Hronika | |||
Ljubodrag Stojadinović: Ova vlast je neprijatelj Srbije! Radi se o nasilju nad društvom koje mora da stane. Ni jedan režim ne može da preživi pobunu građana |
četvrtak, 09. decembar 2021. | |
U poslednjoj emisiji „Crno-beli svet sa Đorđem Vukadinovićem“, gostovao je vojnik, novinar, sociolog i književnik pukovnik Ljubodrag Stojadinović. Magistar sociologije masovnih komunikacija, autor 14 knjiga, i bivši portparol JNA, izbačen je iz vojne službe zbog, kako kaže, „delikta mišljenja“. To mu nije prvi put. Prethodno je bio izbačen iz niške gimanzije, a godinama kasnije i iz „Politike“, medija kroz koji je i postao šire poznat domaćoj javnosti. „Pavković je bio u suštini sposoban vojnik, ali se previše zbližio sa bračnim parom Milošević. Mladić je govorio – Ja kad ti nešto kažem, to je kao da ti je rekao Gospod Bog“ Pisac je za 25 godina nošenja uniforme, pored ostalog, blisko sarađivao sa generalima Momčilom Perišićem, Ratkom Mladićem, kao i svojim drugom iz klase na akademiji Nebojšom Pavkovićem, kojeg je smatrao i ličnim prijateljem. „Pavković je u suštini sposoban čovek. On bi mogao da bude načelnik generalštaba u normalnoj konkurenciji, dakle, bez bilo kakvog zbližavanja sa političkim establišmentom. On se međutim vrlo prisno družio sa bračnim parom Milošević. (…) Oni su smatrali da su našli sebi komandanta koji ako se ratuje protiv celog sveta, može uspešno da vodi taj rat“, rekao je Stojadinović. Na Vukadinovićevo pitanje da li smatra da je Pavković nakon 5. oktobra „izdao Miloševića“ svojim odbijanjem da uz pomoć vojske poluša da održi režim, Stojadinović je odgovorio odrečno, jer je i njemu bilo jasno da bi posledice toga bile katastrofalne. Za Mladića, sa kojim je, kako kaže, bio u dobrim odnosima, ali ga nije smatrao ličnim prijateljem, Stojadinović jkaže da je on „u jednom trenutku postao čovek koji je smatrao da ima moć kojom nije raspolagao i da može da uradi sve što poželi. (…) Govorio je: ’Ja kad ti nešto kažem, to je kao da ti je rekao Gospod Bog.’, (…) To može na prvi pogled delovati kao unapređenje sebe u nekoga ko je natčovek, a on je s druge strane na taj način unosio u taj nesrećnrat i jednu folklornu notu koja je za cilj imala relaksiranje tih boraca. Iako ta vojska nikad nije bila regularna vojska, to je bila ipak više skupina hajduka.“ Stojadinović smatra da je to postala kad je nestalo stege JNA, a da je Mladić u više pokušaja opstruisao pokušaje sklapanja mira, kao i da je odgovoran za streljanja zarobljenika. Ni jedan režim ne može da preživi pobunu građana. Ovo što se sada dešava, to nije stranačka stvar. Građanski otpor je nesavladiv za bilo kakvu diktaturu Vukadinović je konstatovao u jednom trenutku da je u svom pisanju gost značajno zaoštrio retoriku u proteklom periodu. Premda je uvek kritikovao vlast, vremenom Stojadinovićev stil postaje sve radikalniji i brutalniji. Upitan za razloge, Stojadinović kaže: „Ja se kao građanin ove zemlje osećam ugroženim i nemam ništa manje prava da budem brutalan od predsednika ove države. Ako on nas prezire, ako mrzi ljude, ako se on obraća na taj način nama, kao da smo lišeni sopstvene inteligencije, ako smo kao država u opasnosti da postanemo skladište otrova, ako za pojavu Dijane Hrkalović i probleme koje ima sa svojim odmetnutim, ili neodmetnutim ljudima u MUP-u optužuje nas, ili ljude iz opozicije… (…) Moji prijatelji i čitaoci se javljaju i kažu da je to možda pomalo „dark“, da je crno. Ali ja mislim da nemam prava da pišem svetlije od onoga što je stvarnost. „Oseća se zlo na izdisaju, uz krike i odvratni zadah telesine koja se brani i napada ispuštanjem otrova. Videli smo i gledamo jezive prizore agonije, ubijenu prirodu sa lobanjom iskopanom iz budućnosti.“, citirao je domaćin deo iz poslednje kolumne svoga gosta. „To nije moja brutalnost“, odgovara Stojadinović. „To je moj odnos prema brutalnosti. Ovde se radi o jednom kriminalnom sistemu, koruptivnom sistemu, sistemu gde ima mnogo zločina. (…) Radi se o gomili interesnih grupa koje su organizovane kao mafija. Mora se znati da mafija nikad i nigde nije dobrovoljno predala svoje izvore prihoda. Ovde je izvor prihoda država. Oni to nikad neće predati dobrovoljno, čak i da izgube izbore, i u tome je opasnost po državu. (…) Ovde se radi o nasilju nad društvom koje mora da nestane. Zato moja formulacija jeste brutalna, ali ona nije brutalna sama po sebi, ona je opis brutalnosti. Objašnjavajući zbog čega smatra da je režim „na izdisaju“, Stojadinović je rekao da ni jedan režim ne može da preživi pobunu građana. „Ovo što se sada dešava, to nije stranačka stvar.Građanski otpor je nesavladiv za bilo kakvu diktaturu. Ne postoji ta policija ili vojska koja može izaći na kraj sa energijom građana koji imaju prava na legitimnu pobunu protiv stanja stvari… To stoji u deklaraciji o ljudskim pravima.
Na pitanje domaćina da li će se u narednom periodu pobuna „izduvati“ i konstataciju da je do pre par nedelja izgledalo da u građanima nema energije za pobunu, gost je rekao da ne veruje u takav ishod. „Teško da se to može izduvati, jer slede koraci vlasti koji će i dalje izazivati otpor. Izazivaće saznanje čak i kod članova stranke da ovo ovako ne može da opstane kao sistem…“ U pomenute poteze je ubrojao Zakone o eksproprijaciji i referendumu i brutalnu predizbornu kampanju koja nadolazi. „Bilo je mnogo njih koji su navodno trebali da mu posluže da on od bogatih Arapa kao dobije neke investicije. A, u stvari, on je finansirao njih. Mi dajemo pare za njihove investicije“ Upitan za mišljenje o spoljnoj politici režima, gost je odgovorio: „Iz unutrašnje politike proizilazi spoljna. Ako je unutrašnja politika katastrofalna, i spoljna je katastrofalna. Dok se ovde radi o jednoj nadmenosti i potcenjivanju građana, preziru prema građanima, pa čak i preziru prema svojim saradnicima, dotle je on kad ode kod moćnih, servilan, podatan, pristaje skoro na sve… Da bi kad se vrati, kao da mi ne vidimo šta se tamo događa, govorio kako: ’ja njemu kažem – slušaj ti Donalde, slušaj Angela da ti ja kažem…’ Ta vrsta samoljublje ide dotle da on misli da će takvim lovačkim pričama uspostavi dominaciju nad mišljenjem.“
Na pitanje odakle su se najednom pojavile arapske investicije, kada je Srbija politički i ekonomski tradicionalno uvek bila razapeta između Rusije i Evropske Unije, Stojadinović je onstatovao da se od Vučićevog dolaska na vlast na sceni pojavila najpre Kina, a potom i UAE. „Arapi su bili pre… Bio je Bin Zajed, sećate se njega? Bilo je mnogo njih koji su navodno trebali da mu posluže za to da on od bogatih Arapa, kao, dobije neke investicije, a u stvari, on je finansirao njih. To je taj Beograd na vodi i još neki drugi projekti… Beograd na vodi je veliki gubitak što se tiče nas, jedinu dobit imaju oni koji su, navodno, bili investitori. Mi smo dali pare za njihove investicije, kao i za Er Srbiju, recimo. (…) Treba izaći uveče i reći: ’Mi smo doveli toga, toga i toga… i oni su investirali – toliko.’ (…) Ovde se radi o propagandnom triku. Ali mora da postoji tu neka koruptivna šema, koja omogućava i onima koji su, navodno, investitori, kao i onima koji ih dozivaju, da imaju svoje neke koristi.“
„Kada najbolji biraju sebi rukovodioca, oni biraju najboljeg među sobom. Kada biraju najgori, oni izaberu najgoreg.“ „Po Vašem mišljenju, kako je Vučić lično, ne SN, nego kako je baš Vučić baš isplivao od svih potencijalnih kandidata? I kako je on stekao tu vrstu moći? Da li ima neki kvalitet koji drugi nemaju,a koji mi možda ne vidimo, neku vrlinu ili manu koja mu je to omogućila?“, pitao je domaćin Stojadinovića, za kraj. „Kada najbolji biraju sebi rukovodioca, oni biraju najboljeg među sobom. Kada biraju najgori, oni izaberu najgoreg. Mislim da je to bio kriterijum i mislim da izbor nije mogao da bude gori. To je područje sociopatologije. Mi imamo mnogo materijala za sociopatološka istraživanja u ovoj državi, pre svega u garnituri na vlasti koja je egzemplarni primerak devijacija u društvu i koja je dovela do toga da mi postanemo socijalno mrtvo društvo“, zaključio je Stojadinović. (NSPM) |