Los Anđeles tajms: Jovica Stanišić bio glavni čovek CIA u Beogradu

Bivši šef Državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić osam godina je bio glavni čovek američke CIA u Beogradu, koja je Haškom tribunalu, gde se Stanišiću sudi, dostavila poverljivi dokument sa dokazima o pomoći koju im je pružio, objavio je juče „Los Anđeles Tajms”.

Jedne noći 1992. u beogradskom Topčiderskom parku, Stanišić se sastao sa oficirom CIA Vilijamom Lofgrenom i te noći su „dva špijuna sklopila tajno partnerstvo za koje niko nije saznao: Stanišić je osam godina bio glavni čovek CIA u Beogradu”, navedeno je u opširnom članku o delovanju Stanišića tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Autor je naveo da su ga mnogi smatrali mozgom režima „zahvaljujući kome je svet dobio zastrašujući novi termin ‘etničko čišćenje’”. Ali, oficiru CIA Vilijamu Lofgrenu bila je potrebna pomoć jer CIA, piše list, nije znala šta da radi kada je u Jugoslaviji izbio građanski rat, i da je po izbijanju sukob u Bosni i Hercegovini, CIA očajnički želela da dođe do obaveštajnih podataka iznutra. „Stanišić i Lofgern su na tajnim sastancima po brodovima i bezbednim kućama duž Save razmenjivali detalje o funkcionisanju Miloševićevog režima.

Zapečaćen dokument

Stanišić, kome se sudi u Hagu i koji bi mogao da bude osuđen na doživotnu kaznu zatvora, pred sudom se pozvao na svoje američke saveznike. CIA je, što je krajnje neočekivano za nju, dostavila sudu poverljivi dokument u kome se navode Stanišićevi doprinosi i dokazi za pomoć koju im je pružio, a dokument je i dalje zapečaćen, piše list. Lofgren, koji je sada u penziji, kazao je da je CIA sastavila dokument da bi pokazala kako je „ovaj navodno zli čovek učinio mnoge dobre stvari, ali ne poriče optužbe protiv Stanišića”.

Hag će razmatrati dokument na zatvorenom većanju jer je sadržaj poverljiv, piše „LA Tajms”.

Stanišićeva odbrana se zasniva na nekoliko desetina razgovora sa sadašnjim i bivšim zvaničnicima američkih i srpskih obaveštajnih agencija, kao i dokumentima u koje je „Tajms” imao uvid. Među njima se nalaze zvanični dosijei srpske obaveštajne službe i izveštaji na sedam strana o tom krvavom periodu, koji je Stanišić napisao dok se nalazio u pritvoru u Hagu.

Tu Stanišić sebe, naveo je američki list, predstavlja kao čoveka koji je pokušao da utiče na Miloševića da bude umereniji i koji je intenzivno sarađivao sa CIA kako bi zaustavio krizu. „Ja sam institucionalizovao saradnju sa američkim obaveštajcima, uprkos tome što su odnosi između naše dve zemlje bili veoma loši: ta saradnja je u velikoj meri doprinela deeskalaciji sukoba”, napisao je Stanišić a prenosi „LA Tajms”.

Tužilac Dermot Grum je u Hagu prošle godine na suđenju pokazao fotografije Stanišića sa pripadnicima specijalnih jedinica. Grum je prikazao i video snimak na kojem se vidi kako pripadnici paravojne formacije „Škorpioni” streljaju muslimane. Bivši pripadnici DB osporavaju svoj udeo u ovim zločinima. „Nikada nismo počinili genocid. Naprotiv, pokušavali smo da ga zaustavimo”, kazao je Vlado Dragićević koji je godinama bio Stanišićev zamenik, preneo je „LA Tajms”.

Oslobađanje talaca

Oficiri CIA koji su radili u tom regionu kazali su da nikada nisu videli dokaz da je umešan u ratne zločine. Štaviše, oni su ga smatrali ključnim saveznikom. Na jednom od sastanaka sa Lofgrenom predao je fasciklu sa dokumentima među kojima su bili i dijagrami skloništa i drugih objekata koje su srpske kompanije izgradile u Iraku za Sadama Huseina. Ali Stanišić je odredio granice i nikada nije uzeo novac od CIA, nije učestvovao u njenim operacijama, niti je činio bilo šta što je smatrao bezočnom izdajom svog šefa, piše američki list. Posle mnogobrojnih tajnih sastanaka, on je ubedio Miloševića da mu dozvoli da uspostavi kontakt sa CIA. U pismu dostavljenom Hagu 2004. CIA piše kako je Stanišić pokušao da spreči neke od najeksplozivnijih događaja u Bosni. U proleće 1993. na nagovor CIA, izvršio je pritisak na načelnika Generalštaba Vojske RS Ratka Mladića da nakratko prekine granatiranje Sarajeva, piše list. „On je pomogao u oslobađanju 388 vojnika NATO kojima su skinuli uniforme i vezali ih za stabla da bi služili kao ljudski štit od bombi NATO. Stanišić je napisao kako je pregovarao o oslobađanju talaca uz podršku rukovodilaca CIA”. Pokušao je da interveniše 1993. kada su oboreni i zarobljeni francuski piloti. „Mladić nije hteo da prizna da je zarobio pilote, ali moja služba je uspela da otkrije okolnosti i mesto njihovog zarobljavanja i dostavila je te informacije CIA i francuskim vlastima”, napisao je Stanišić. Stanišić je pratio Miloševića na mirovnim pregovorima u Dejtonu i zatim se vratio u Srbiju da bi sproveo ključne delove mirovnog sporazuma. Dag Smit, šef stanice CIA u Bosni, počeo je redovno da se sastaje sa Stanišićem i čak su se jednom prilikom sreli na nekom brodu na Savi. „Milošević mu se nimalo nije sviđao. Stalno je govorio kako je grozan, nepošten i pokvaren”, priča Smit. Na pitanje da li je bio u stanju da počini ratne zločine, Smit je odgovorio: „Mislim da je učinio najmanje zla što je mogao”. Tadašnji direktor CIA DŽon Dojč pozvao je Stanišića u sedište agencije 1996. Glavnog srpskog špijuna su odveli da sluša džez u klubu „Bluz eli” u DŽordžtaunu i u lov na ptice u Merilendu.

Dojč nije hteo da komentariše pisanje „LA Tajmsa”, kao ni Stanišić koji se leči u Beogradu čekajući nastavak suđenja u Hagu.

(Blic)