Mihailo Medenica: Koračajte, nebeska deco!

Koračajte nebeska deco,
mi nismo vaši preci,
ikonopisani ste se rodili,
mi smo tuđini sopstvenoj deci.

Koračajte, potomci slave,
pozna vas jutro s Kosova polja,
mi ćemo kajno, pognute glave
oćutati deci kol’ko su — bolja.

Koračajte, ne gledajte za nama,
koraci naši ni prahu trag,
najteži krst sada je na vama
prešli ste, deco, nebeski prag.

Koračajte, nemajte kraja,
jer kraj je za nas, tu smo se skrili,
samonikli vi ste polenom raja,
koračajte samo — Badnjaci mili.

Koračajte, vekovi živi,
iz vaših stopa već niče plod,
praštajte, mi smo krivi,
što deci svojoj dalek smo rod.

Koračajte, nek pevaju žitnice,
zdravite svoje Kajmakčalane,
na tom smo putu mi samo skitnice,
mi smo u strahu krali vam dane.

Koračajte, mi nismo znali,
stani u pozdrav nemirni svete,
poznaš li, anđeli krila im dali,
i Bog je danas sa vama — dete!

(Dva u jedan)