Luk Kofi: Nadam se da je Ričard Grenel pregovarač, a ne kartograf; Nema potrebe za povlačenjem novih granica, ako Srbija želi da napreduje u evrointegracijama na kraju će morati da prizna Kosovo

 Organizovanjem susreta predstavnika Kosova i Srbije u Beloj kući SAD poručuju da su posvećene stabilnosti i prosperitetu Balkana, kaže za Glas Amerike Luk Kofi, stručnjak konzervativne američke Heritidž fondacije.

"Samo održavanje tog susreta je jedna vrsta dostignuća. Videli smo već koliko to može biti teško - imajući u vidu da je prethodni otkazan. Nemam nekih velikih očekivanja. Nadam se da će ovo biti prvi susret od mnogih budućih u kojima će SAD blisko sarađivati sa Evropskom unijom na tom pitanju", ukazuje Kofi za Glas Amerike.

Prema njegovim rečima, posle poslednjeg odloženog susreta predstavnika dve strane, bio je zabrinut da bi učesnici mogli odustati od procesa.

"Ali, drago mi je što ova američka administracija podržava proces i pomaže da Srbija i Kosovo uspostave što bolje odnose. Kao što znate, Balkan je veoma nepredvidljivo područje. Tako da ne bi iznenadili slučajevi koji mogu doprineti nekim novim odlaganjima", smatra američki stručnjak.

On veruje da će glavni fokus razgovora u Beloj kući biti na ekonomiji.

"Beloj kući prija da se bavi tom temom i da o njoj razgovara. Ali, mislim da nije moguće organizovati susret lidera Kosova i Srbije na kom neće biti reči ili bar pomena šire geopolitičke situacije na području Balkana. Takođe, verujem da će biti pokrivena pandemija Kovida 19 i njene implikacije širom sveta. Najveći deo razgovora bi mogli biti usredsređeni na ekonomske teme, ali ako se ukaže prilika, biće pokrenuta i druga pitanja", kaže Kofi.

Neka od tih pitanja, dodaje on, mogla bi biti u smislu normalizacije odnosa na političkom nivou.

"Kako ostvariti napredak u tom smislu. Moguće je da bude razgovora kakvu bi ulogu na tom planu mogla imati Evropska unija. Podsećam da se, posle ovog sastanka, njegovi učesnici sastaju sa predstavnicima EU u Briselu. Dakle, ukoliko razgovori na ekonomskom planu proteknu kako treba - otvoriće se mogućnosti da se debatuje o značajnijim pitanjima. Podvlačim da su ekonomska pitanja nešto što utiče na obične ljude koji živi u Srbiji ili Kosovu. Takođe, značajna su i za izgradnju poverenja između obe strane", smatra on.

Odgovarajući na pitanje kakva je sudbina nikada zvanično potvrđenih inicijativa o mogućim promenama granica ili teritorijalnim razmenama, Kofi je rekao da se protivi tome.

"Nadam se da je Ričard Grenel (specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Kosova i Srbije i američki posrednik u razgovorima, prim. nov) pregovarač - a ne kartograf. Ideja menjanja granica u nameri ublažavanja političkih tenzija i bavljenja pitanjima manjina je pogrešan put. To bi otvorilo Pandorinu kutiju ne samo na Balkanu - već i u širem regionu. U Evropi ima mnogo država u kojima žive manjinske grupe koje na osnovu zakona imaju ravnopravan tretman sa većinskom populacijom. Nema potrebe za povlačenjem novih granica. Mislim da to nije održivo i dobro rešenje za postizanje mira", smatra Kofi.

Kofi smatra da, uz sve izazove na domaćem planu, ekonomsku situaciju i pandemiju Kovida 19, pitanje Kosova neće imati uticaja na ishod predsedničkih izbora u SAD.

Razgovori u Beloj kući se održavaju nepuna tri dana pre nove runde razgovora u Briselu i Kofi smatra da to može pomoći susretu pod okriljem Evropske unije.

"Kad god razgovarate sa ljudima u istoj prostoriji ili za istim stolom - to je dobra stvar. Činjenica da će se lideri Kosova i Srbije ubrzo sastati u Briselu - takođe je pozitivna. Nadam se da će se američki i zvaničnici Evropske unije usaglasiti o najboljem pristupu, jer je potrebno da se ta dva napora međusobno dopunjuju. Dijalog između Kosova i Srbije primer je gde mislim da bi EU i SAD trebalo da budu usklađene i da blisko sarađuju", ocenjuje Kofi.

Potreban je dogovor koji će odgovarati obema stranama, a to će verovatno podrazumevati neku vrstu ustupka učesnika dijaloga, dodaje Kofi.

Ako Srbija želi da napreduje u evrointegracijama na kraju će, rekao bih, morati da prizna Kosovo. Kosovo pak teži članstvu u Evropskoj uniji i NATO-u, međutim u tim organizacijama i dalje postoje zemlje koje ne priznaju kosovsku državnost. Dakle, u interesu Kosova je da postigne nekakav dogovor sa Srbijom prema kojem dve strane mogu da normalizuju odnose

"Mislim da bi kompromis bila najbolja reč. SAD i EU mogu pomoći obema stranama na tom putu. Možemo pomoći u olakšavanju razgovora i pregovora, ali je na Kosovu i Srbiji da odluče kako će se okončati spor. Očigledno je u kolikoj meri je ideja o srpskom priznavanju nezavisnosti Kosova nepopularna unutar Srbije. Međutim, ako Srbija želi da napreduje u evrointegracijama na kraju će, rekao bih, morati da prizna Kosovo. Kosovo pak teži članstvu u Evropskoj uniji i NATO-u, međutim u tim organizacijama i dalje postoje zemlje koje ne priznaju kosovsku državnost. Dakle, u interesu Kosova je da postigne nekakav dogovor sa Srbijom prema kojem dve strane mogu da normalizuju odnose", kaže on.

Kofi navodi da to verovatno može biti dugoročan višestepenski proces u nekoliko faza, ali organizovan tako da učesnici postižu svoje šire strateške ciljeve uz zadržavanje nacionalnog identiteta i posvećenost evroatlantskim integracijama.

Na pitanje kada bi dogovor dve strane mogao biti postignut, Kofi je ocenio da je u igri mnoštvo faktora.

"Slično je i u SAD. Da li će izborna pobeda predsednika Trampa značiti još snažniji angažman SAD u procesu? Da li će, ako Tramp izgubi, Bajdenova administracija imati vremena i energije da se bavi time, jer će pred sobom već imati mnoštvo pitanja… Kako ćemo stajati u Evropi i u odnosima sa Evropskom unijom? Šta će biti sa ekonomijom i globalnom pandemijom koronavirusa? Postoji toliko mnogo različitih faktora da je nemoguće predvideti kada bi sporazum mogao biti postignut", zaključio je Kofi u razgovoru za Glas Amerike.

(VOA-N1)