Лихтенштајн након 17 година признаје Чешку

Чешку ће након 17 година од распада Чехословачке сада коначно признати и последња држава која је то до сада тврдоглаво одбијала - Лихтенштајн.

"Чешка Република и Лихтенштајн ће потписати заједничку декларацију о успостављању дипломатских односа. У меморандуму ће бити предвиђено и формирање заједничке комисије историчара који ће се бавити спорним питањима", рекао је шеф чешке дипломатије Јан Кохоут након седнице владе.

Лихтенштајн не поставља Чешкој никакве услове, нагласио је чешки премијер Јан Фишер.

На то је посебно упозорио, будући да је главни разлог што је кнежевина одбијала да призна Чешку имовинске природе - владајућа династија Лихтенштајна тражила је од Чешке да јој се у реституцији врати имовина, некретнине и земљишта у јужној Моравској.

Та имовина конфискована је на основу декрета ратног и поратног чехословачког председника Едварда Бенеша пошто се лихтенштајнско племство у чешком и моравском протекторату изјаснило за немачко држављанство.

Чехословачки Немци су након Другог светског рата рата по принципу колективне кривице одлуком великих сила и Бенешовим декретима депортовани а заплењена им је у Чехословачкој имовина као сарадницима фашиста.

Тако конфискована имовина у Чешкој и Словачкој после пада комунизма не подлеже праву на реституцију те у њу није могла да се укључи ни лоза Лихтенштајна.

Лихтенштајнско племство се брани да као нису могли да буду третирани као Немци, издајници или сарадници окупатора, пошто су имали и имају лихтенштајнско држављанство.

(Бета)