Kristofer Hil podržao smenjene tužiteljke Bojanu Savović i Jasminu Paunović: Nezavisno pravosuđe i borba protiv korupcije ključni su za članstvo Srbije u EU. ZSO će biti formirana u skladu sa Briselskim sporazumom

Nezavisno pravosuđe i borba protiv korupcije ključni su za napredak Srbije, a naročito članstvo u EU, saopštio je ambasador SAD Kristofer Hil posle susreta sa smenjenim tužiteljkama Bojanom Savović i Jasminom Paunović.

„Sjedinjene Države u potpunosti podržavaju Srbiju u tom nastojanju i cene partnerstvo profesionalaca u Tužilaštvu koji su toga svesni poput Bojane Savović i Jasmine Paunović“, naveo je ambasador na Instagramu.

Podsetimo, Bojana Savović i Jasmina Paunović bile su zamenice tužioca u beogradskom Višem javnom tužilaštvu koje su istraživale malverzacije u EPS-u koje građane Srbije koštaju oko 7,5 miliona. Do njihovog premeštanja, a zatim i oduzimanja ovog slučaja došlo je samo dan nakon što je uhapšeno osumnjičenih šest lica, koje tužilaštvo tereti da su lažirali dokumenta i predstavili da je izgrađena industrijska pruga od železnikčke stanice Stig do termoelektrane Kostolac B, koja ne postoji. Kako je pokazala dosadašnja istraga, posao nikada nije završen a novac je isplaćen privatnim firmama, pa je tako državno preduzeće EPS oštećeno za gotovo 7,5 miliona američkih dolara.

Tužiteljkama je bez obrazloženja slučaj oduzet, a Savović i Paunović su premeštene u drugo odeljenje tužilaštva. Iz Višeg javnog tužilaštva u saopštenju su istakli da se radi o “premeštaju” prema redovnom goišnjem planu u druga odeljenja. Međutim, deo opozicije i strukovna udruženja i nevladine organizacije smatraju da se radi o pritisku pravosudnih organa na nezavisne tužiteljke kao i o zataškavanju slučajeva visoke korupcije. Tužilac Nenad Stefanović, prvi čovek Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, demantovao je te optužbe.

ZSO će biti formirana u skladu sa Briselskim sporazumom

Američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil izjavio je da će Zajednica srpskih opština (ZSO) biti formirana u skladu sa Briselskim sporazumom, a da njen tačan dizajn dve strane treba da definišu u pregovorima.

„ZSO je deo briselskog dijaloga još od 2013. i treba da bude formirana tako da srpska zajednica, pre svega u Severnoj Mitrovici, može da vidi kako će izgledati njena budućnost. Mislim da trenutno gledaju mnogo modela koji su u skladu sa evropskim standardima“, rekao je Hil za televiziju Pink.

Upitan koji je krajnji rok za formiranje ZSO, da li je to period pre ili posle lokalnih izbora u četiri opštine na severu Kosova, Hil je kazao da „ne može da govori o tako kratkim rokovima“ i dodao da je specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar „govorio o nekim dugoročnijim rokovima i da se možda sve upakuje do kraja 2023. godine“.

„Ali mislim da treba da pokušavamo da se krećemo brzo, da obezbedimo da se ispoštuju interesi srpske zajednice na Kosovu“, naveo je američki diplomata.

Pregovore u Ohridu 18. marta, kada su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti postigli usmeni dogovor o Implementacionom aneksu Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, Hil je ocenio kao „veome uspešne“.

„Mislim da su načinili napredak. Voleo bih da vidim neke konkretnije stvari, ali mislim da veoma jasno idemo ka implementaciji ovog procesa dijaloga. Mnogo toga još treba uraditi, naročito u artikulaciji toga kako će izgledati ZSO, to je ključno pitanje“, dodao je.

Hil je rekao da se vode razgovori o skorom organizovanju novog sastanka Vučića i Kurtija i dodao da će to biti prilika „da se razjasne pojedine stvari“.

Povodom dogovora u Ohridu, kojim je Implementacioni aneks Sporazuma postao obavezujući deo evropskog puta obe strane, Hil je kazao i da Srbija treba da postavi pitanje Kosova „u kontekst sopstvenih težnji za brži ulazak u EU“.

Naveo je da su za SAD na Zapadnom Balkanu najvažniji dobri odnosi između država i dodao da Vašington zato snažno podržava inicijativu Otvoreni Balkan, ali i sve druge regionalne inicijative.

„Potrebno je da bude znatno više regionalnih inicijativa kako bi se napravili bolji obrasci saradnje među zemljama Zapadnog Balkana. I pitanje odnosa Beograda i Prištine je deo procesa regionalne integracije“, rekao je Hil.

(N1, Beta)