Marija Obradović: Javnost Srbije je spremna za ministarku odbrane

Čim smo nakon incidenta sa ministrom Gašićem za čelno mesto u ministarstvu odbrane u medijima dobili tri kandidatkinje i to nije naišlo na osudu u srpskoj javnosti, mogu da budem ponosna na tu političku zrelost Srbije. Jer mnogi ljudi rekli da do sada nisu razmišljali o tome, ali da je možda zaista prava stvar da žena bude na čelu tog sektora, kaže u razgovoru za „ Dnevnik “ predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Marija Obradović ( SNS ) čije ime se našlo na među potencijalnim kandidatkinjama za funkciju ministarke odbrane, odgovarajući na pitanje da li je Srbija zrela da vidi ženu na tom mestu i da li bi bila spremna  da se prihvati tog izazova.

- Ako bi razlog tome bio to što želimo da pošaljemo pacifističku poruku, onda mislim da žene treba da tu preuzmu ključnu ulogu. Jer čini se da je ovo vreme kada u regionu ne treba da otvaramo nove sukobe, nove konflikte, bilo na političkom planu ili u ovom sektoru, niti da neko zvecka oružjem, nego je potrebno mnogo dogovora, dijaloga, mnogo pruženih ruku. Imamo i u regionu nekoliko primera ministarki odbrane i za mene bi to bila zaista izuzetna čast. Ali moram vam reći da je to sada samo u sferi nekih medijskih napisa. Premijer Vučić će doneti konačnu odluku. Ja ne sumnjam u njegov izbor.

* Prva ste žena u Srbiji koja je postala čelnica odbora za bezbednost. Da li je vama teže da se izborite sa poslom koji je do sada bio rezervisan za muškarce?

- Pretpostavljam da svi nekako robujemo predrasudama, ali moram vam reći to nije slučaj, zato što je Skupština Srbije zasita simbol rodne ravnopravnosti, kad govorimo u institucijama u državi. Ne samo da nas je trećina poslanica, nego nas je osam predsedavajućih odbora, od 20 ukupno,  a ta mesta nisu propisana kvotama, već smo izabrane na osnovu kandiatura poslaničkih grupa i glasanjem. To su mesta predsednica odbora za privredu, za spoljne, odbranu i unutrašnje poslove, kao i ona gde su inače žene već aktivne - zdravlje, kultura informisanje, obrazovanje, socijalna pitanja. Žena do sada nije bila na ovoj poziciji, ali nikakav otpor nisam primetila ni kod jednog kolege, ni iz pozicije ni opozicije. Za mene je jako značajan pomak u ove dve godine to što smo uveli praksu da nam svaka tri meseca redovno podnose izveštaje ministri odbrane i unutrašnjih poslova. Moram da kažem da je na dnevnom redu parlamenta bilo desetak predloga zakona i isto toliko sporazuma, koji se tiču uglavnom saradnje u okviru odbrane i za svaki su glasali i pozicija i opozicija. Imajući u vidu neku drugu praksu u parlamentu, to je pomalo čudno. Mnogo sarađujem sa kolegama, posebno opozicije i na tim nacrtima zakona i kada stigne konačan predlog u parlament trudim se da zajedno sednemo sa radnom grupom koja ga je priremala i vidimo koji su amandmani prihvatljivi, bilo da ih je predložila opozicija, ili pozicija.

* Da li ste zadovoljni nadzornom ulogom parlamenta i da li se ona ostvaruje u punom obimu?

- Uvek to može da bude mnogo bolje, ta stalna borba između parlamenta, koji želi da nadzire rad, i vlade koja želi da se otme uticaju i kontroli skupštine. To je svuda u svedu, tako i kod nas u Srbiji. Mislim da svako treba da insistira na tome da radi svoj posao najbolje što može. Imali nekoliko poseta različitim sektorima ministarstava odbrane i unutrašnjih poslova. Obilazili smo „ Bazu jug “,  išli smo u Centar za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici, imamo intenziviranu saradnju sa sektorom unutrašnje kontrole policije. Takođe, održane su posebne sednice sa predstavnicima obaveštajnih službi i MUP gde smo razmatrali stanje u državi. Još je  bolje kada su ti naši redovni  susreti zatvoreni za javnost jer se onda više informacija predoči poslanicima. To ne znači da se nešto krije od građana. Jednostavno u trenutku kada se dešavaju stvari poput terorističkih napada gde je bio ugrožen ne samo naš region i Evropa, nego i ceo svet, vrlo je važno da poslanici i ljudi zaduženi za bezbednost u državi, mogu da vode i žustru raspravu i da svako iznese svoj stav i predloge šta i kako treba dalje i kritike i zamerke na rad određenih sektora, a da to ne bude pred očima javnosti.

