Marko Đurić Vladiki Teodosiju: Vređate Vučića i govorite o njegovoj nedostojnosti - vaše reči su teške i nedostojne

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić odgovorio je otvorenim pismom njegovom preosveštenstvu episkopu raško-prizrenskom i kosovsko-metohijskom gospodinu Teodosiju.

Pismo Marka Đurića Vladiki Teodosiju prenosimo u celosti.

„Preosvećeni Vladiko, izvinjavam se što Vam se obraćam javno o jednoj političkoj stvari. O crkvenim pitanjima ne bi mi ni palo na um da komentarišem javno, niti o njima znam dovoljno, pa ipak branim Vaše pravo kao crkvenog velikodostojnika da zastupate svoja politička, pa i stranačka uverenja, ma koliko se lično sa njima ne slagao. Ne želim, međutim, da prećutim Vašu javno izrečenu netačnu tvrdnju da je Predsednik moje države – Srbije rečju ili delom zastrašio ili zastrašivao naš narod na Kosovu i Metohiji.

Takve reči, duboko sam uveren, nisu ni pravedne ni istinite. Posebno verujem da nije dobro što dolaze sa Vaše strane. Vređate i govorite i o nedostojnosti. Vaše reči pune strasti teške su i nedostojne. Smatram da je razloga za brigu, u pogledu naše ukupne sudbine, i bez ovakvih reči mnogo, kao što dobro znam da je razloga za trud i borbu još mnogo više.

I sam sam godinama unazad nosio jedan mali, ali makar meni važan deo tog tereta. Zato se i čudim Vašim rečima, ako jesu verodostojno prenete od strane Save Janjića. Upravo je otac iguman Sava Janjić nedeljama unazad javno širio, ispostaviće se, sasvim lažne tvrdnje o dogovorenom monstruoznom nasilnom scenariju, navodno dogovorenom između Beograda i Prištine, čime je, uz pojedina sredstva informisanja dao ne mali doprinos unošenju nemira i straha među naše sunarodnike, posebno na severu Kosova i Metohije.

Za Predsednika je Kosovo i Metohija Srbija, Preosvećeni, bez ali ili možda, i lično sam bezbroj puta bio prisutan kada je to ponavljao nekim od najmoćnijih ljudi u svetu. Za razliku od nekih koji istupaju u Vaše ime, Predsednik koga napadate ponavlja to uvek i svuda.

Branim Vaše pravo na politički stav, ali ne mislim da je dobro i primereno da se svakodnevnom političkom kampanjom iz krugova pojedinaca u Eparhiji narušava životno neophodno narodno jedinstvo i sloga i poverenje u državu pred izazovima sa kojima smo suočeni. Neće nam biti bolje niti ćemo biti jači u borbi za sudbinu našeg naroda ako u nju ulazimo unapred obeleženi žigom izdaje, istaknuti na stub srama, izjednačeni direktno sa Judom Iskariotskim i „ohrabreni“ Lazarevim kletvama.

Kako ćemo ubediti Srbe na Kosovu i Metohiji da ostaju na svojim ognjištima i čuvaju srpstvo i Srbiju ako istovremeno tvrdimo da ta ista Srbija želi da ih protera i pobije? Držimo se složno preosvećeni u ime Boga, i ne dozvolite da se naši neprijatelji smeju i seire nad našom neslogom i zavedenošću stranom zlobom i lažima.

Srbi na Kosovu i Metohiji imaju jednu majku, a to je država Srbija, koja plaća i pomaže rad Vaše eparhije i svakog našeg sela i opstanak skoro svakog našeg doma na Kosovu i Metohiji. Predsednik Vučić će nastaviti da se bori za Srbiju i Srbe na Kosovu i Metohiji i da ih hrabri, bez obzira na napade i uvrede koje trpi.

Drago mi je da ste danas konačno i javno primetili da se Predsednik Vučić, koga, bez osnova, toliko direktno i preko posrednika javno napadate, uvrstio među ktitore naše crkve na Kosovu i Metohiji. I to ne među manje. Godinama sedim pored njega kada je reč o ovoj našoj temi i dobro znam da neće odustati od borbe da zaštiti šta god je moguće od srpskih interesa na Kosovu i Metohiji, i kada je najteže, i kada mu mnogi okrenu leđa. Čovečanski i kao službenik Srbije Vas molim da i inače teške stvari za naš narod ne činimo još težim.“

(Danas)

Videti još:

Aleksandar Vučić: Nema nijednog Srbina koji bi da živi u Đakovici

Vladika Teodosije: Hvala Vučiću što se setio naših svetinja – ali, ne, hvala za reči koje upućuje ovih dana Srbima na KiM, to nisu reči nade hrišćanima i nisu dostojne onoga na čelu ovog naroda

Odgovor igumana Save Janjića Aleksandru Vučiću: Vi koji bi da podelite KiM sa albanskim vođama, oduzimate i poslednju nadu svim onim prognanim Đakovčanima, koji bi se rado vratili u Đakovicu