено против мирних демонстраната?“

Чуо сам реченицу из извештаја истражитеља „Ово што МУП поседује није употребљено“. Нису саслушали ни једног сведока, нису саслушали лекаре који су прегледали људе. А шта ћемо ако истражитељи нису видели оруђе које јесте употребљено?

А које оруђе јесте употребљено? То је кључно питање. Министар МУП-а одиграо је једну „глумачку ролу“, па рекао, „Ми то немамо“, па следећи пут, „Ми то имамо у магацину него није распаковано“, па онда „Ми то имамо, било је горе код Скупштине али није употребљено“.

Молим маштовитог читаоца да настави овај низ.

• А да ли сте били на Вучићевом тродневном сабору, који никако да се заврши и како вам се то чини?

Нисам био на том скупу. Такав скуп не одговара мом вредносном опредељењу. Жао ми је људи, који су „плаћени“ да дођу на такав скуп и нису могли да издрже па су га раније напуштали. Једног мог друга из владајуће већине (нађе се по неки) сам питао „Јеси ли остао до краја?“, а он ми каже „Нисам“. Кажем му „Човече ниси слушао шефа!“, а он мени „Ма знам шта ће да прича!“.

(Данас)