Krtica.rs: Ujedinjeni Arapski Emirati i Srbija sigurne kuće za političke begunce

Osim što su poznati po nafti i luksuznim gradovima kao što je Dubai, Ujedinjeni Arapski Emirati sve su više poznati i kao utočište političkih lidera koji su morali da beže iz svojih država. Poslednji takav lider koji se pojavio u UAE jeste predsednik Avganistana Ašraf Gani koji je usled ofanzive Talibana pobegao iz prestonice Kabula nekoliko sati pre ulaska u grad naoružanih talibanskih jedinica. Emirati su zvanično potvrdili da su prihvatili dolazak Ganija i njegove porodice, navodeći pritom humanitarne razloge. Takođe je i sam Gani u video izjavi potvrdio da se nalazi u UEA.

Pomenuo je da je bio primoran da napusti Avganistan „sa jednim kompletom tradicionalne odeće, prslukom i sandalama“ koje je nosio. Međutim, da Ganijeva izjava predstavlja lažnu skromnost potvrđuje nekoliko izvora pa je tako avganistanski ambasador u Tadžikistanu optužio Ganija za krađu 169 miliona dolara iz državne kase i rekao da će pozvati na njegovo hapšenje preko Interpola. Ruska ambasada u Kabulu je navela da je Gani pobegao iz Kabula sa četiri automobila i helikopterom punim gotovine. Imao je toliko novca da nije mogao sve da stane, pa ga je ostavljao na asfaltu, prenela je reči portparola ambasade ruska državna novinska agencija RIA Novosti.

Dubai i Abu Dabi su poznati kao gradovi koji pružaju sigurnost mnogim kontroverznim, moćnim i bogatim ljudima. Da Gani nije jedini bivši visoki državni funkcioner koji je pritom optužen za vsoku korupciju a koji je našao politički azil u Emiratima, pokazuju primeri brata i sestre Šinavatra, bivših premijera Tajlanda. Oni su optuženi od strane pravosudnih organa svoje zemlje za korupciju, kršenje ljudskih prava i zloupotrebu položaja. Godinama pre povratka u Pakistan, gde je ubijena 2007. godine, u Emiratima je boravila i bivša pakistanska premijerka Benazir Buto.

Osim nje, još jedan bivši pakistanski premijer, Pervez Mušaraf svoju bazu je formirao u Dubaiju. On je osuđen u svojoj zemlji na smrt zbog izdaje, međutim tu odluku je kasnije pakistanski sud poništio. Pored njih svoje sklonište u ovoj zalivskoj monarhiji našao je i bivši španski kralj Huan Karlos koji se suočava sa finansijskim istragama. Međutim, čovek koji je dobio najveću moguću zaštitu i podršku od strane vladajuće dinastije Abu Dabija, jeste Muhamed Dahlan, bivši visoki funkcioner palestinske stranke Fatah i bivši šef palestinske obaveštajne službe. On je osim azila u Emiratima dobio i funkciju savetnika za bezbednost šeika Muhameda Bin Zajeda, prestonaslednika Abu Dabija i defakto vladara UAE.

On je od tada u svojstvu bliskog saradnika Bin Zajeda, učestvovao u mnogim poslovnim i bezbednosnim operacijama širom sveta od kojih mnoge spadaju u nelegalne i kriminalne, kao što su optužbe sa učešće u pokušaju državnog puča u Turskoj 2016. godine i ubistvu saudijskog novinara DŽamala Kašogija.

Ono što je zanimljivo ali i zabrinjavajuće jeste da osim UAE kao sigurna država za političke begunce se pojavila i Republika Srbija. Naime, neka od gore navedenih lica su nakon boravka u Emiratima, svoju novu bezbednu lokaciju našli u Srbiji. Tako je bivša premijerka Tajlanda Jingluk Šinavatra, osuđena na 5 godina zatvora zbog korupcije, dobila srpsko držaljanstvo koje joj je dodeljeno na sednici Vlade Srbije 2019. godine. Sa druge strane, osim što je dobio držaljanstvo Srbije, Muhamed Dahlan je dobio čak i državno odlikovanje koje mu je uručio bivši predsednik Tomislav Nikolić za doprinos razvoju odnosa Srbije i UAE. Muhamed Dahlan je postao i vlasnik luksuzne vile na Dedinju a smatra se da ima učešće u pojedinim projektima Emirata u Srbiji i biznisu između dve zemlje.

Osim njega, srpsko držaljanstvo su dobili i njegovi bliski saradnici Samir el Mašaravi, Sufijan Abu Zejida kao i članovi njihovih porodica. Vlasnik srpskog držaljanstva postao je i bivši rumunski premijer Viktor Ponta protiv koga je vođen pravosudni postupak zbog pronevere, utaje poreza i pranja novca.

On je osim držaljanstva dobio i mesto počasnog savetnika predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Pored pomenutog pravosudnog postupka zbog koga je podneo ostavku na mesto premijera Rumunije, Ponta se našao i u drugim aferama pa mu je tako oduzet doktorat jer je dokazano da ga je plagirao.

(Krtica.rs)