среда, 17. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Кристофер Хил: Од Србија се неће тражити де јуре признање независност Косова да би постала чланица ЕУ, тражи се нормализација односа. Србија предузела важне кораке како би Русији ставила до знања да се не слаже са агресијом на Украјину
Хроника

Кристофер Хил: Од Србија се неће тражити де јуре признање независност Косова да би постала чланица ЕУ, тражи се нормализација односа. Србија предузела важне кораке како би Русији ставила до знања да се не слаже са агресијом на Украјину

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 13. јун 2024.

 Амерички амбасадор у Србији Кристофер Хил рекао је да мисли да се од Србија неће тражити де јуре признање независност Косова да би постала чланица Европске уније, већ да Европљани "траже управо оно што кажу да траже - а то је нормализација".

Хил је за данашње издање недељника НИН рекао да представници ЕУ желе мир и безбедност у региону, а свакако и између Косова и Србије.

„Мислим да су врло јасно рекли да постоје чланице ЕУ које не признају Косово, тако да је право питање да покушамо да дођемо до нормализације тамо где те границе неће бити границе које деле, већ границе које спајају“, рекао је Хил и додао да би волео да види много више напретка на плану нормализације.

Упитан о томе да ли би ЕУ пријемом целог региона смањила тензије на Западном Балкану, али и руски и кинески утицај и да ли је то могуће без САД, Хил је истакао да ЕУ сама доноси одлуке, а да када земља жели да постане чланица, САД је подржавају, што раде и са Србијом.

Хил је одговарајући на питање о томе што Србија није увела санкције Русији рекао да САД желе да се Србија придружи санкцијама, али да је већ предузела неке важне кораке како би Русији јасно ставила до знања да се не слаже са агресијом на Украјину.

 „Тако да мислим да се добро разумемо са Србијом. Што се тиче њеног усклађивања са Европљанима, то ћу препустити њиховим разговорима са Европљанима, али оно што је за нас тренутно важно јесте да је Србија јасно ставила до знања где се налази у односу на Украјину“, рекао је Хил.

Коментаришући Свесрпски сабор, Хил је рекао да је у Београду за викенд одржан „велики догађај, једна посебна манифестација, са фолклором и осталим стварима које су се дешавале“.

„Али мислим да једна ствар коју сви морају да схвате јесте да је Дејтон основа територијалног интегритета Босне, територијалног интегритета ентитета унутар Босне и да ове елементе Дејтона морају поштовати све стране“, рекао је Хил.

Упитан о критикама опозиције и питању председника Странке слободе и правде Драгана Ђиласа „како није видео оноликог Милорада Додика“ који је гласао на локалним изборима у Београду, Хил је рекао да не може да говори о питању пребивалишта Милорада Додика.

„Моје мишљење је да Србија свакако има нека питања која треба да решава на изборима, али мислим да је било помака од децембра, а што се тиче господина Ђиласа, ја стварно не волим да комуницирам са људима преко медија, радије бих то урадио директно. Мислим да је много ефикасније и много поштеније то учинити“, рекао је Хил.

На наводе да је благ према председнику Србије Александру Вучићу, истакао је да сматра да сваки страни дипломата иде у неку државу и сарађује са представницима те земље и да ће наставити сарадњу с Вучићем док је он председник Србије.

Хил је нагласио да је разочаран што поново види Александра Вулина и Ненада Поповића у Влади Србије.

„Морам да сагледавам шта је најбољи пут напред за ствари које покушавамо да урадимо са Владом Србије. А када коментаришете појединце у Влади Србије, нисам сигуран да је то најбољи пут напред. Свакако смо изнели своје ставове о те две особе, и мислим да ћу то оставити по страни и наставити са оним што радим овде“, рекао је Хил.

(Фонет)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер