среда, 17. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Мајкл Кирби: Косово није једино важно питање
Хроника

Мајкл Кирби: Косово није једино важно питање

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 13. новембар 2012.

Београд - Амерички амбасадор открива зашто је председник Николић, уз којег се везује термин „српски националиста”, сада прихватљив саговорник за Вашингтон

Евентуални сусрет председника Сједињених Америчких Држава и Србије за сада се не разматра али, према речима америчког амбасадора у Београду Мајкла Кирбија, такав сусрет зависи од многих ствари, а једна од њих је напредак Србије на путу ка Европској унији. У разговору за „Политику”, Кирби је објаснио да тај напредак, зависи од тога да ли ће Београд наставити да ради са Приштином, потом од нормализације односа са Косовом, спровођења економских реформи и започињања поглавља 23 и 24 у преговорима са ЕУ, који би створили „позитивну атмосферу у којој председник САД жели да среће људе”.

„Нисмо део ЕУ, али желимо да видимо да Србија напредује на свом путу ка ЕУ и да створи позитивне резултате поводом питања владавине права, (правне) предвидивости, поштовања људских права и бројних других питања. Косово је једно питање, али то није једино важно питање”, додао је Кирби.

Зашто је државна секретарка Хилари Клинтон имала знатно мекшу реторику у јавности током посете Београду у односу на функционера Стејт департмента који је уочи њене посете истакао да Србија не може да постане чланица ЕУ док одржава своје безбедносне структуре на северу Косова и такозване паралелне институције?

Ми не правимо услове за чланство ЕУ, то ради Европска унија. Истовремено, у ЕУ постоје земље које нису признале Косово тако да је мало вероватно да ће то тражити од Србије, јер је за то неопходан консензус.

Ми кажемо да Србија мора да има дијалог и односе са Косовом али не кажемо да мора и да га призна. Државна секретарка је то јасно истакла. Међутим, то значи да бисмо волели да на крају тог дијалога останак неких паралелних институција, које постоје на тој територији, буду резултат договора две стране у дијалогу. Не могу да кажем које су то институције, јер бих прејудицирао резултат дијалога. Државна секретарка је истакла услове а то су дијалог, који је, колико видим почео, а постоји и напредак у разговорима поводом питања административних прелаза. Не очекујемо да се процес заврши преко ноћи, али очекујемо стабилност и предвидљивост.

Постоји утисак да америчка администрација има више поверења у нову владу у Београду у односу на претходну. Да ли је то истина?

Нисам био овде у време претходне владе тако да ћу само говорити о садашњој с којом радим. Они су нас замолили да им судимо по њиховим делима, по ономе шта раде, а не нужно по ономе шта говоре. И сада ми гледамо шта раде, од корака ка ЕУ до реформе судства. Засад је мој однос са свим играчима у влади веома добар. Ипак, јасно је да су неке ствари речене које нису баш биле од помоћи. Истовремено, видим да шеф дипломатије посећује суседе, видим побољшање сарадње између Србије и Хрватске поводом питања европских интеграција, потом премијера у Сарајеву, председника у Македонији и све то је веома добро.

Шта се променило последњих година да је неко за кога се везује термин „српски националиста” сада прихватљив саговорник за Вашингтон?

То очигледно зависи од тога како дефинишете српског националисту. Ја сам амерички националиста, ја волим САД и мислим да је то најбоља држава на свету. Зашто сваки грађанин Србије не би волео Србију и мислио да је то најбоља земља на свету. Ви дефинитивно треба да имате председника који воли своју земљу и јасно да је ваш председник воли. Али, шта је националиста? Националиста би требало да буде неко ко ради у најбољем интересу своје државе. Онда морате да дефинишите шта је тај најбољи интерес. Према мом мишљењу, најбољи интерес је оно што је најбоље за Србију као целину, како државу учинити богатијом, како унапредити стање слободе медија, заштите људских права... Када погледам председника (Томислава Николића), он има све те аспекте и озбиљан је када каже да жели да државу уведе у ЕУ и да мисли да је то у најбољем интересу Србије..

Осим Косова, шта ће бити фокус вашег рада овде?

Волео бих да до свог одласка видим мању незапосленост, тако да ћу се усредсредити на то како да САД помогну Србији да више људи има посао. Такође желим да не будемо више забринути за стање у медијима, потом волео бих да до времена за одлазак видим да проблем организовања параде поноса више није проблем, да се нешто уради поводом питања реформе здравствене заштите тако да грађани Србије имају добру здравствену негу, да питање Рома више није проблем, премда је Србија по мишљењу Уницефа веома много урадила за образовање Рома.

Како коментаришете „српски Вотергејт” и шта бисте саветовали премијеру Ивици Дачићу, а шта вицепремијеру Александру Вучићу?

Не бих им говорио шта да раде, али пратим са интересовањем ситуацију. Како ја то видим, у Србији треба да се успостави владавина права. Прислушкивање је средство које је корисно за спречавање криминала и у свакој земљи постоје правила како се то ради. Дакле, питање је владавине права, односно како и када се оно користи и за то морају да постоје процедуре, које морају да буду познате и поштоване.

Како коментаришете судску одлуку којом су ослобођени сви осумњичени за напад на америчку амбасаду у фебруару 2008?

Нисам видео доказе и нисам судија. Неко је напао зграду амбасаде и запалио је. И ту није само питање људи који су је напали, већ и полицијске заштите која је постојала, а потом се повукла. Посао сваке владе је да, открије људе који су напали нашу и немачку амбасаду, да прикупи доказе и да, ако има довољно доказа, процесуира оне који су то урадили. Стране дипломате у свету зависе од заштите локалних влада. Сматрам да је неопходно и да се (осудом криваца) пошаље порука да се овде поштују међународне обавезе и да то добро знају председник, премијер, министар полиције и њима подређени који су задужени за заштиту дипломата.

САД су више донатор него инвеститор у Србију. Које су реалне могућности да привучете америчке инвеститоре у Србију?

Од 2000. године донирали смо око 840 милиона долара, само су Немци више од нас дали, тако да смо број два по донацијама Србији. Али имамо око три милијарде долара америчких инвестиција овде. Инвестиције стижу али део проблема је овдашња несигурност, закони долазе и одлазе, а ту је и корупција. Најбоље је да не дајем обећања о инвестицијама већ да помогнем влади да разуме колико је важно да направи бољу климу за инвестиције тако да људи желе да дођу овде.

Ненад Радичевић

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер