Mihailo Medenica: Pomahnitali jahači naprednjačke apokalipse

Dakle, “napadnuti” smo i spolja i iznutra, kako Aleksandar Vučić reče, u još jednom od dramatičnih obraćanjima vaskolikoj javnosti, s grimasom na licu kao da mu je pukao vodenjak…

No, ovog puta mu se mora priznati da je u pravu, s tim što napadi nisu od juče, traju, bogami, evo trinaestu godinu (i još koju pride ako dodamo i žutu gamad)!

Spolja su nas napali najopasnijim oružjem za masovno uništenje - Aleksandrom Vučićem!

Taj mrski zapad na koji s toliko “gađenja” gleda jeste ta hidra koja nas je zatrovala Aleksandrom Vučićem, svojim najboljim proizvodom i najubojitijim oružjem!

Naravno, gazde mu tolerišu da se s vremena na vreme, kako prilike nalažu, malo namršti na njih i ljutito ih prozove, pa zategnu lanac da se previše ne opusti i ne odšeta predaleko, mada ne bi taj nikud jer i nema kud osim pod njihove skute, mali naprednjačko- briselsko- vašingtonski čauš!

Dakle, spolja tuku koliko mogu projektilom: zemlja- zdrav razum, model Aleksandar Vučić, a što se unutrašnjeg neprijatelja tiče i na tom frontu je situacija jednako zajebana, ako ne i grđa, vala!

Iznutra ne da smo napadnuti nego smo bezmalo pojedeni tom naprednjačkom rđom, tim otrovom opasnijim po mučenu Srbiju od stotinu rudnika litijuma i jalovišta istih!

Lažni car i hiljade dvorskih luda uzeli su i Srbiju i narod kao taoce, i zaista jesmo u ratu: oni protiv morala, časti, obraza, poštenja, zdravog razuma, a mi u hajdučiji da nešto od toga spasimo i sačuvamo za one koji neće živeti kao plen i kao lovina pomahnitalih jahača naprednjačke apokalipse.

Napadnuti smo iznutra od onih koje u galop teraju goniči spolja, sa zajedničkim ciljem: koliko god malo Srbije da ostane za njima – i to će biti previše!

Da, Srbija jeste u ratu! U ratu za goli opstanak i ostanak na svojemu! U ratu protiv onih koji narod plaše ratom ubeđujući ga da će preživeti samo ako pristane na život roba!

Da, Srbija je u ratu za nešto više od pukog sutra koje će biti teskobnije nego juče!

Da, Srbija je u ratu da svakodnevica ne bude kazna, da fantomka ne postane deo narodne nošnje, da deca ne biju naše bitke, da nas budućnost ne pamti po pukoj tišini i strahu u koji smo ogrezli!

Srbija je u ratu protiv košmara, i budi se, i u tom jutru više nema mesta za one zbog kojih je najcrnjim mrakom svitalo…

Srbija je u ratu da Srbiju ne da nikome!

Zbog toga, pobedniče svih poraza, ODLAZI, da namučena Srbija nađe svoj mir!

Napadnuti jesmo i spolja i iznutra, da, i sasvim je dovoljno da se ti predaš, Aleksandre Vučiću, i svi “topovi” će zaćutati!

Odlazi, veleizdajniče, ne može više nemir Srbije biti mir za koji se toliko boriš…

(Bez cenzure)