Leonid Rešetnjikov: Branimo srpske interese do granice do koje ih sami Srbi brane, Zapad se neće smiriti sve dok Srbi budu pokazivali makar mali element samostalnosti

Leonid Rešetnjikov o uticajima Moskve i Vašingtona, poziciji Srbije, sudbini Republike Srpske i Kosova i Metohije...

Pritisak Zapada na Srbiju će se povećavati i mi, zajedno sa vama, treba da očekujemo neka iznenađenja. Zapad se neće smiriti sve dok Srbi budu pokazivali makar i mali element samostalnosti. Ako budete kao Rumunija, Bugarska ili Albanija, smiriće se. Podeliće Srbiju, što u suštini žele i sa Rusijom, samo što smo mi suviše veliki da bi u tome uspeli.

Ovo, u razgovoru za "Novosti" kaže Leonid Rešetnjikov, direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja, procenjujući kakav bi mogao biti odgovor Zapada na to što je Beograd uz pomoć Moskve oborio rezoluciju o Srebrenici u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Ako se pođe od one "da nema besplatnog ručka", postoji li cena ruskog veta koji je Beograd zatražio i u čemu se ona ogleda?

- Cene nema. Za nas je to bilo principijelno pitanje. Mi branimo interese srpskog naroda do one granice do koje ih srpski narod i sam brani. Ako ih ne bude branio, to nećemo raditi ni mi. Znamo da Zapad obično nije objektivan prema Srbiji, a nije ni prema Rusiji. Cena zapadne pozicije nam je odlično poznata. Nju diktira samo jedno: postići da Srbi budu poniženi, da budu prinuđeni da žive po zapadnim pravilima.

Sa vaše tačke gledišta, srpska vlast je pod kontrolom Amerike, dok je u Vašingtonu početkom godine "izmereno" da ruski uticaj u našoj zemlji raste...

- Nesumnjivo je da su oni koji su na vlasti pod američkim uticajem. Vidi se da je Srbija prinuđena da prihvata kompromise ili da odstupa. A istina je i da je više od 50 odsto srpskog naroda tradicionalno orijentisano ka Rusiji, i to Amerikanci dobro znaju. Zbog toga je njihov pritisak tako veliki. Srbi su za Amerikance "nepouzdani" zbog te svoje sklonosti. SAD se neće nadmetati sa Kinom, već sa Rusijom koja ovde nije samo potencijalna ekonomska alaternativa, već i duhovna. Ako postoji narod ili država koja simpatiše Rusiju, ona mora biti ponižena.

Može li Srbija iz dijaloga sa Prištinom da ispliva sa kartom za EU voz, a da u tom briselskom "raftingu" ne potopi sva prava koja polaže na KiM?

- To je nemoguće. Zapad je doneo čvrstu odluku, stvorio je pseudodržavu i nema razloga da se od toga odstupi, a sve je urađeno da bi se Srbija oslabila. Rizikujući da to prihvati, Srbija bi sela u voz koji juri u provaliju. Uopšte ne razumem težnju da se po svaku cenu uđe u EU, sada kada je ona u dubokoj krizi. Nije grčka kriza samo njena, već je to velika kriza EU. Šta žele Makedonija ili Srbija govoreći da hoće u EU? Da taj isti zemljotres bude sutra i kod vas? Ali, pogrešnih shvatanja ima svuda. Neki ljudi su propagandom dovedeni u situaciju da više nisu u stanju da misle. Približavanjem EU, koja je u krizi, ogromna većina naroda ne može da dobije ništa, a neke povlastice možda će imati deo elite. Pitanje je odgovornosti prosvećenih ljudi u svakoj naciji da na to ukažu.

Hoće li saveznici Kosova raskrčiti i njegov ulaz u UN?

- Gledaće da to učine na svaki način. Pokušaće da "kupe" poziciju Srbije. Da se to nekako prihvati uz obećanje za ulazak u EU. Dakle, sve zavisi od Srbije. Ako to prihvati, onda ni Rusija ne može da se protivi.

Kada bi Savet bezbednosti sada odlučivao o članstvu Kosova u UN, da li bi Rusija uložila veto ukoliko Srbija to od nje ne bi zatražila?

- Ne bi. Sve zavisi od Srbije.

Zbog čega granice Balkana ne vidite kao definitivne?

- Iako bismo svi želeli stabilnost, one su privremene jer su veštački nametnute spolja, na štetu srpskog naroda. On je podeljen, slično kao i ruski. Izvan Rusije živi 25 miliona Rusa i oko toga se i vodi sukob u Ukrajini pošto su i tamo granice veštačke. Takve mogu postojati neko vreme, jer ne možete veštački podeliti jedan narod. Nemački narod je bio podeljen, i šta god mi o tome mislili, na kraju je uspeo da se ujedini. Isto tako i srpski narod, ili bilo koji čovek kome vežete ruke, teži da se odveže i oslobodi. To nije proces koji se završava za godinu ili deset, ali će se neizbežno završiti.

Kako, diplomatskim putem?

- To je najpoželjnije, ali kako će stvarno biti, niko ne može da kaže. Ko je pre tri godine mogao reći da će biti ovakvih događaja u Donbasu? Borba za ujedinjenje nacije i za samostalnost često ne biva mirna. Ali desi se i mirno, kao u nemačkom slučaju.

Koja je sudbina Republike Srpske?

- Pre nedelju dana odlikovan sam jednim od najviših odlikovanja RS - Ordenom Njegoša i u ime odlikovanih Rusa rekao sam tada da predstavljamo patriotske snage Rusije i da ćemo učiniti sve da zaštitimo prava i mogućnost nezavisnog razvoja RS. Ali, pre svega, mnogo zavisi od naroda RS. Ako oni budu čvrsto branili svoju poziciju, nikakve Amerike i Nemačke to neće moći da slome.

Svi se oni nadaju da će pritiskom uplašiti svoje protivnike, a kada naiđu na čvrst otpor, povlače se. Treba se setiti cara Lazara i ne treba imati strah. Bog od nas ne traži pobede, već hrabrost. On odlučuje ko će da pobedi. Cara Lazara je proslavio podvig. Ne to što je pobedio ili izgubio u bici, već je Gospod od njega zahtevao da život da za svoj narod. A mi smo danas navikli na udobnost i hteli bismo da pobedimo i lepo živimo. Ne može to uvek.

Neki bi ove vaše reči nazvali vraćanjem u prošlost, a imaju i prizvuk neizbežnosti ponovnih sukoba. Šta je sa drugim putem - međunarodnim konferencijama, pregovorima..?

- Taj put je obavezan, ali problem je što druga strana njemu ne pristupa iskreno. To vidimo poslednjih decenija. Dođu na pregovore, potpišu neki sporazum, a onda nastave po svome. Bosna je na jednoj mirovnoj konferenciji stvorena kao čudna, bogalj-država sa ugrađenom minom u sopstveno postojanje i sukob može da se desi ponovo.

Koliko ozbiljno treba shvatiti pretnje islamskih terorista Balkanu, stigle su i video-porukom...

- To jeste realna pretnja. Ekstremne islamiste, a pre svega Islamsku državu, naš Institut posmatra kao produkt sila u SAD koji je stvoren za ratovanje protiv Sirije, ali je izmakao kontroli. Kako Islamska država ima druge prioritete tamo gde ratuje, i Srbija im u ovom času nije toliko bitna, mora biti da ih je neko usmerio i rekao im: uputite tamo neku pretnju, jer nam to odgovara.

U istom snimku zaprećeno je i američkom predsedniku Obami...

- Njemu je lako, on je daleko. Pretnje Obami i Americi nisu tako ozbiljne.

"TURSKI TOK"

Smetali Moskvi to što Srbija posle propasti "Južnog toka" pregovara o alternativnim pravcima za snabdevanje gasom - iz Azerbejdžana ili američkim sa Krka?

- Ne dopada nam se mnogo to što Srbija gleda druga rešenja, ali to je njeno pravo. Od "Turskog toka" nismo odustali. Cev će se dovesti do grčke granice, a onda ćemo videti kakve su ekonomske i političke prilike u Evropi i na Balkanu. Veoma bismo voleli da gasovod prođe kroz Makedoniju i Srbiju. Naše je da damo svoju ponudu, a na vama da odlučite.

Dušica Radeka Đorđević

(Večernje novosti)