Meri Vorlik: Podržavamo dijalog, ali ne o podeli Kosova

Američka ambasadorka govori o pregovorima Beograda i Prištine, odnosima s Tomislavom Nikolićem i Vojislavom Koštunicom i propuštenim šansama Borisa Tadića

Hvatanje i isporučivanje Ratka Mladića Hagu je bilo veoma značajno za Srbiju, njenu saradnju s Haškim tribunalom, ali i sve žrtve bosanskog rata, naročito za žrtve tragedije u Srebrenici, ocenjuje ambasadorka SAD u Beogradu Meri Vorlik i dodaje da želi da zahvali „ljudima u Vladi Srbije, predsedniku Srbije i članovima Akcionog tima koji su bili veoma posvećeni ispunjavanju ovih obaveza”. U razgovoru za „Politiku”, ambasadorka kaže da „naravno, postoji još posao hvatanja Gorana Hadžića”, ali da zna da će „sada još više resursa biti usmereno na završetak ove obaveze kao i na identifikovanje i hvatanje onih koji su pomagali skrivanje i zaštitu Ratka Mladića svih ovih godina”.

Na pitanje da li Srbija sada može očekivati veću podršku SAD u njenim evropskim integracijama, imajući u obzir moć Vašingtona da lobira kod članica EU, Vorlikova kaže da Vašington snažno podržava ovaj proces.

„Kada govorimo o unutrašnjim reformama koje su važne za EU, neophodno je još posla da bude urađeno. Takođe je važan i kontinuirani napredak u saradnji sa susedima na otvorenim pitanjima i tu mislim da je nedavno pokrenut dijalog između Beograda i Prištine veoma važan i očekujem da veliki napredak bude postignut narednih meseci”.

Koji bi mogli da budu realni rezultati pregovora?

Mnogo toga može biti postignuto. Od obe strane smo čuli da su veoma blizu dogovora o brojnim pitanjima. Gledajući širu sliku, rešavanje problema katastra, telekomunikacija ili struje može biti veoma korisno za ljude koji tamo žive. Očekujemo od rezultata pregovora da unaprede život ljudi u obe zemlje.

Vi smatrate da je svaki dan koji Srbija troši na razgovore o otvaranju pregovora o statusu ili mogućnosti podele Kosova izgubljen dan na njenom putu ka evropskoj budućnosti. Zašto je podela Kosova bila prihvatljiva za Vašington ranih devedesetih godina, a sada nije? Da li je prekasno za ovu vrstu rešenja?

Ne mislim da imamo bilo kakav razlog i prednost da gledamo unazad. Za SAD pitanje statusa i granica Kosova je rešeno. Više od 70 država je priznalo nezavisnost Kosova, a mišljenje Međunarodnog suda pravde je bilo veoma jasno po ovom pitanju. Mislimo da je važno da fokus bude na tome kako da na konstruktivan način radimo na odnosima Srbije i Kosova.

Ali, u realnosti postoji izvesna podela Kosova, jer kosovski Albanci ne priznaju vlast u Beogradu, kao što Srbi sa severa Kosova ne priznaju vlast u Prištini.

Moram da budem jasna da je, što se nas tiče, pitanje statusa i granica Kosova rešeno. Naravno, priznajemo specijalne interese i specijalne odnose između Srbije i Srba koji žive na Kosovu, kao i interes za manastire i kulturno nasleđe. Podržavamo proaktivne i konstruktivne odnose naroda Srbije i svih naroda Kosova ali, ponavljam, ne u kontekstu preispitivanja pitanja statusa i teritorijalnog integriteta.

Da li mislite da je, u ovoj atmosferi posle hapšenja Mladića kada se Srbija sagledava kao respektabilan partner, predsednik Boris Tadić propustio šansu da na samitu u Varšavi direktno predsedniku Baraku Obami predstavi interese Srbije?

Bilo bi veoma važno za Srbiju da nađe način da bude predstavljena na svim vrstama regionalnih foruma i da nađe formulu koja bi funkcionisala kako ne bi bile propuštene ovakve šanse. Sve u svemu, mislim da su propuštene šanse kada su srpski zvaničnici odlučivali da neće da učestvuju u događajima kao što je bio onaj u Baltimoru ili u Varšavi. Radi dobrih odnosa sa susedima, ali i procesa integracija u EU, Srbija mora da nađe način koji će to funkcionisati u njenom interesu.

