sreda, 25. maj 2022. | |
PODGORICA - Crnogorski predsednik Milo Đukanović je u svom dugom obraćanju naciji, povodom 16 godina nezavisnosti poručio, između ostalog, da je nakon izbora 2020. godine i, kako kaže, mirne, demokratske tranzicije vlasti mnogo toga u Crnoj Gori sasvim planski zaustavljeno i blokirano. Rezultat tih parlamentarnih izbora, tvrdi Đukanović, u krugovima nacionalista i u Crnoj Gori i izvan nje viđen je kao "nova šansa za velikodržavne ideje i projekte. "Viđen je i kao nova šansa za rusku destrukciju Evrope i Zapada, za šta je Balkan uvek pogodno tle", kazao je Đukanović. Dodao je da je uprkos svim tim izazovima i anticrnogorskom delovanju dela pobedničke većine koja je formirala vladu 2020. "Crna Gora ostala na evropskom i evroatlantskom kursu". To je, kazao je, potvrda promišljenosti i stamenosti strateškog opređeljenja i najveći uspeh savremene Crne Gore. Ponovio je da izbor manjinske vlade nije najbolje, ali je, tvrdi, praktično jedino realno moguće rešenje u pokušaju da "Crnu Goru povučemo sa ivice ambisa - pokazuje da potencijal postoji", što, kaže, ohrabruje. Govoreći o dijalogu, kao jedinom načinu za normalizaciju crnogorske realnosti, Đukanović kaže da je potrebno konstruktivno, tolerantno i u korist državnih interesa razgovarati o svojim razlikama. Institucije države, istakao je, treba da doprinesu povratku poverenja u društvo, pravdu i zaštitu prava svakog građanina, a ako to ne budu umele i htele, ne samo pojedinci već čitavo društvo, tvrdi, biće žrtva takve atmosfere, koja je zapaljena mnogo godina unazad, ne slučajno i ne stihijski. "To je isti onaj zapaljivi koktel zbog kojeg gori Ukrajina. I nisu samo Ukrajina i Crna Gora mete - spisak je mnogo širi, a scenario postaje sve očigledniji. Svodi se na to da samoproklamovane žrtve, na valu populizma pokreću osvetničke cunamije koji treba da destabilizuju ili zbrišu čitava društva", naveo je. Tragična invazija na Ukrajinu, kazao je Đukanović, učinila je da taj rukopis sada postane čitljiv Evropi i celom svetu. "Da su se razumela upozorenja koja su dolazila od nas, možda ne bi bilo tragičnog ukrajinskog iskustva. Ne bude li se sada odlučno i mudro postupalo, užas kojem svedočimo neće ostati unutar granica Ukrajine", naveo je. Nedavnu poruku G7 smatra ohrabrujućom. "Pozivam i podstičem naše evroatlantske partnere da osmisle celishodne odgovore na izazove koji su nam zajednički. Da u tome budu razboriti, dalekovidi i hrabri, i da povlače pravovremene poteze. Jer svet je u opasnosti u kakvoj nije bio od Drugog svetskog rata", naveo je. Đukanović kaže i da je region destabilizovan u dobroj meri i da otvorena pitanja uvode novu fazu, kako navodi, "komplikovanih balkanskih odnosa, što dodatno podiže tenzije". "Zapadni Balkan nije u najvećoj opasnosti od prelivanja ratne opasnosti iz Ukrajine. Posebno nakon herojske odbrane ukrajinskog naroda. U opasnosti je od posledica tog istog malignog uticaja koji je Moskva, podržana na samom Balkanu, vodila od 2015. godine i pokušaja državnog udara godinu kasnije u Crnoj Gori", kaže Đukanović i dodaje: "U našem regionu je dominantno hibridno, a u Ukrajini klasično i brutalno. Oslonac tim agresorskim idejama su kao i u Evropi najretrogradnije politike kakav je velikodržavni nacionalizam. Posledicama takvog prepuštanja našeg regiona uticaju antievropskih geopolitičkih interesa na Balkanu bavićemo se i kada se rat u Ukrajini završi". Delovanje smenjene vlade premijera Zdravka Krivokapića je nazvao štetočinskim i posebno je, kaže, kulminiralo 4. i 5. septembra prošle godine. On tvrdi da je vlada formalno pala u parlamentu, a da je suštinski pala tada na Cetinju, gde su, inače, održani višednevni protesti protiv ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog SPC Joanikija. "Sada treba da dobijemo punu istinu o ulozi svih aktera u tim događajima, što je primarna obaveza nove vlade", rekao je Đukanović. (Tanjug-RTV) |