Марко Ђурић за "Глас Америке": Српски органи ће сарађивати са америчким ако дође до истраге о Кушнеру

 Србија се поруком о кршењу међународног права у Генералној скупштини УН обраћала свима и настоји да убеди партнере да њен територијални интегритет није ништа мање вредан од интегритета неке друге земље, казао је у интервјуу за Глас Америке министар спољних послова Србије Марко Ђурић.

Шеф дипломатије, који се у Њујорку састао и са породицама израелских талаца, каже да је Србија „снажно осудила терористички чин Хамаса“, али и да позива на деескалацију тензија. У вези са актуелном истрагом која се води у Одбору за финансије у Сенату, око пословања фирме „Аффинитy“ Џареда Кушнера која ће градити комплекс на месту Генералштаба, Ђурић каже да са њим нико није разговарао о том пројекту, пише ВОА.

Глас Америке: У сенатском одбору за финансије америчког Конгреса води се истрага о пословању фирме зета бившег председника Трампа, Џереда Кушнера, „Аффинитy“ која ће инвестирати у луксузни комплекс бившег Генералштаба у Србији. У писму, демократа Рон Вајден који предводи ту истрагу, је навео да су српски и албански званичници пришли компанији „Аффинитy“ са пословним предлозима за улагање. Док сте били овде амбасадор, да ли сте имали било какве контакте или сазнања о том пројекту?

„Оно што могу је да кажем да се не мешам у рад правосудних органа ни српских институција, а камоли америчких и оно што могу такође да кажем је да Србија и Сједињене Државе имају потписане споразуме и квалитетну сарадњу у области правосуђа. Заправо, УСАИД је претходних двадесет година уложио много у реформу српског правосуђа, тако да ако и када до било каквих питања на ту тему дође, сви српски органи стајаће на располагању америчким органима и Србија ће увек помоћи да се све истраге воде“, наводи Ђурић.

Глас Америке: А да ли је са вама неко разговарао?

„Не“, одговара министар.

Министар спољних послова је казао да је на маргинама Генералне скупштине УН имао више од 30 билатералних састанака, као и да је учествовао на више самита и регионалних састанака. Резултат је, каже, успостављање дипломатских односа са три земље и потписаних шест међународних споразума о сарадњи дипломатских служби, укидању виза, политичким консултацијама.

„Циљ ми је био да учешће не буде само задовољавање форме, него да можемо да испоручимо неки конкретан резултат, зато што се као министар борим за то да рецимо српски пасош буде што конкуретнији, да имамо безвизни режим са што више земаља, па макар то биле и неке мање земље с којима раније нисмо имали сарадњу. Друга ствар, Србија као земља која има контакте широм света је интересантна као партнер, интересантнија је Европи као таква и то је негде наше богаство и када је реч о борби за наше националне интересе, и када је реч о Унеско и када је реч о УН генерално“, каже српски шеф дипломатије.

Глас Америке: Ви сте, као и председник, често истицали да Србија поштује међународно право и резолуције Уједињених нација када је реч о Косову, за разлику од земаља које признају независност Косова. Али с друге стране, Србија сарађује са свим тим земљама. Када узмете све то у обзир, у том контексту, коме сте се ви онда обраћали том поруком овде и има ли та порука неке практичне последице по Србију?

„Ми се са нашим порукама обраћамо свима. И онима који су признали независност Косова и Метохије и некада додатни интензитет улажемо у унапређење дијалога управо са тим земљама због тога што желимо да продубимо разумевање за нашу ситуацију. Не тражимо увек да те земље имају идентичан поглед као ми, али макар да разумеју зашто је наш поглед такав какав јесте. И то је већ напредак. У згради УН можете да сретнете министре, председнике, монархе држава са којима немамо свакодневну интеракцију и за нас је то одлична прилика да освежимо слику о Србији и да променимо на неки начин слику о нашем региону из кога су углавном деценијама стизале негативне вести. Позвао сам огроман број колега и да њихове земље буду заступљене на ЕXПО изложби у Београду 2027. године, због тога што желимо да то не буде форма, већ да буде суштина. И да заиста удаљене земље могу да своја питања, своје теме и изазове донесу пред европску јавност и публику. И могу да кажем да смо лобирали за Еxпо. И један од феноменалних догађаја коме сам био домаћин, на коме је синоћ говорио и председник (Александар) Вучић, министарка (Јелена) Беговић а присуствовали су бројни министри и други званичници, послао је нову слику о Србији у свет“, рекао је министар.

