Marija Zaharova: Kristijan Šmit nije bio, niti je sada, visoki predstavnik u BiH, to mesto je upražnjeno već dve godine

 Pitanje o pravnom statusu Kristijana Šmita treba zadati migracionim vlastima BIH, u kojoj se periodično pojavljuje, kaže za RT Balkan portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, odgovarajući na pitanje naše redakcije zašto UN izbegavaju da odgovore srpskoj članici Predsedništva BiH Željki Cvijanović, koja je zatražila od generalnog sekretara UN Antonija Gutereša odluku Saveta bezbednosti UN o imenovanju Kristijana Šmita na funkciju visokog predstavnika u BiH.

"Kao stalni član Saveta bezbednosti UN i član rukovodećeg komiteta saveta po ispunjavanju Dogovora o miru u BiH 1995. godine, mi znamo da Kristijan Šmit nije bio, niti je sada, visoki predstavnik u BiH. Mesto je upražnjeno već dve godine", kazala je Zaharova.

Ruska zvaničnica je istakla da je UN-u odlično poznata procedura izbora na tu visoku međunarodnu funkciju.

"Dejtonski sporazum je ustanovljen rezolucijom Saveta bezbednosti 1995. godine. Odluka tog organa u procesu rotacije Visokog predstavnika ima odlučujući karakter. Moram još jednom da napomenem da Savet bezbednosti nije donosio nikakve odluke u vezi sa Kristijanom Šmitom", naglasila je.

Prema njenim rečima, iz ovih činjenica sledi jednostavan i logičan zaključak da to čime se građanin Nemačke Kristijan Šmit samovoljno bavi u Bosni i Hercegovini nema i ne može da ima nikakve veze sa realizacijom Dejtonskog sporazuma u BiH iz 1995. godine.

"Različite incijative koje iznosi zakonodavni aparat Visokog predstavnika jeste očigledna samovolja sa svim pravnim posledicama koje proističu iz toga. Vidimo da se zdrave političke snage u BiH tako i prema tome i odnose. U ruskom jeziku, postoji sjajan naziv za nekoga kao što je Kristijan Šmit - samozvani", poručila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

(RT)