Мануел Сарацин: Проруска пропаганда Србију све више удаљава од Европе. Очекујемо јасну посвећеност Европи, европским вредностима и Охридском споразуму

 „Мене пријатељство Срба и Немачке на економском плану не брине, али од расположења становништва и спољне политике земље ме боли глава“, каже за лист „Велт“ изасланик немачке владе за Западни Балкан Мануел Сарацин, пише Дојче веле.

Поводом недавног продужавања мандата немачког Бундесвера на Косову, лист Велт објављује интервју са Мануелом Сарацином. Специјални изасланик немачке владе за Западни Балкан говорио је о дијалогу Београда и Приштине, о ситуацији у Црној Гори и Босни и Херцеговини, али пре свега о утицају Русије у региону, преноси Дојче веле.

Русија на Балкану као „Шредингерова мачка“

„Можда још нема договора између две стране (око Заједнице српских општина), али сада барем по први пут постоје концепти на столу о томе како би српски интереси с једне и способност Косова да делује као држава с друге стране, могли да се помире. До сада је то увек била само теоријска расправа“, каже Сарацин изражавајући уједно наду да, „ако успемо да уђемо у позитиван процес и изградимо међусобно поверење, онда можемо да стигнемо веома далеко.“

Одговарајући на питање о утицају Москве, немачки изасланик каже: „Релативно је јасно да Русија нема интереса за мирно решење, али не да би подржала Србију, вец́ да би Европску унију заокупила сукобом и подрила европску будућност Западног Балкана.“

Сарацин притом наглашава би требало бити опрезан с проценама: „С једне стране, чујемо да руски утицај, посебно у Северној Митровици, сада долази директно из Москве, односно више не преко трећих лица. С друге, то може бити и добар изговор за српску владу, јер она може да каже: ’Ми немамо ништа с тим, то су Руси’. То помало личи на Шредингерову мачку: Русија јесте унутра, али колико, или колико мало, то не можете да докажете.“

На констатацију новинарке да се „ЕУ се већ дуго удвара Србији, посебно од почетка рата у Украјини“ и питање „зашто онда та држава не може да се обавеже на Европску унију“, Сарацин одговара: „Зато што и даље имамо проблем с тим што многи политички актери чекају и желе да донесу стратешке одлуке тек када буду знали како ће се рат у Украјини завршити. Мислим да је то погрешан пут, сматрам да је сада време да станемо заједно и недвосмислено се посветимо западним вредностима, и то што је пре могуће.“

Главобоља

„Мене пријатељство Срба и Немачке на економском плану не брине“, каже Сарацин, „сви у Србији знају где ће земљи бити боље у будућности. Али, од расположења становништва и спољне политике земље ме боли глава. Тамо има толико проруске пропаганде која Србију све више удаљава од Европе.“

На примедбу новинарке да се „пријатељство с Русијом може искористити и да се дође у бољу преговарачку позицију“, изасланик немачке владе одговара да се не може искључити да се и то чини, али, каже, „ја бих озбиљно схватио оно што се дешава у српском друштву. То примећујем у извештавању у многим значајним српским медијима и колико се ту неистина пласира. Истовремено, још увек недостаје емпатије за народ Украјине, и то иако знам да српски народ одлично уме да саосећа.“

„Пружамо руку нашим партнерима у Србији“, каже Сарацин, „али сада очекујемо јасну посвећеност Европи, европским вредностима, Охридском споразуму.“

Шта очекује од избора у Црној Гори?

Одговарајући на питање о, како је новинарка навела, „спектакуларној промени власти после 36 година“ у Црној Гори, где је „актуелни председник Мило Ђукановић изгубио од свог проевропског конкурента Јакова Милатовића“, Сарацин каже да се нада да ће предстојећи парламентарни избори „окупити стабилну и проевропску већину у влади, с којом се Црна Гора може вратити на курс реформи у складу са ЕУ.“

„Тај курс реформи је“, сматра, „изгубљен у превирањима протеклих неколико година.“

„Милатовић је барем“, како каже новинарка Велта, „рекао да ће признати границе Косова и да неће негирати масакр у Сребреници, што се не може рец́и за сваког политичара на Балкану. Говорим о Милораду Додику, председнику Републике Српске и још једном пријатељу Владимира Путина.“

„Да“, каже Сарацин, „Русија је последњих година много инвестирала у одређене личности на Балкану.“

Да ли подржава потезе високог представника у БиХ?

Осврнувши се даље на ситуацију у Босни и Херцеговини, новинарка подсећа да је високи представник Кристијан Шмит недавно „одозго наредио формирање владе“, јер није било могуће формирати коалицију. „Уместо да се позабави истинском реформом изборног система, за који се верује да је најкомпликованији на свету, он је само направио још већи хаос“, оцењује новинарка, а Сарацин одговара:

„Много разговарамо са њим, а и блиско сарађујемо, али он делује независно када користи своја овлашћења. А чињеница да је вец́ина у парламенту Федерације, након вишегодишњег застоја, успела да се усагласи о поновном формирању владе, за почетак је охрабрујући знак.“

А на питање да ли то значи да Берлин подржава Шмитове одлуке, Сарацин одговара: „Господин Шмит би желео да БиХ, а пре свега бошњачко-хрватска Федерација, постану делотворнији. А ми желимо да његове одлуке допринесу да се то и постигне. Мислим да би био важан сигнал ако би БиХ коначно била у стању да се реално оствари на такав проевропски начин. А ако реформе поново не би напредовале, то би наравно био лош знак. Лопта је на терену и сада је све на играчима – како на националном, тако и на ентитетским нивоима.“

Утицај Кине?

За крај, немачки изасланик је говорио и о утицају Кине, оценивши да Пекинг „веома добро разуме зашто је Западни Балкан од стратешког значаја у Европи.“

„Можда би тога и у Немачкој требало чешће да будемо свесни и да погледамо мало географску карту. Шест земаља Западног Балкана су у средини Европе и по много чему су нам веома блиске. Зато смо ми као савезна влада толико посвећени том региону“, каже Сарацин.

„Чврсто сам уверен“, додаје, „да Кина није заинтересована за тај регион због Западног Балкана, већ због његовог стратешког положаја и његових изгледа за чланство у Унији. Зато ми коначно морамо да покренемо дебату о томе како да те земље, чим испуне услове, што брже уђу у Европску унију.“

(Дојче веле-Н1)