Kristofer Hil: Normalizacija odnosa Beograda i Prištine apsolutno ključna. Cela stvar oko litijuma i Rio Tinta je politizovana. Na Srbima je da odluče, a ne da strane diplomate odlučuju umesto njih

 Ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil izjavio je da EU pokušava da pomogne u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i da u tom procesu SAD pomažu jer je normalizacija, kako je naveo, apsolutno ključna.

"Ako nema normalizacije, to znači nestabilnost, to znači probleme. I dok Evropljani žele da vide Srbiju među njima, unutar svojih struktura, žele da Srbija reši ili barem adresira svoje probleme pre nego što uđe u EU", naglasio je Hil u intervjuu uoči američkog Dana nezavisnosti za magazin "Diplomacy & Commerce".

Na konstataciju da su njegovi stavovi ponekad različiti od stavova pojedinih evropskih zvaničnika i političara u vezi sa potencijalnim srpskim priznavanjem nezavisnosti tzv. Kosova, kao poslednjim korakom na putu Srbije ka EU, Hil je istakao da Evropljani ono što rade u vezi sa tim, rade ispravno, a to je da pokušavaju da uspostave normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine.

"To znači, pre svega, smanjenje tenzija, ali znači i posebno ideju o međusobnoj saradnji na pitanjima. Dakle, normalizacija je ono što EU traži. Gledajući dalje, mislim da je važno razumeti da, ako možete imati, kako to Evropljani nazivaju, 'normalizaciju' koja je fundamentalna, široko zasnovana i pravno obavezujuća, možete izgraditi veoma jaku platformu na kojoj možete graditi druge stvari", naglasio je Hil.

Kada je reč o poslovnim odnosima između Srbije i SAD, Hil je istakao da oni napreduju i da misli da se dogodilo mnogo dobrih stvari.

"Pre svega, imamo vrlo uspešnu i uticajnu Američku privrednu komoru ovde u Beogradu. Mislim da su mnogo učinili da pruže sigurnost drugim američkim kompanijama koje možda razmatraju srpsko tržište, a možda ne znaju puno o njemu. Dakle, činjenica da vidite neke američke kompanije, neke vrlo ozbiljne američke kompanije kako dolaze u Srbiju, mislim da je to vrlo dobar znak. Mislim da treba nastaviti da se fokusiramo na to, jer na kraju krajeva, Srbiji, s obzirom na njenu veličinu, uvek će biti potrebna druga tržišta, ne samo tržišta u Srbiji, već i druga tržišta", naglasio je Hil, prenosi Tanjug.

Hil je ukazao da je Srbija danas veoma drugačija zemlja nego što je bila devedesetih godina prošlog veka kada je prvi put posetio i da sada ima mnogo razvijeniju ekonomiju, strane investicije i realne mogućnosti da postane članica EU.

"Proces stranih investicija imao je dubok uticaj na način na koji ljudi ovde razmišljaju o svetu", ocenio je Hil.

Prema njegovim rečima, Srbiju, a posebno njene mlade ljude, potrebno je uveriti da se ekonomija modernizuje i da će biti u korak s drugim ekonomijama.

Kada je reč o istraživanju litijuma u Srbiji i kompaniji Rio Tinto, Hil je istakao da SAD nemaju zvaničan stav o tom pitanju i da o tome treba da odluči srpski narod i odredi šta je u najboljem interesu Srbije.

"Cela stvar je, na neki način, postala politizovana, što nije neobično u današnjem svetu gde mnoge stvari postaju politizovane. Ali mislim da je najvažnije pitanje za sve da utvrde da li je ovo korisno za budućnost Srbije. I, može li litijum biti deo moderne ekonomije? Može li biti deo lanca vrednosti modernih tehnologija? Inače, to je samo rudarski projekat. Mislim da postoji veliki napor da se osigura da ljudi razumeju da je ovo deo moderne ekonomije, i to je na Srbima da odluče, a ne da strane diplomate donose odluke umesto njih", naveo je američki ambasador.

Hil je rekao da SAD imaju u regionu Zapadnog Balkana, a posebno u Srbiji, veoma aktivnu ambasadu koja se obraća svim elementima srpskog društva u nadi da može naići na veće razumevanje.

"Kulturna razmena, sve vrste kulturne razmene. I mislim da je to posebno važno u Srbiji jer imate vrlo dinamičnu grupu mlađih ljudi. To su ljudi koji, na mnogo načina, dele našu kulturu. I cela tehnološka kultura u Srbiji je nešto na čemu mislim da naše dve zemlje mogu da grade odnose. Postoje i druge stvari. Postoji i sportska kultura. Srbi su vrlo prisutni na američkoj košarkaškoj sceni, na primer. Zato mislim da ima puno stvari koje nas povezuju", ukazao je Hil.

 Na pitanje da li misli da je sporazum koji su SAD postigle sa osnivačem "Vikiliksa" DŽulijanom Asanžom o njegovom oslobađanju uticao na bolju sliku o Americi kao još uvek "zemlji slobodnih i domu hrabrih", Hil je odgovorio da će prepustiti novinaru magazin "Diplomacy & Commerce" da sam odgovori na to pitanje.

"On (Asanž) bio je uključen u veoma ozbiljne stvari koje su uticale ne samo na američku nacionalnu bezbednost, već i na bezbednost pojedinaca čija su imena izašla na videlo. Tako da ću vam prepustiti da sami odgovorite na to", rekao je Hil.

Hil je rekao da nije gledao debatu američkog predsednika DŽozefa Bajdena i bivšeg predsednika Donalda Trampa u okviru izborne kampanje za predsedničke izbore u novembru, ali da je video neke delove u medijima.

"U svakom slučaju, mislim da ljudi treba da razumeju da mi imamo neke trajne interese i ti interesi će premostiti bilo koje dve administracije ili bilo koje dve polovine jedne administracije. Dakle, imamo neke trajne interese. Tako da ne bih ohrabrivao vaše gledaoce da razmišljaju u terminima ogromnih promena u našem pristupu. Želimo najbolje za ovaj region. Želimo mir i sigurnost ovde. Želimo da ove zemlje ostvare svoje aspiracije. Nije bitno ko je na vlasti. To zaista nije važno", istakao je Hil.

Povodom predstojećeg Dana nezavisnosti SAD, Hil je rekao da je pre neki dan ponovo čitao Američku deklaraciju nezavisnosti.

"Znate, to je bilo 4. jula 1776. godine. I zanimljivo je da i dalje govorimo o istim tim konceptima. Reč je o pravima pojedinca, o pravima koja svi imamo samim tim što postojimo, i o tome kako vlade treba da budu ustanovljene da bi štitile ta prava. A kada pročitate ovakav tekst, shvatate da naše dve zemlje dele mnogo vrednosti. A deljenje vrednosti, mislim da je suština partnerstva i prijateljstva", naveo je američki ambasador.

Hil je poručio da svi treba da razmislimo o činjenici da su, iako su SAD i Srbija odvojene Atlantskim okeanom i Sredozemnim morem, u nekim aspektima mnogo bliže nego što to geografija sugeriše i što se čini na prvi pogled.

(Politika)