Глас Америке: У тренутку актуелних напетости између Запада и Истока, између Русије и Америке, како као шеф дипломатије и као неко ко је био амбасадор у Вашингтону, видите посете потпредседника владе Александра Вулина Русији и његове сусрете са тамошњим званичницима, па и председником Владимиром Путином?

„Србија настоји да има избалансирану спољну политику, у којој су отворени канали комуникације са свима у међународној заједници. Али Србија, по питању рата у Украјини има врло јасну позицију: подржава територијални интегритет Украјине у Уједињеним нацијама и на другим форумима. И не само по овој теми, него по свима другим темама се чврсто и доследно држи међународног права. Оно што је проблем је што немају сви једнаке аршине када је реч о овој теми. И покушавамо да убедимо наше партнере и саговорнике у међународној заједници да територијални интегритет Србије није мање вредан од територијалног интегритета било које друге земље“, навео је Марко Ђурић.

Глас Америке: Састали сте се са породицама отетих израелских талаца. Председник Вучић се састао са израелским премијером. Каква је политика Србије према сукобу у Гази и због чега је била уздржана на последњем гласању у УН о резолуцији о Гази?

„Србија, пре свега, жали због трагичног губитка људских живота током сукоба на Блиском истоку и ми смо, сада то могу да кажем у сусрет годишњици 7. октобра и терористичких напада Хамаса, снажно осудили тај терористички чин. Истовремено, ми имамо једног нашег држављанина, то је Алан Охел са којим сам и у родбинским односима, дакле кога тражимо и чије ослобађање потражујемо. Оно што мислим је да је веома важно да ми позивамо на деескалацију тензија. Србија је подржала иницијативе и САД и ЕУ када је реч о примирју, не само у Гази него и на ширем Блиском истоку. Подсетићу да Србија није само посматрач већ и даје активан допринос стабилизацији прилика у региону. Ми имамо скоро 200 наших војника, наших синова и кћери, у мисији УНИФИЛ у Либану, који доприносе мисији УН да се тај конфликт не отме контроли и да се спречи трагедија и катастрофа на Блиском истоку“, објашњава Ђурић.

Глас Америке: Зашто Србија и даље нема амбасадора у Вашингтону од када сте ви отишли, и када ће бити именован, да ли чекате да се заврше избори у Сједињеним Државама 5. новембра?

„Амбасадор Влада Марић, наш искусни и сјајни амбасадор, који је у Индији обавио феноменалан посао и био мој заменик у Вашингтону, у рангу амбасадора, тренутно отправља послове у амбасади, тако да Србија има представника који је у рангу амбасадора и у не тако далекој будућности, веома брзо, именоваћемо и новог амбасадора у Вашингтону“, објашњава министар Марко Ђурић.

Глас Америке: А шта се чека?

“ Одлука о именовању представника у најмоћнијој и најутицајнијој земљи западне цивилизације је изузетно значајна и желимо да она на најбољи могући начин допринесе развоју наших односа који су у претходним годинама значајно напредовали, тако да ће Србија бити и у наредном периоду достојно представљена. Тренутно је, то ми је веома важно да наши гледаоци знају, амбасадор Марић који тренутно обавља послове је искусан каријерни дипломата и цео тим у Вашингону наставља са радом до именовања амбасадора који ће имати пун мандат“, објашњава он.

Глас Америке: Састали сте се са представницима афричких земаља и говорили сте на самиту Покрета Несврстаних и чини се да су ти сусрети били веома интензивни. Чак је и председник Вучић рекао да би Србија подржала веће присуство афричких земаља у Савету безбедности УН. Да ли настојите да ојачате позицију Србије и као, да кажемо, бафер зоне или несврстане у односу на актуелни геополитички тренутак?

„Могу да кажем да сам и са представницима више европских земаља разговарао о Африци зато што се зна у европским политичким круговима да је Србија цењена као наследница, Београд као наследник, државе или један од наследника државе која је помагала борбу против колонијализма, борбу за независност многих од тих држава и те наше везе које имамо у Африци се показују као компаративна предност за нашу економију, али и у политичком смислу, тако да ћемо ми наставити да јачамо везе са афричким континентом. Да будемо снажан глас Африке у Европи због тога што сви данас причамо, са разлогом и са правом осуђујемо дешавања у Украјини и на другим местима, али нико не говори о Судану, у коме страдају стотине хиљада људи, у коме се такође дешавају стравични масакри али тога нема у политичким дискусијама, а понекада чак ни у јавности довољно. Србија жели да буде један од гласова Африке у Европи“, закључио је Марко Ђурић, министар спољних послова Србије.

(ВОА-Н1)