Ljiljana Smajlović: Izbor za Srbiju

Pre desetak godina bilo je moderno reći da se Evropa pocepala na „staru” i „novu”. Bilo je to dok su Amerikanci i Britanci po svetu tražili podršku za nezakonito bombardovanje Iraka. I, gle čuda, svi nekadašnji sovjetski sateliti bili su „za”. Bolelo ih je uvo što intervencija nema dozvolu Ujedinjenih nacija, to jest što je suprotna međunarodnom pravu.

U Vašingtonu su za nagradu proglašeni vrlom „novom Evropom”, ali im je zato francuski predsednik Žak Širak posprdno odbrusio da su „propustili odličnu priliku da oćute”. Bivše baltičke države, Češka, Poljska, a pogotovo Rumunija i Bugarska, koje u februaru 2003. još nisu imale siguran datum ulaska u EU), po Širakovom sudu ponele su se „nepromišljeno, drsko i nevaspitano”.

Danas čitam kako francuski mediji negoduju što je većina srpskih lidera „izabrala da ne izabere stranu” povodom Ukrajine i krimskog referenduma, i žarko se nadam se da će tako i ostati. Srbija još nema vladu, ali ima predsednika, i samo je pitanje dana kada će Zapad i Rusija zvanično da pokucaju i na naša vrata ne bi li Beograd „izabrao stranu”.

Uostalom, nije li šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević nedavno upozorila kako ćemo uskoro, u skladu s politikom Evropske unije, morati da „modifikujemo” i saradnju s Rusijom.

Čitalac se svakako seća male, licemerne „modifikacije” spoljnopolitičkog kursa zemlje iz 2010. godine. Vuk Jeremić se solidarisao sa Kinom, umesto sa Zapadom, i nije hteo da prisustvuje dodeli Nobelove nagrade za mir kineskom aktivisti, pa je ombudsman Saša Janković, tobož samoinicijativno, vladinim avionom u poslednji čas odleteo u Oslo.   

Žarko se nadam da niko neće primoravati Beograd da „modifikuje” kurs tako što će da prati zapadne sankcije protiv Rusije. I ako bi je na to terali, Srbija ima moralno, i svako drugo, pravo da odbije.

Rusija je podržala naš integritet i suverenitet na Kosovu. Da Rusija nema pravo veta, Kosovo bi već imalo stolicu u UN.

Ali Srbija nema razloga ni da, zajedno s Putinom, citira kosovski presedan kao licencu da drugi rade ono što su naši secesionisti radili kod nas. 

Beograd ove godine može da napravi odličan izbor. Može da odbije i jedne i druge i da kaže da se tek sada vidi koliko je za žaljenje bilo to što je 2008. na Kosovu prekršeno međunarodno pravo. Kao i što je tako veliki broj zemalja priznanjem secesije otcepljene srpske pokrajine narušio suverenitet i ugrozio teritorijalni integritet Srbije. I to što su prve među tim državama bile Sjedinjene Američke Države i Francuska, zajedno sa Albanijom, Turskom i Avganistanom...

(Politika)