петак, 22. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Михаило Меденица: Сви су нам дани Видовдани. И сва су ми поља Газиместани
Хроника

Михаило Меденица: Сви су нам дани Видовдани. И сва су ми поља Газиместани

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 02. јул 2024.

 Сви су нам дани Видовдани.

И сва су ми поља Газиместани.

 Још крварим свете ране,

од дедова, Видовдане!

Проходао сам у јуришима,

с колевком у Христов строј…

Мајчино млеко слива се с крста,

трком до њега, божуре мој.

Трком, да не заостанем,

презрела кандила, повила гране…

Да узберем мајци, ено се брине,

што ме још нема Видовдане.

Праштај ми, журим, данас је

свако моје сутра…

Није то дан, но вечност у дану,

страдањем крштавам нова јутра.

Ал не жалим, витлејемска ноћ

су гробови рода мог…

Где су нам главе поносно пале

страдо је Србин да не страда Бог.

Сви су нам дани Видовдани!

И сва су поља Газиместани!

Ко мила јагњад откосом леже

расуте кости Самодреже.

Причесна, вечна, а шта јој могу

где Србин страда да скући Богу?!

Вечно је моје господско племе,

не жалим гроба- својем се надам…

Род је мој моштију семе,

жив сам- имам за шта да страдам!

Узалуд земљом лове нам сени,

док је распећа божур цваће…

У дану себе познати неће,

довека Видовдан- Србина знаће!

Ако те се одрекнем Видовдане

нека ми вене, нек ми не сване!

(Два у један)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер