Milo Đukanović: SPC najopakiji instrument velikosrpskog nacionalizma i ruskog imperijalizma na Balkanu. Srbija već dva veka ima hegemonističku ulogu u regionu, koja je providno upakovana u zabrinutost Beograda "za ugroženost Srba"

 Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je da će crnogorskom premijeru Dritanu Abazoviću "suditi birači, sudovi i istorija" ukoliko bude vodio politiku koja je protiv interesa Crne Gore.

Đukanović je za vojvođanski portal Autonomija rekao da je Crna Gora dobila šansu za napredak u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom i dodao da je ta šansa ujedno i put do članstva u EU.

„Logično je da Crna Gora bude prva sledeća članica EU, jer je u dosadašnjem toku pregovora daleko ispred svih zemalja-kandidata. Uz to, nema geopolitičkih nedoumica, jer je već nekoliko godina usaglasila svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU“, kazao je Đukanović.

Dodao je da odgovor na pitanje da li će Crna Gora iskoristiti tu šansu zavisi prevashodno od učinaka vlade i drugih državnih organa Crne Gore.

„U tom poslu saveznik nam ne mogu biti inferiorna zamajavanja da ta šansa i nije baš izgledna, te da će se EU brzo predomisliti nakon što se navikne na rat u Ukrajini“, naveo je Đukanović.

Dodao je da je alternativa evropskom putu dobro poznata i da znači još dublje zaostajanje za evropskim nivoom ekonomskog i demokratskog razvoja i frekventni poremećaji regionalne stabilnosti.

Rekao je da je mnogo toga spornog u ugovoru sa SPC, pre svega jer je usvojen na brzinu i iza leđa javnosti, zatim „istoriografski falsifikati, laži kojim SPC, kao najopakiji instrument velikosrpskog nacionalizma i ruskog imperijalizma na Balkanu, pokušava da pomogne krađu crnogorske istorije“

Đukanović je rekao da je zbog toga bio tako kritičan prema vladinom manevru da prethodno usaglašenim prioritetima, koji se upravo tiču dobre dinamike na evropskom putu, veoma brzopleto pretpostavi temu potpisivanja Ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC).

Rekao je da i u Crnoj Gori i u susedstvu ima dosta onih onih koji ne žele da vide Crnu Goru kao stabilnu, građansku, prosperitetnu državu i članicu EU.

„Ovim manevrom vlade oni su dobili poklon iz svojih istorijskih snova. Šta god da je bio motiv za to, bilo kom državnom organu ili pojedincu, istorijsku odgovornost neće moći da izbegne“, poručio je DJukanović.

Rekao je da je mnogo toga spornog u ugovoru sa SPC, pre svega jer je usvojen na brzinu i iza leđa javnosti, zatim „istoriografski falsifikati, laži kojim SPC, kao najopakiji instrument velikosrpskog nacionalizma i ruskog imperijalizma na Balkanu, pokušava da pomogne krađu crnogorske istorije“.

Dodao je da je i puno normi iz tog ugovora u sukobu sa Ustavom i sistemskim zakonima Crne Gore.

„I da ponovim – sve to razaranje Crne Gore pokušava da legitimiše Vlada Crne Gore“, kazao je Đukanović.

On je kao „veoma sporan“ ocenio i projekat Otvoreni Balkan, jer je reč o alternativnom scenariju za budućnost Zapadnog Balkana izvan EU. „To nam ne treba, treba nam članstvo u EU“, rekao je.

Srbija već dva veka ima hegemonističku ulogu na Zapadnom Balkanu, koja je providno upakovana u zabrinutost zvaničnog Beograda za ugroženost Srba u regionu

„Oni koji ne vide naš region u Evropi, ne vide ni multietničku demokratiju na Balkanu. Njima se dopada ideja promena granica, etničke i verske homogenizacije u okviru uvećanih država. Kao i obično, sve kreće tradicionalno sa srpske strane, ovog puta ‘srpskim svetom’. A nastavlja se, po automatizmu, istim takvim velikodržavnim ludorijama“, rekao je DJukanović.

On je ocenio da je autorima ideje Otvorenog Balkana cilj nestanak Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova i Severne Makedonije i dodao da bi se to sigurno završilo „ratom i još ponekim genocidom“.

Na pitanje da prokomentariše izjavu premijera Crne Gore Dritana Abazovića koji je, nakon posete Beogradu, izjavio da je tom „istorijskom posetom“ uspeo da „resetuje“ odnose dve države, Đukanović je upitao „da li jedna, bilo koja poseta, može da resetuje odnose kontaminirane gotovo dva veka“.

Prema njegovim rečima, Srbija već dva veka ima „hegemonističku ulogu“ na Zapadnom Balkanu, koja je „providno upakovana u zabrinutost zvaničnog Beograda za ugroženost Srba u regionu“.

(Beta)