Mihailo Medenica: Ja bih molio za milost, a ti si molio za mene

 Koliko sam te puta izdao Gospode, zašto mi praštaš?

Pa, ja sam dao hrastovu šumu za raspeće i iskovao najveće klinove, zašto mi praštaš?

Zašto mi praštaš, pa ja sam stajao na Golgoti smejući Ti se dok si plakao za mnom?

Iskovao sam tupe klinove da više bole, da moliš za milost, da vrištiš u bolu a Ti…Ti si molio za mene…

Sećaš li se, Gospode, onog kamena prvog, i svakog za njim, i ovog lica zgrčenog u zlu, i osmeha zveri dok sam tukao po Tebi?

Kuću sam srušio birajući kamenje iz temelja, one najtvrđe i najbolnije, da ti svaku kost prelomim, a Ti si molio da ne promašim, da me rulja ne pozna ko slaboga, prezre i presudi…

Kuću sam sruši, eeeej, a Ti s raspeća, krvav i slomljen prvi na mobu…

Sebe si, umesto svakog kamena koji sam potegao da ti kosti zdrobim, uzidao!

Zašto si Gospode najgoreg najviše voleo?

Zašto? Od mene čak i nisu tražili da te izdam, želeo sam, a Ti s raspeća, pod suncem što ti je peklo krvave rane- moliš hlad za mene?!

Kažu mi da me u molitvama pominješ, a ja te prećutkujem.

Veruješ u mene a u mojoj ruci još kamen je…

Još kujem klinove, neka ih, a ti mi se raduješ.

Zašto, Gospode?

Koliko zla da učinim da me se odrekneš?

Ti nisi ni jedno pa sam te se odrekao ne želeći ni srebrnjaka za to.

Još bih platio za ono dobro mesto na Golgoti da gledam kako moliš za milost, a ti si molio za mene…

Kapaka teških od provrele krvi gledao si na mene kao na najvernijeg i najboljeg, a ja…

Ja sam verovao da ubijamo najgoreg, a Ti da smo najbolji i da ne žalimo, da zamahnemo najjače, da mi ostajemo da svedočimo o…

Jedini si došao na mobu, Gospode!

Sebe si umesto svakog kamena uzidao…

Ranama si mi svojim previo šake podrane od kamenja kojim sam ti kosti drobio i molio se da sebi oprostim, ti si mi sve oprostio…

Niko te nije izdao kao ja, Gospode, a voliš me kao da nisam dao najbolju šumu da ti najveće raspeće sačine.

I još ta šuma lista i peva, i prošetam njome rado, i čujem krošnje kako govore da me u molitvama pominješ…

Veruješ u mene a znaš kakav sam, a ja sumnjam u tebe a dobro znam kakav si!

Zašto, Gospode?!

Zašto si me poštedeo kad te požalio nisam?!

Onoliko sam te puta izdao, Gospode, a Ti sve rane moje vidaš ranama svojim.

Pomeni me, Gospode, još mi je kamen u ruci, a samo Ti o najgorem s toliko ljubavi svedočiš najbolje.

Ja bih molio za milost, a ti si molio za mene…

(bezcenzure)