Hronika | |||
Marija Janjušević Nedić: Pravi i lažni patriotizam – Vučićev cilj je stvaranje njegovog „patriotskog bloka“ |
ponedeljak, 23. avgust 2021. | |
Aktuelna dešavanja u Srbiji ponovo stavljaju patriotizam na političku berzu. Trguje se nacionalnim interesima, poslaničkim mandatima, ličnim integritetom, idejama, jednom rečju sve je na prodaju na Vučićevoj pijaci. Potpuno neprirodno, forsira se nekakav patriotski blok, a da pri tom više niko ne može jasno da kaže ko su to patriote u srpskoj politici. Smatra se da samo desnica može biti patriotska, poistovećuje se sa ekstremnim nacionalizmom i prlja najrazličitijim društvenim anomalijama. I sama podela na levo i desno je prevaziđena i štetna. Mlađe generacije i udruženja građana koja niču širom Srbije i posvećeno brane svoja prirodna dobra, daju nadu da mogu dugoročno sprečiti sve ove zablude i štete. Pre svega, da spreče beskrajne srpske podele na levicu i desnicu, na partizane i četnike, partizanovce i zvezdaše, naše i „njine“. Vlast svesno generiše podele i sukobe. Izmučeno društvo lako podleže tim podmetačinama, deli se i polemiše oko izbora patrijarha, upokojenja Đorđa Balaševića, Dare iz filma „Jasenovac“, vakcinacije…Sve su to pitanja oko kojih bismo mogli da se okupljamo i popravljamo stanje, a ne da se krvimo kroz jalove prepiske na društvenim mrežama. Cilj režima je da se skrene pažnja sa niskog standarda i zaduživanja države, sa pljačke, izdaje, javašluka i sveopšte propasti. Vučićev cilj: Stvaranje patriotskog bloka koji bi sarađivao sa vlastima I površnom političkom analizom se dolazi do zaključka o aktuelnoj Vučićevoj igri. Zapad od njega očekuje da omogući finalizaciju neoliberalnog porobljavanja Srbije i konačne izdaje KiM. Bojkot izbora 2020. rezultirao je još jednim „naprednim“, nakaradnim sazivom parlamenta u kome nema opozicije. Vučiću zbog toga trebaju novi izbori, treba mu „prepakovani“ parlament u kojem će sa svojim koalicionim partnerima imati oko 170 poslanika vlasti i ostalih 80-tak poslanika projektovane opozicije, raspoređene tako da polovina bude „liberalna“, a druga polovina tzv. patriotska. Više je nego očigledno da je on već uveliko u izbornoj kampanji, pa je logična i ta aktuelizacija stvaranja patriotskog bloka i verovatne kohabitacije sa vlašću tog bloka. Tako će privid funkcionalnog parlamenta biti kompletan, a i tzv. patriotska opozicija daće mu puni legitimitet. Vreme će pokazati hoće li mu dati i potrebnu dvotrećinsku većinu kada na dnevni red dođe finalizacija izdaje državnih interesa. Posebna simbolika je i u tome što će naredni saziv skupštine biti trinaesti po redu od kako se višestranačje vratilo u Srbiju. Baksuzni broj je verovatno Vučićeva dobitna kombinacija. Akteri ove providne političke igre, svesno ili nesvesno, trgujući sa Vučićem zatiru bilo kakvu mogućnost promene sistema i poboljšanja stanja u državi. Od gorkog osećaja vređanja zdravog razuma možda i više iritira to prljanje patriotizma i rodoljublja, koji su zbog raznih Vacića, „Zavetnika“, Šešelja, Draškovića i sličnih korumpiranih štetočina stekli lošu konotaciju u široj populaciji. Šta patriotizam jeste ili bi morao biti Jednostavno, patriotizam je odgovorno ponašanje prema zajednici, prema svojoj porodici i sebi samom. Svaka humanitarna akcija, svako zasađeno drvo, sačuvani park je patriotizam. Ali i kupovina domaćeg proizvoda, makar bio i nešto skuplji od stranog. Rad na sebi, svom obrazovanju, posvećenost poslu, dobar odnos prema prirodi, zajedničkoj imovini, prema nemoćnima, sve se to sasvim opravdano može nazvati patriotizmom. To su sitnice koje život znače. Ulepšavaju i olakšavaju svima život, raduju i one koji daju i one koji primaju pomoć, utehu, pouku, lepu reč. Najvažnije, patriota se pokazuje delima, a ne velikim rečima, neukusnim prevelikim zlatnim krstom oko vrata, tetovažama i nasilničkim ponašanjem po kafanama, na fudbalskim utakmicama i javnim okupljanjima. Istinski patriotizam je nasilno proteran iz naših života. Zašto su patriote u Srbiji danas stigmatizovane u celini? Zašto ih je prisvojila mala grupa galamdžija? Šta patriotizam nipošto ne sme da bude Patriotizam je u aktuelnom trenutku pretvoren u trgovanje nacionalnim interesima, povezuju ga isključivo sa nacionalnim identitetom i KiM, kao da ništa nema sa ekonomijom , sa svakodnevnim životom i egzistencijom, sa naučnim dostignućima i sportskim uspesima. Bilo je veličanstveno gledati sportiste na Olimpijadi kako se raduju okićeni svojim državnim zastavama. Zapitamo li se koliko žrtve i rada stoji iza tog uspeha? Koliko je država tim sportistima obezbedila podrške. Ko je sem porodice, bio uz njih na putu do uspeha? U tom smislu, Novak Đoković je sa svojom životnom pričom zaista neprikosnoveni primer patriotizma. Nedavni prijem u vili MIR („mir, mir, niko nije kriv…“) je izazvao velike polemike u javnosti i praktično najavio stvaranje te projektovane patriotske opozicije. Da li to čine svesno ili nesvesno, sasvim je nevažno, šteta za Srbiju je podjednako velika. Gde su zapravo prave patriote U današnje vreme devalvacije svih moralnih i porodičnih vrednosti, u srpskom društvu pojavljuju se novi pravci patriotskog delovanja. Hrabri ljudi, koji ne skreću ni levo ni desno u svojoj borbi, okupljaju se, protestuju, glasno prozivaju krivce za uništavanje prirode i odlučno traže dugoročna, održiva rešenja. Veliki eko pokret Stare planine, Jadar protiv Rio Tinta, Bačka Palanka u odbrani šuma, Surdulica protiv fabrike kamene vune „Knauf“ i drugi branitelji reka na Staroj planini, borci za čist vazduh u Beogradu i Obrenovcu, eko pokreti poput „Eko straže“ niču širom Srbije. Narodni otpor torturi i besmislu je pravi partiotizam na delu. Ne trguju, ne bave se proračunima, samo iskreno brane sve ono što treba da ostave deci i unucima. (Autor je doskorašnji narodni poslanik i predsednik udruženja „Trezor trajnih vrednosti“) *** Marija Janjušević napustila pokret “Dveri” Od danas i formalno više nisam član Dveri. Svi iskreni borci za bolju Srbiju, za naše porodice, vodu vazduh, reke šume i druga blaga mogu računati na moju podršku. Srećno svima na odabranim putevima. Što se mene tiče, rad za opšte dobro nastavljam kroz civilni sektor, a uskoro ću biti i master komunikolog. |