Marko Prešern: Rat u Sloveniji nije počela JNA

Prvo istraživanje kršenja međunarodnog prava u oružanim sukobima juna 1991. u Sloveniji donosi „šokantno otkriće”, javlja list „Žurnal”. Uoči Dana saveza veterana rata za Sloveniju, koji danas obeležavaju pripadnici nekadašnje slovenačke teritorijalne odbrane (TO) i policije koji su se borili protiv JNA, procurila je prikrivana strana tih događaja koja okreće na glavu (do sada važeću) zvaničnu verziju. Ukratko, rat nije počela JNA, već TO.

Autor otkrića je Marko Prešeren. Dobio je dozvolu vrhovne državne tužiteljke Barbare Brezigar da pregleda predmete tužilaštva koje je za različite kažnjive radnje proteklih godina gonilo 104 pripadnika JNA zbog učešća u oružanim sukobima 1991. Prešeren je, uprkos opstrukciji nižih instanci tužilaštva koje mu nisu omogućile da istraži sve slučajeve, došao do podatka da je „TO napala jugoslovensku vojsku (JNA), što je utvrdila i CIA, američka obaveštajna služba”. „Podaci potvrđuju da su se pripadnici JNA borili u skladu sa ženevskim konvencijama zbog čega im se ne bi smelo suditi (u Sloveniji)”, tvrdi Prešeren. Otuda su sve presude kojima su okrivljeni pripadnici JNA oslobođeni optužbi – pravilne, upozorava on. Uz to je većina od 104 procesa vođena „u suprotnosti sa ženevskim konvencijama jer su se vojnici i oficiri JNA borili u skladu sa ženevskom konvencijom”, a među optuženima za kršenje ratnog prava bio je samo jedan pripadnik slovenačke TO”, jer „tužioci nisu uvodili postupke protiv naših”, kaže Prešeren.

Rezultati istraživanja „Tužilačka i sudska praksa u Republici Sloveniji po pitanju kršenja međunarodnog prava u oružanim sukobima 1991”, iznenadili su i autora. „Utvrdio sam da (slovenački) sudovi većinom nisu sudili u skladu sa ženevskim konvencijama jer ne znaju da ih primene. Četiri punomoćne oslobađajuće presude su pravilne. Od 71 slučaja – 56 uopšte ne bi smelo da bude procesuirano. Ti vojnici, odnosno oficiri (JNA), uopšte ne bi smeli da budu gonjeni (od strane Slovenije), jer nisu učinili ništa naopako, u poređenju s našim kriminalistima koji su im podmetali dokaze kako bi im se svetili”, objašnjava Prešeren. „Žurnal 24” postavlja pitanje čitaocima znaju li koliko je oficira TO poginulo ili ranjeno tokom tzv. desetodnevnog rata za osamostaljenje Slovenije. Nijedan, glasi odgovor.

Dokumenti u koje je Prešeren imao uvid dokazuju nehumano delovanje i domaće filijale Crvenog krsta, jer je „saupravljao zarobljenički logor u zatvoru u Kopru i pomagao u gušenju pobune oficira JNA”. Prešerna je zanimalo i zašto nije uveden nijedan postupak protiv domaće TO. Zaprepastila ga je reakcija tužilaca: „Tužioci su bili užasnuti – pa nećemo valjda protiv naših da radimo?!” Stoga Prešeren smatra da u Sloveniji treba sprovesti „usavršavanje tužilaca i sudija u pogledu ženevskih i haških konvencija”.

(Politika)