Zašto SAD ne preporuče vlastima u Prištini da na regionalnim skupovima prisustvuju pod nazivom Unmik?

To nije naša uloga. Mi smo priznali Kosovo i način na koji se ono predstavlja. Još jednom moram da istaknem da je važno za Srbiju da nađe rešenje da ima predstavnika za stolom.

Zašto SAD lobiraju protiv zahteva Srbije da se formira posebno telo UN koje bi istražilo tvrdnje o trgovini ljudskim organima na Kosovu, iznetim u izveštaju Dika Martija?

SAD se od početka zalažu da te sumnje budu u potpunosti istražene i smatramo da je Euleks apsolutno sposobno telo za takvu istragu. Sećam se da su u početku i srpske vlasti smatrale da Euleks može da sprovede ovu istragu. Uvereni smo da će u budućnosti ova istraga biti izvršena.

Posle promena u političkom životu Srbije, Tomislav Nikolić i njegova nova partija su postali prihvatljiv partner za ambasadu SAD. Da li dobre odnose s Nikolićem možemo da protumačimo kao Vašu pripremu za saradnju s mogućim budućim premijerom ili kao izvesnu poruku predsedniku Borisu Tadiću da je SNS prihvatljiv partner u budućoj vladi?

Ambasada SAD održava kontakte s različitim političkim strankama u Srbiji. Imali smo kontakt sa članovima SNS-a i jasno je da je to stranka koja uživa veliku podršku srpske javnosti, ali nije na nama da odlučujemo ko bi trebalo ili ne bi trebalo da bude u vladajućoj koaliciji. To je na srpskim glasačima da odluče. Nadamo se da koga god srpska javnost izabere da će oni imati zvaničnike koje će podržavati nastavak demokratske i ekonomske tranzicije Srbije i njenu integraciju u EU.

Zašto ambasada SAD nema kontakte s liderima Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije? Da li je izostanak kontakata s bivšim premijerom Vojislavom Koštunicom posledica toga da njega i DSS možda smatrate odgovornim za napad na američku ambasadu u februaru 2008?

Što se tiče napada na ambasadu, to ostaje ogroman prioritete Vlade SAD i sigurni smo da će, ne samo izvršioci, već i oni koji su pozivali na napad na našu i druge strane ambasade, biti privedeni pravdi. Što se tiče naših kontakata sa strankama, kao što sam rekla, radimo i kontaktiramo sa širokim spektrom političkim partija, ali ne nameravamo da stupamo u kontakt sa strankama koje nisu konstruktivne i koje nisu posvećene demokratskim i evropskim aspiracijama i ciljevima Srbije.

Posle tri godine, da li ste dobili pun izveštaj o napadu na ambasadu?

To ostaje nezavršen posao. Volela bih da u ne tako dalekoj budućnost vidim rešenje ovog slučaja – kompletnu istragu koja će dovesti do stvarne odgovornosti i pravde za one koji su bili uključeni u napad. Nastaviću da koristim svaku priliku da srpske zvaničnike na svim nivoima ohrabrujem da se ovaj slučaj završi.

Na pitanje kako procenjuje mogućnost da se rekonstruisana Vlada suoči sa ogromnim problemom korupcije i da napravi pozitivne ekonomske pomake do kraja mandata, Vorlikova kaže da smatra da je ova vlada posvećena tim ciljevima, ali da je očigledno da postoji ceo set zadataka koje bi trebalo uraditi na putu Srbije ka EU.

„Znam da postoji veoma jasno shvatanje važnosti da se unapredi svakodnevni život ljudi u Srbiji i pronađu načini da se privuku investicije i otvore nova radna mesta. Mislim da se pitanje korupcije shvata kao ozbiljan problem s kojim se treba suočiti. Ohrabrujemo rad Agencije za borbu protiv korupcije i pozdravljamo nedavni zahtev Ministarstva pravde da koordinira borbu protiv korupcije”, kaže ambasadorka i ističe da je za privlačenje američkih investitora neophodno stvoriti kompetitivnu sredinu, olakšati procedure i onima koji su uložili u Srbiju garantovati njihovu investiciju.

(Politika)