Milan Bačević: Srbija što pre da gradi „Južni tok“, jer je to njen nacionalni interes

BEOGRAD - Srbija ne treba nešto posebno da se uključuje u raspravu oko Južnog toka sa zemljama EU, jer tek pregovaramo o članstvu u EU, izjavio je Tanjugu ministar rudarstva Milan Bačević i naglasio da Srbija, umesto toga, treba što pre da sprovodi izgradnju gasovoda na terenu, jer je to njen nacionalni interes.

Pitanja koja se tiču primene Trećeg energetskog paketa EU na Južni tok najbolje mogu da razreše Rusija i zemlje članice EU, učesnice u tom projektu, kazao je Bačević i ocenio da će Rusija znati kako da pregovara sa zemljama učesnicima u projektu.

"Srbija treba da se bavi i da što pre sprovodi projekat na svom terenu, da polažemo cevi i da se pripremamo za isporuke gasa koje su nam zaista neophodne", kazao je Bačević, istakavši da će Južni tok doneti Srbiji nižu cenu gasa i još sigurnije snabdevanje.

"Južni tok je panevropski projekat, u kome 50 odsto vlasništva ima Gasprom, a ostatak kompanije iz Nemačke, Francuske i Italije. Sve zemlje učesnice u Južnom toku su članice EU, osim Srbije i sve te zemlje su imale želju da budu učesnice u tom projektu, iako su znale da postoji taj Treći energetski paket i kada su potpisivale ugovor sa Gaspromom," napomenuo je Bačević.

Srbija tu ima drugačiju poziciju, jer je jedina od tih država, koje se nalaze na trasi Južnog toka, koja nije članica EU, a desetak godina se zalagala za taj projekat, svesna značaja koji za nju ima taj gasovod, kazao je Bačević.

On je podsetio da će Gasprom obezbediti novac za izgradnju Južnog toka kroz Srbiju, a Srbija treba da obezbedi bankarske garancije za kredit, koji će vraćati iz prihoda od tranzitnih taksi, što je povoljnost, "koju i najneobjektivniji moraju da prihvate". Bačević je napomenuo da je taj projekat potreban, jer Rusija snabdeva gasom skoro sve države zapadne Evrope i procenjuje se da će do 2030. godine oko 70 procenata gasa koji se potroši u zemljama zapadne Evrope, biti ruskog porekla.

Odgovarajući na pitanje da li se u Srbiji ubuduće mogu očekivati problemi oko realizacije Južnog toka i da li postoje neke interesne grupe koje su protiv tog projekta, Bačević je naglasio da je Južni tok projekat od nacionalnog značaja za Srbiju i da svaka ozbiljna država, mora da ima snagu da nacionalni interes stavi iznad interesa određenih interesnih grupa i da ih pobedi.

"Pa i te interesne grupe, koje postoje, koriste isti taj ruski gas. I što bismo mi sada, ustuknuli pred zahtevima pojedinih interesnih grupa, ako mi imamo nacionalni interes na drugoj strani. Nacionalni interes je uvek iznad interesa nekakvih lobističkih grupa, koje postoje svuda u svetu i nije to neka posebnost Srbije,"rekao je Bačević.

On je izrazio zadovoljstvo jer se, u nedavno sprovedenoj anketi, 82,4 odsto građana izjasnilo za Južni tok, što je, kako je rekao, jasna poruka mnogima.

"Zamislite koliki će to procenat da bude kad se sazna za južni krak Južnog toka i kada on postane realnost. To će dodatno povećati protok gasa, podići šansu Srbiji da naplaćuje više novca iz tranzitnih taksi," naglasio je Bačević i dodao da je podjednako značajan i zapadni krak Južnog toka, koji bi trebao da vodi ka Crnoj Gori, ako se ta zemlja za to izjasni.

Govoreći o snabdevanju gasom iz Rusije, Bačević je ukazao da ruska strana pokazuje prema Srbiji razumevanje koje, kako je rekao, "kao da nema kraja," jer i kad ne platimo gas, primamo isporuke, čak ih ponekada i menjamo.

Sve to je posledica međudržavnog sporazuma sa Rusijom, koji mnogi napadaju, zbog čega, kako je rekao, "i mene napadaju".

"Taj sporazum, kada je sklapan, Srbiji je predstavljao preku potrebu i mislim da svaka ozbiljna država treba da poštuje svoje međunarodno prihvaćene obaveze i potpisane sporazume. To pokazuje ozbiljnost i rešenost jedne države da nastavi dobru saradnju sa nekom drugom, sa kojom je to potpisivalo," dodao je Bačević.

Ministar je podsetio da će Rusija u naredne dve do tri godine, u srpski energetski sektor, saobraćajne i železničke komunikacije, poboljšanje proizvodnje u NIS-u i u ostale projekte, uložiti oko pet milijardi evra.

(Tanjug)