Ljubiša Stanisavljević, dekan Biološkog fakulteta: Mi smo renomirana državna ustanova i zaista nemamo nameru da lažemo o projektu „Jadar“. Kako je struka rekla, tako je. Sve piše i nema više nikakvog izvlačenja iz konteksta

Dekan beogradskog Biološkog fakulteta Ljubiša Stanisavljević izjavio je FoNetu da je cilj dopisa te institucije u vezi sa projektom Jadar i studijom o njegovim uticaju želja da se obrati, pre svega, građanima, "da ljudi znaju šta smo radili i utvrdili".

Mi smo renomirana državna ustanova i zaista nemamo nameru da lažemo, rekao je Stanisavljević.

Stanisavljević je istakao da je tim koji je radio na „Završnom izveštaju o pregledu uticaja projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita Jadar na stanje biodiverziteta i razvoj mera za smanjenje i ublažavanje posledica“ poželeo da se obrati javnosti i sve razjasni.

„Kako je struka rekla, tako je. Sve piše i nema više nikakvog izvlačenja iz konteksta“, poručio je Stanisavljević.

On je naveo da postoje inicijative da se u vezi iskopavanja litijuma u dolini Jadra napravi veći projekat, uz učešće svih relevantnih činilaca iz naučne zajednice.

U tom kontekstu je održan i veliki sastanak u Palati Srbija, čiji je inicijator Ministarstvo nauke. Uzećemo učešće u u delu gde imamo svoju ekspertizu – a to je živi svet, izjavio je Stojanović.

On je naveo da tim Biološkog fakulteta ima dogovor vezan za javne nastupe.

Dogovor je da, ako budemo pozvani u neke emisije, to bude samo sa strukom, ne sa političarima, rekao je Stojanović i dodao da su stručnjaci sa Biološkog fakulteta spremni da čuju i drugačija mišljenja, ali samo kompetentnih osoba iz naučne zajednice.

Biološki fakultet je predočio glavne zaključke, izvedene iz analize naučnih rezultata prezentovanih u „Završnom izveštaju Biološkog fakulteta“, koji su objavljeni u zborniku Srpske akademije nauka i umetnosti „Projekat Jadar – šta je poznato?“

„Stepen i obim uticaja otvaranja rudnika na ukupni biodiverzitet područja je izuzetno značajan i ključno utiče na njegovu degradaciju. U odnosu na to, identifikovane su, kako ireverzibilne, tako i reverzibilne posledice na kvalitativnu i kvantitativnu strukturu biodiverziteta područja. Predložene, realno moguće, mere ublažavanja i saniranja posledica po biodiverzitet područja izuzetno su ograničenog kapaciteta i vremenski nedovoljno definisanog uticaja“, navedeno je u dopisu.

Dodaje se i da „zbog očekivanih ireverzibilnih promena u pojedinim ekosistemima, kao i rizika od značajnog ugrožavanja živog sveta Jadra, Drine i nizvodnih vodotokova, optimalna i osnovna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta na ovom području je odustajanje od planirane eksploatacije i prerade minerala jadarita“.

„Za slučaj da optimalna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta ne bude realizovana, predlaže se niz mera i postupaka koji, ukoliko se sprovedu po najvišim standardima i bez ostatka, mogu, ali samo delimično i u vremenski ograničenom obimu, omogućiti opstanak dela prirodnih staništa i prisutnih populacija biljnih i životinjskih vrsta“, zaključek je studije Biološkog fakulteta.

U saopštenju se ukazuje i da je, prema podacima iz „Nacrta studije uticaja“, koju je objavila kompanija Rio Sava Eksplorejšn Beograd, reviziju studija i izveštaja vezanih za biodiverzitet, uključujući i „Završni izveštaj Biološkog fakulteta“, sprovela konsultantska kuća Bajodajversiti Konsultansking iz Kembridža, „tako da sva odgovornost za tačnost podataka i iznetih predloga i stavova pripada njima i potpisnicima ‘Nacrta studije uticaja’, a ne stručnom timu i Biološkom fakultetu“.

(Fonet)

Videti još: Biološki fakultet se ogradio od zaključaka Nacrta studije Rio Tinta: Zbog rizika od značajnog ugrožavanja živog sveta Jadra, Drine i nizvodnih vodotokova, neophodno odustati od planirane eksploatacije i prerade minerala jadarita