* Šta je istina kada je reč o sada već bivšem direktoru policije Miloradu Veljoviću da li je sklonjen, ili unapređen time što je nakon penzionisanja postao savetnik  premijera?

- Mogu odgovoriti samo u okviru informacija sa kojima ja raspolažem, a to je da za ovo vreme dok smo sarađivali, nije bilo nikavih konflikata Veljovića sa ministrom Stefanovićem. On se redovno pred odborom pojavljivao zajedno sa ministrom Stefanovićem i nisam zaista primetila nikave nesporazume ni konflikte među njima, niti sam dobijala različite informacije od njih. Znači, nije se dešavalo da kada ja u jednom trenutku zatražim informacije na određenu temu, da dobijem od direktora policije jednu, a od ministra drugu.  A moglo je recimo da se dogodi da je dolazilo do nekih sukoba i da su oni bili na različitim stranama, ili pri različitim strujama. Dakle, ja nemam tu potvrdu kao predsednica odbora. Imali smo i neke sednice gde se pojavi samo direktor policije. Zaista nisam imala nikave različite stavove koji su dolazili od jednog, ili drugog. Tako da mislim da i kada govorimo sada o Veljovićevom penzionisanju, treba imati u vidu da imate odlične pojedince koji su fantastični kao individualci, ali kada neko sastavlja tim, čak i najbolji individualac koji ne može da se uklopi u tim, u to što je ministar planirao da radi u narednom periodu, to ne znači da su imali neki sukob. Nego znači u određenom trenutku ministar je odlučio da zameni igrača u timu. Gospodin Rebić koji je sada postavljen kao vršilac dužnosti  pokazao se kao odličan u svom sektoru i očekujem da će on sa istom energijom i sa istim uspehom nastaviti i na mestu direktora policije. Njega čeka izuzetno težak zadatak a to je reorganizacija policije, u sklopu koje skupština treba do kraja januara da razmatra i novi zakon, koji je stigao u proceduru. Očekujem da direktor policije ima zaista važnu ulogu u sprovođenju svih tih reformi. A ja sam i ranije iznosila stav da je veoma važno da radimo na profesionalizaciji i dekriminalizaciji policije i to je upravo ono što se  u ovom trenutku priprema i kroz zakon o policiji, a i kroz najavljena otpuštanja i reorganizaciji.

* Kako teče taj delikatan posao, vidimo da ima otpora?

- Svakodnevno sam u kontaktima sa načelnicima policijskih prava i razgovaramo i o ljudima koji su planirani za odlazak, čija su imena sugerisana. I ukoliko su ljudi iskreni reći će vam da je ovo jedini način da oni kojima nije mesto u policiji, na ovaj način odu. Brojne su urgencije, jer je predviđen odlazak 1.500 ljudi, i to na nažalost baš za ljude kojima nije mesto u policiji. Postoji komisija u MUP–u koja je sasavljena zaista od stručnih ljudi i koja će pregledati sve primedbe i sve predloge imena. Predlažem da i policajci koji su se našli na tim spiskovima, a misle da njima tu nije mesto, da treba da ostanu u policiji, da pošalju svoje obrazloženje kabinetu ministra. Ali mnogi, od načelnika do policajca koji je tek ušao  u policijsku stanicu se slažu da zaista najveći broj ljudi na ovim spiskovima, ne treba da bude MUP–u. E sad, do njih je kako će reagovati dalje. Ne sviđa mi se komentar iz sindikata policije da ministar treba da se pazi šta će biti kada ti policajci ostanu na ulici , kojoj će se strani oni okrenuti. Ako mi imamo policajca koji onog trena kada dobije otkaz odluči da postane kriminalac, onda mu nije bilo mesta u policiji.

(Dnevnik)