Мери Ворлик: Подржавамо дијалог, али не о подели Косова

Америчка амбасадорка говори о преговорима Београда и Приштине, односима с Томиславом Николићем и Војиславом Коштуницом и пропуштеним шансама Бориса Тадића

Хватање и испоручивање Ратка Младића Хагу је било веома значајно за Србију, њену сарадњу с Хашким трибуналом, али и све жртве босанског рата, нарочито за жртве трагедије у Сребреници, оцењује амбасадорка САД у Београду Мери Ворлик и додаје да жели да захвали „људима у Влади Србије, председнику Србије и члановима Акционог тима који су били веома посвећени испуњавању ових обавеза”. У разговору за „Политику”, амбасадорка каже да „наравно, постоји још посао хватања Горана Хаџића”, али да зна да ће „сада још више ресурса бити усмерено на завршетак ове обавезе као и на идентификовање и хватање оних који су помагали скривање и заштиту Ратка Младића свих ових година”.

На питање да ли Србија сада може очекивати већу подршку САД у њеним европским интеграцијама, имајући у обзир моћ Вашингтона да лобира код чланица ЕУ, Ворликова каже да Вашингтон снажно подржава овај процес.

„Када говоримо о унутрашњим реформама које су важне за ЕУ, неопходно је још посла да буде урађено. Такође је важан и континуирани напредак у сарадњи са суседима на отвореним питањима и ту мислим да је недавно покренут дијалог између Београда и Приштине веома важан и очекујем да велики напредак буде постигнут наредних месеци”.

Који би могли да буду реални резултати преговора?

Много тога може бити постигнуто. Од обе стране смо чули да су веома близу договора о бројним питањима. Гледајући ширу слику, решавање проблема катастра, телекомуникација или струје може бити веома корисно за људе који тамо живе. Очекујемо од резултата преговора да унапреде живот људи у обе земље.

Ви сматрате да је сваки дан који Србија троши на разговоре о отварању преговора о статусу или могућности поделе Косова изгубљен дан на њеном путу ка европској будућности. Зашто је подела Косова била прихватљива за Вашингтон раних деведесетих година, а сада није? Да ли је прекасно за ову врсту решења?

Не мислим да имамо било какав разлог и предност да гледамо уназад. За САД питање статуса и граница Косова је решено. Више од 70 држава је признало независност Косова, а мишљење Међународног суда правде је било веома јасно по овом питању. Мислимо да је важно да фокус буде на томe како да на конструктиван начин радимо на односима Србије и Косова.

Али, у реалности постоји извесна подела Косова, јер косовски Албанци не признају власт у Београду, као што Срби са севера Косова не признају власт у Приштини.

Морам да будем јасна да је, што се нас тиче, питање статуса и граница Косова решено. Наравно, признајемо специјалне интересе и специјалне односе између Србије и Срба који живе на Косову, као и интерес за манастире и културно наслеђе. Подржавамо проактивне и конструктивне односе народа Србије и свих народа Косова али, понављам, не у контексту преиспитивања питања статуса и територијалног интегритета.

Да ли мислите да је, у овој атмосфери после хапшења Младића када се Србија сагледава као респектабилан партнер, председник Борис Тадић пропустио шансу да на самиту у Варшави директно председнику Бараку Обами представи интересе Србије?

Било би веома важно за Србију да нађе начин да буде представљена на свим врстама регионалних форума и да нађе формулу која би функционисала како не би биле пропуштене овакве шансе. Све у свему, мислим да су пропуштене шансе када су српски званичници одлучивали да неће да учествују у догађајима као што је био онај у Балтимору или у Варшави. Ради добрих односа са суседима, али и процеса интеграција у ЕУ, Србија мора да нађе начин који ће то функционисати у њеном интересу.

Зашто САД не препоруче властима у Приштини да на регионалним скуповима присуствују под називом Унмик?

То није наша улога. Ми смо признали Косово и начин на који се оно представља. Још једном морам да истакнем да је важно за Србију да нађе решење да има представника за столом.

Зашто САД лобирају против захтева Србије да се формира посебно тело УН које би истражило тврдње о трговини људским органима на Косову, изнетим у извештају Дика Мартија?

САД се од почетка залажу да те сумње буду у потпуности истражене и сматрамо да је Еулекс апсолутно способно тело за такву истрагу. Сећам се да су у почетку и српске власти сматрале да Еулекс може да спроведе ову истрагу. Уверени смо да ће у будућности ова истрага бити извршена.

После промена у политичком животу Србије, Томислав Николић и његова нова партија су постали прихватљив партнер за амбасаду САД. Да ли добре односе с Николићем можемо да протумачимо као Вашу припрему за сарадњу с могућим будућим премијером или као извесну поруку председнику Борису Тадићу да је СНС прихватљив партнер у будућој влади?

Амбасада САД одржава контакте с различитим политичким странкама у Србији. Имали смо контакт са члановима СНС-а и јасно је да је то странка која ужива велику подршку српске јавности, али није на нама да одлучујемо ко би требало или не би требало да буде у владајућој коалицији. То је на српским гласачима да одлуче. Надамо се да кога год српска јавност изабере да ће они имати званичнике које ће подржавати наставак демократске и економске транзиције Србије и њену интеграцију у ЕУ.

Зашто амбасада САД нема контакте с лидерима Српске радикалне странке и Демократске странке Србије? Да ли је изостанак контаката с бившим премијером Војиславом Коштуницом последица тога да њега и ДСС можда сматрате одговорним за напад на америчку амбасаду у фебруару 2008?

Што се тиче напада на амбасаду, то остаје огроман приоритете Владе САД и сигурни смо да ће, не само извршиоци, већ и они који су позивали на напад на нашу и друге стране амбасаде, бити приведени правди. Што се тиче наших контаката са странкама, као што сам рекла, радимо и контактирамо са широким спектром политичким партија, али не намеравамо да ступамо у контакт са странкама које нису конструктивне и које нису посвећене демократским и европским аспирацијама и циљевима Србије.

После три године, да ли сте добили пун извештај о нападу на амбасаду?

То остаје незавршен посао. Волела бих да у не тако далекој будућност видим решење овог случаја – комплетну истрагу која ће довести до стварне одговорности и правде за оне који су били укључени у напад. Наставићу да користим сваку прилику да српске званичнике на свим нивоима охрабрујем да се овај случај заврши.

На питање како процењује могућност да се реконструисана Влада суочи са огромним проблемом корупције и да направи позитивне економске помаке до краја мандата, Ворликова каже да сматра да је ова влада посвећена тим циљевима, али да је очигледно да постоји цео сет задатака које би требало урадити на путу Србије ка ЕУ.

„Знам да постоји веома јасно схватање важности да се унапреди свакодневни живот људи у Србији и пронађу начини да се привуку инвестиције и отворе нова радна места. Мислим да се питање корупције схвата као озбиљан проблем с којим се треба суочити. Охрабрујемо рад Агенције за борбу против корупције и поздрављамо недавни захтев Министарства правде да координира борбу против корупције”, каже амбасадорка и истиче да је за привлачење америчких инвеститора неопходно створити компетитивну средину, олакшати процедуре и онима који су уложили у Србију гарантовати њихову инвестицију.

(Политика)