Milka Damjanović: Nema šanse da se evakuacija iz Avganistana okonča do 31. avgusta

Milka Damjanović, humanitarka iz Srbije, koja je uspela da napusti Avganistan i preko Kazahstana se vrati u Beograd, kaže da oseća mešavinu emocija - sreću, tugu, strah i ljutnju. "Svi mi očekujemo neku vrstu sigurnosti kada idemo u te misije, generalno procena bezbednosnih organizacija nije bila tačna, znali smo da nije tačna i spremali smo se za neki teži scenario, ali ne za pad od tri dana, ljuta sam na predsednika (Avganistana Ašrafa Ganija) koji je pobegao i ostavio narod", priča vidno uzbuđena Damjanović. Dodaje da je trenutna realnost u Avganistanu - "strahoviti haos, nema predikcije, situacija se menja iz sata u sat". Smatra i da "nema šanse" da se svi koji to žele evakuišu iz Avganistana pre 31. avgusta, kada ističe vojna misija SAD u toj zemlji.

Ona u N1 Studio Live podseća da su Avganistanci 40 godina u ratu, „to je jak i stamen narod, veoma pošten, i kada kod tih jakih ljudi vidite strah, prosto je teško preživeti to sve sa njima“.

Kaže da su u humanitarnom timu u kojem je ona bila, svi osim 10 stranaca, bili lokalci, koji su posle pada Avganistana u ruke talibana najviše zabrinuti zbog svoje bezbednosti i bezbednosti svoje rodbine, ali i zbog pristupa hrani i lekovima.

Na pitanje da li zapadne zemlje čine sve da pomognu lokalnom stanovništvu, ona navodi da ne postoji način da im se pomogne.

„Ono što se može je da im se što brže provere papiri kako bi izašli. Ali taj sistem provere, koji su Amerikanci pokrenuli, ne može na ovaj način funkcionisati, Amerikanci uskoro izlaze (31. avgust) i to je to. Nema šanse da ti ljudi pre toga budu evakuisani“, ocenjuje Damjanović.

Dodaje da ogroman broj ljudi koji su radili za strane organizacije nije došao do aerodroma. Navodi da se radi o broju od 30-40.000 ljudi. „Sede kući i čekaju šta će da im se desi“, kaže ona.

Pentagon je juče saopštio da više od 10 hiljada ljudi čeka na evakuaciju na aerodromu u Kabulu.

„Niko nije očekivao da će predsednik pobeći i predati sve što je tu, to je loše zato što je ostao deo vojske lojalan državi, tako da se produbljuju podele… nema pomirenja u narodu i sukobi će se nastaviti, ima mnogo grupa koje nisu pod kontrolom, stalno možete očekivati nasilje“, upozorava Damjanović.

Kaže i da talibani održavaju red na ulici, a „to znači batinjanje, oružje direktno u glavu“.

Na pitanje kakav je odnos prema ženama, ona navodi da su žene u kući, gledaju šta će se desiti.

„Žene koje su izašle na ulicu, zahtevajući svoja prava – to je bio veliki rizik i hrabrost. Neke su ubijene, neke se kriju“, kaže ona.

Ističe da je veliki problem što ne postoji pristup lekovima i finansijama, „juče kad je otvorena banka nastao je pravi haos“.

„Koliko će bankarski sistem stati na noge veliko je pitanje, jer imaju veoma malu ušteđevinu… Ne može se doći do goriva, do lekova, zdravstvenih usluga, hrane…“, kaže Damjanović.

Dodaje da je svih 400 lokalaca zaposlenih u humanitarnoj organizaciji u kojoj radi i Damjanović ostalo u Avganistanu i da nisu bezbedni.

Navodi da im jedino preostaje da se prilagode novom načinu života, „da budu nevidljivi“.

Na to da li im se može pomoći, ona kaže da se „ne može ništa brzo uraditi, a preko aerodroma je puka sreća – ko će moći da prođe“.

Damjanović, koja je bila samo tri meseca u Avganistanu, navodi da je otišla da uči, „i kroz neposredan kontakt sa ljudima, naučila sam mnogo o mentalitetu ljudi i njihovoj hrabrosti“. Kako dodaje, radila je i pomagala i u Siriji i u Iraku.

„Susret sa nesrećama u istočnom delu sveta i način na koji se gube životi, porodice, njih dovode do toga da traže bolju budućnost… Najmlađi i najjači dolaze u Evropu, jer oni mogu da pređu taj put… Molila bih naše građane da se sete kako je nama bilo tokom rata i koliko je mladih pokušalo da stvori bolju budućnost“, poručuje Damjanović, a na pitanje da li će se eventualno vratiti u Avganistan, kaže: „Videću“.

(N1)