Марко Прешерн: Рат у Словенији није почела ЈНА

Прво истраживање кршења међународног права у оружаним сукобима јуна 1991. у Словенији доноси „шокантно откриће”, јавља лист „Журнал”. Уочи Дана савеза ветерана рата за Словенију, који данас обележавају припадници некадашње словеначке територијалне одбране (ТО) и полиције који су се борили против ЈНА, процурила је прикривана страна тих догађаја која окреће на главу (до сада важећу) званичну верзију. Укратко, рат није почела ЈНА, већ ТО.

Аутор открића је Марко Прешерен. Добио је дозволу врховне државне тужитељке Барбаре Брезигар да прегледа предмете тужилаштва које је за различите кажњиве радње протеклих година гонило 104 припадника ЈНА због учешћа у оружаним сукобима 1991. Прешерен је, упркос опструкцији нижих инстанци тужилаштва које му нису омогућиле да истражи све случајеве, дошао до податка да је „ТО напала југословенску војску (ЈНА), што је утврдила и ЦИА, америчка обавештајна служба”. „Подаци потврђују да су се припадници ЈНА борили у складу са женевским конвенцијама због чега им се не би смело судити (у Словенији)”, тврди Прешерен. Отуда су све пресуде којима су окривљени припадници ЈНА ослобођени оптужби – правилне, упозорава он. Уз то је већина од 104 процеса вођена „у супротности са женевским конвенцијама јер су се војници и официри ЈНА борили у складу са женевском конвенцијом”, а међу оптуженима за кршење ратног права био је само један припадник словеначке ТО”, јер „тужиоци нису уводили поступке против наших”, каже Прешерен.

Резултати истраживања „Тужилачка и судска пракса у Републици Словенији по питању кршења међународног права у оружаним сукобима 1991”, изненадили су и аутора. „Утврдио сам да (словеначки) судови већином нису судили у складу са женевским конвенцијама јер не знају да их примене. Четири пуномоћне ослобађајуће пресуде су правилне. Од 71 случаја – 56 уопште не би смело да буде процесуирано. Ти војници, односно официри (ЈНА), уопште не би смели да буду гоњени (од стране Словеније), јер нису учинили ништа наопако, у поређењу с нашим криминалистима који су им подметали доказе како би им се светили”, објашњава Прешерен. „Журнал 24” поставља питање читаоцима знају ли колико је официра ТО погинуло или рањено током тзв. десетодневног рата за осамостаљење Словеније. Ниједан, гласи одговор.

Документи у које је Прешерен имао увид доказују нехумано деловање и домаће филијале Црвеног крста, јер је „сауправљао заробљенички логор у затвору у Копру и помагао у гушењу побуне официра ЈНА”. Прешерна је занимало и зашто није уведен ниједан поступак против домаће ТО. Запрепастила га је реакција тужилаца: „Тужиоци су били ужаснути – па нећемо ваљда против наших да радимо?!” Стога Прешерен сматра да у Словенији треба спровести „усавршавање тужилаца и судија у погледу женевских и хашких конвенција”.

(Политика)