Marija Zaharova: Rezolucija Evropskog parlamenta kojom se izjednačavaju nacistička Nemačka i SSSR predstavlja pokušaj revizionizma i falsifikovanje istorije

 Usvajanje rezolucije u Evropskom parlamentu „o važnosti očuvanja istorijskog sećanja za budućnost Evrope“ predstavlja još jednu rundu grubog falsifikovanja istorije, iskrivljavenje prošlosti je neprihvatljivo, izjavila je za Sputnjik portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

Ona je navela da postoji opasnost zbog kursa politizacije i revizije istorijskih činjenica.

„Prećutkujući svoje neprijatne stranice i tumačeći retuširane verzije događaja po sopstvenom nahođenju, Evropski parlament je konačno izgubio vezu sa stvarnošću“, dodala je ona.

Oni su nacistima na komadanje dali Čehoslovačku. Zbog brojnih referenci na ’tešku sudbinu‘ Poljske, koja je, usput budi rečeno, učestvovala u pomenutom ’komadanju‘ i zaključila sporazum o nenapadanju sa Berlinom 1934. godine, ovakva selektivnost istorijskog sećanja zapanjuje svojim cinizmom

„A ta veza je takva da u mnogim evropskim zemljama rehabilituju nacističke zločince, odvijaju se masovni skupovi veterana ’Vafen SS‘ i njihovih pristalica, neonacističke organizacije se osećaju slobodno. To je prava pretnja osnovnim principima demokratije i ljudskih prava“, ocenila je portparolka.

Ona je napomenula da ni izjava evropskih poslanika da je Drugi svetski rat počeo zbog potpisivanja Sporazuma o nenapadanju između Nemačke i SSSR-a 23. avgusta 1939. godine nema nikakve veze sa istorijom. Zaharova je dodala da u rezoluciji EP nema ni reči o politici pacifikacije koju su zapadne zemlje vodile kako bi umirile agresora i kako bi se Hitlerovi agresivni planovi preorijentisali sa Zapada na Istok, kao ni reči o kulminaciji te politike — Minhenskom sporazumu iz 1938. godine.

„Njegovi učesnici su nacistima na komadanje dali suverenu državu — Čehoslovačku. Zbog brojnih referenci na ’tešku sudbinu‘ Poljske, koja je, usput budi rečeno, učestvovala u pomenutom ’komadanju‘ i zaključila sporazum o nenapadanju sa Berlinom 1934. godine, ovakva selektivnost istorijskog sećanja zapanjuje svojim cinizmom“, zaključila je Zaharova.

(Sputnjik)