четвртак, 04. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милица Делевић: Учлањење Србије у ЕУ подржава 51 одсто испитаних грађана
Хроника

Милица Делевић: Учлањење Србије у ЕУ подржава 51 одсто испитаних грађана

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 13. јануар 2012.

БЕОГРАД – Да грађани Србије данас одлучују о учлањењу земље у ЕУ, 51 одсто њих гласало би за, што показује пораст подршке том циљу, први пут након што је она прошле године пала испод 50 одсто, показало је редовно истраживање јавног мњења које је спровела Канцеларија Владе Србије за европске интеграције.

Исто истраживање показало је и да 53 одсто испитаника сматра да су власт и руководство државе одговорни што Србија није добила статус кандидата, а њих чак 75 одсто да односе Београда и Приштине треба решавати независно и без обзира на европске интеграције земље.

Спрам 51 одсто грађана који би гласали за чланство у ЕУ, против би гласало 28 одсто, што је смањење у односу на претходна истраживања, на којима је такав одговор дало више од 30 одсто грађана.

Уколико би сутра био расписан тај референдум, према резултатима истраживања, не би гласало 18 одсто грађана.

На питање зашто би гласали против учлањења земље у ЕУ, 23 одсто грађана сматра да би им то донело више штете него користи, 15 одсто као разлог наводи уцене, притиске и условљавања, 13 одсто истиче да то није најбоље решење, 12 одсто да би то донело економску пропаст и задуживање, 10 одсто сматра да ЕУ нема будућност, а шест као разлог наводи условљавање Косовом...

Директорка канцеларије Милица Делевић рекла је на конференцији за новинаре да је истраживање показало и да грађани Србије рационалније гледају на процес европских интеграција земље, да не идеализују ЕУ, али да схватају да би чланство донело корист држави.

У том смислу, истраживање је показало да учлањење у ЕУ корисним сматра 39 одсто грађана, лошим 26, а нити добрим нити лошим 35 одсто.

Међу оним грађанима који учлањење у ЕУ сматрају корисним, 41 одсто истиче да ће то донети више могућности запошљавања, исто толико да ће водити бољој будућности младих људи, 35 одсто због могућности да слободно путује по земљама ЕУ, а 28 одсто да ће помоћи се уреди стање у држави.

Занимљиво је да се у овогодишњем истраживању повећао број грађана који одговорним за дешавање на пољу европских интеграција сматрају власт, а смањио оних који за то "окривљују" ЕУ.

У складу са тим, 53 одсто грађана за недобијање статуса кандидата у децембру одговорним сматра власт, пет одсто ситуацију на Косову, четири одсто сам народ, а 32 одсто ЕУ.

Иако, према овом истраживању, 70 одсто грађана сматра да је Косово главни услов што Србија није добила кандидатуру, њих чак 75 одсто истиче да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од европских интеграција.

Такође, 19 одсто грађана сматра да се са Приштином не треба договарати о било чему, док о овој теми став нема пет одсто грађана.

Истраживање Канцеларије показало је и да чак 85 одсто грајана сматра да би структурне реформе друштва требало спроводити и да нису услов за интеграције.

Грађани Србије су, међутим, мањи идеалисти када је у питању будућности Уније и њих 37 одсто сматра да она неће успети да превазиђе проблеме, да ће се потпуно затворити или чак распасти.

Они међутим, на питање које би моделе Србија требало да следи у изградњи сопствене будућности, истичу модел Швајцарске, Немачке и Норвешке, са укупно 65 одсто.

Ради се о редовном истраживању које Канцеларија спроводи два пута годишње, спроведено је 22 децембра, након одлуке Европског савета да се одложи додељивање статуса кандидата Србији, а обухваћено је 1.031 испитаник.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер