„ЛА Тајмс“ оцрнио филм “Дара из Јасеновца”: Најциничније је да је филм кандидат за Оскара, то је још један жалостан знак да за неке људе пут до награде и угледа – иде преко Холокауста

Приказивање “Даре из Јасеновца” почиње данас у америчким биоскопима, а ово остварење Предрага Гаге Антонијевића подигло је прашину и пре него што га је публика видела. У међувремену стижу нове критике, међу којима је најновија објављена у "ЛА Тајмсу" изразито негативно интонирана.

“Дара из Јасеновца” редитеља Предрага Гаге Антонијевића по сценарију Наташе Дракулић ће се наћи на репертоару два биоскопа у Чикагу (АМЦ Ривер Еаст и Ландмарк’с Центурy Центре Цинема), америчком граду у којем живи највише Срба, истог дана биће приказан и у Атланти, Даласу, Мајамију, Хјустону и другим градовима, а од 12. фебруара следе и пројекције у Бостону, Филаделфији, Питсбургу, Тампи, Детроиту, Индијанаполис и Сент Луису, најављују дистрибутери.

Како ће овај филм о Јасеновцу видети америчка публика питање је које ових дана постављају себи и дистрибутери и екипа филма “Дара из Јасеновца”. Први напис о овом филму након пројекција организованих за критичаре, текст Џеја Вајсберга у утицајном магазину “Варајети”, био је изразито негативно интониран, у њему је “Дара из Јасеновца” названа “националистичком пропагандом”, а потписник текста поставља и питање намера његових аутора. Редитељ Гага Антонијевић тај текст је назвао “политичким памфлетом” писаним тенденциозно да би се утицало на чланове Америчке академије за филмску уметност и науку, који гласају за награде Златни глобус и Оскар.

 “Дара из Јасеновца” није се нашла на листи номинованих за 78. Златни глобус, чија додела је заказана за 28. фебруар, што је прилично лош знак за српског кандидата за Оскара. Избор за ову награду често је показатељ расплоложења међу члановима Академије када су у питању и филмови за Оскара.

Данас је изашла нова негативна критика филма у “Лос Анђелес Тајмсу” за коју наши аутори у саопштењу кажу да је неоснована и називају је саботажом.

“Уз жустру критику тематике којом се филм бави, аутор текста наводи се да је ‘најциничније да је филм кандидат за Оскара. То је још један жалостан знак да је за неке људе пут до награде и угледа – иде преко холокауста’.

Ипак, ту се критичар не зауставља већ наводи да је логор био за Јевреје, а ‘оно што епско дело варварства и сентименталности Предрага Антонијевића жели да исфорсира јесте да је уништавање Срба био стварни циљ и да су деца имала свој сопствени логор’ и додаје да је ‘нарочито узнемирујућа Антонијевићева употреба елемената фантазије за сваку смрт’, истиче се у одговору екипе филма “Дара из Јасеновца” на поменуту критику и додаје:

“У жељи да што више оцрни филм и покаже да је антихрватски, поред горе изнете неистине о природи логора Јасеновац, критичар уводи настрану причу о непостојећем инцесту брата и сестре у тренутку масовног убијања Срба намерно превиђајући да се ради о истинитој причи у којој су Лубурићева полусестра Нада и Динко Шакић, потоњи управник логора, који су остали заједно до краја живота”.

Антонијевић је, у разговору за Нова.рс после текста у “Варајетију”, рекао је да не очекује ништа од награда, али и да је, са друге стране, задовољан тиме што је филм “већ успешан и испунио је своју мисију”, јер се ту “чује глас жртава који је 75 година гушен”, да је филм “јак, емотиван и тачан, нема измишљених догађаја”, да се о Јасеновцу и у Америци разговара, да је и сам учесник бројних панела, а да добијају позиве са фестивала и универзитета.

– Ми ћемо свакако то терати до краја, филм ће бити приказиван у биоскопима, долазе нове критике, сад их већ има колико хоћете, и овај филм јако добро делује – казао је Антонијевић.

У прилог његовој тврдњи говоре и неке од рецензија и критика филмова које се већ појављују на различитим порталима у Америци. Већина доноси синопсис филма и позива публику да погледају “Дару из Јасеновца”.

Клои Смолвуд у приказу на порталу “Ноктурнал” наводи да се “‘Дара’ прикључује мноштву филмова о Холокаусту и ужасима у логорима смрти”, али да је “јединствен по томе што се фокусира на приче о Србима и смешта десетогодишњу девојчицу као протагонисткињу у причу о опстанку”.

“Редитељ Предраг Петар Антонијевић (‘Спаситељ’) расветљава мање познату историју Другог светског рата из угла девојчице у педантно и уметнички снимљеном филму који прича причу толико тмурну да ‘Обојена птица’ делује мање узнемирујуће”, пише Лора Клифорд на порталу “Рилинг ривјуз”.

На сајту “Дисапоинтмент медиа” филм “”Дара из Јасеновца” оцењен је са четири од пет могућих звездица. Аутор критике под насловом “Дара из Јасеновца: Бруталан и дирљив филм” Камден Ферел каже да га вреди погледати, да је у питању “значајан филм због приче која се не прича баш често”, па и да је поучан. Хвали посебно Биљану Чекић у улози Даре, а Антонијевићеву режију оцењује као “поуздану и углађену”, с тим што додаје и да је филм у појединим тренуцима “спор”, те отуд једна звездица мање.

Специјализовани сајт “Филм трит” доноси приказ Реја Лобоа у ком аутор наводи да се Антонијевић прикључује “дугој листи редитеља који су покушали да прикажу ужасе концентрационих логора широм Европе”, а да се “Дара из Јасеновца” фокусира на логоре које су направили “хрватски сарадници нациста у покушају да збришу Србе и антифашисте (југословенске партизане)”, те да је филм “изузетно снимљен”, а да су глумци упечатљиво дочарали ликове.

У међувремену је на друштвеним мрежама покренута и кампања да се “Дари из Јасеновца” додели највиша оцена на ИМДб-у, највећој филмској бази података на интернету, а уследила је и реакција корисника који су додељивали најниже оцене.

После више хиљада напрасно додељених оцена и стотина коментара, модератори ове платформе укинули су могућност оцењивања са образложењем да просечна оцена (у том тренутку 9,4 од могућих 10) не пружа реалну слику. Филм су оцењивале, сасвим извесно, хиљаде “за” и “против” њега, а да филм нису ни погледали. Прилику да га види публика у Америци има од данас, а премијера у Србији најављена је за 22. април. Очекује се да и ИМДб, након што почне приказивање филма у биоскопима, “откључа” могућност за остављање оцена.

(Нова.рс)

Видети још: Предраг Гага Антонијевић, редитељ филма "Дара из Јасеновца": Текст у часопису "Варајети" није критика, већ памфлет и етикета

Амерички магазин „Варајети“ о филму „Дарa из Јасеновца“ - српском кандидату за Оскара: Српско-националистичка употреба Јасеновца као свеукупног вапаја за српским жртвама кроз векове претвара филм у пропаганду