Kristofer Hil: Ne branim Pink, već ideju Srbije na Zapadu. Svi treba da se priključe sankcijama Rusiji, posebno zemlje koje teže da se pridruže EU

 Vlasti u Srbiji ne dele stav SAD da direktora BIA Aleksandra Vulina treba sankcionisati, ali uprkos tome zadržali smo dobre odnose, kaže ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil u intervjuu za Glas Amerike.

Osim o sankcijama Vulinu, američki diplomata za Glas Amerike je govorio i o sankcijama Rusiji, kritikama parlamentaraca u vezi sa aktuelnom politikom Zapada prema Srbiji, situaciji na Kosovu i zbog čega je tvitovao snimak koji su mnogi videli kao kontroverzan – u kojem se pojavljuje i vlasnik televizije Pink.

Glas Amerike: Predsednik Srbije, gospodin Vučić, se sastao sa ukrajinskim predsednikom, gospodinom Zelenskim, jutros i rekao je da su imali „dobar i otvoren razgovor“. Sinoć smo, pak, čuli vest koju su preneli srpski mediji pozivajući se na jedan ruski medij, da je Vučić insistirao da se u zajedničkoj deklaraciji lidera zemalja Zapadnog Balkana sa samita u Atini ne nađe poziv za uvođenje sankcija Rusiji. Da li to vidite kao Vučićev akt balansiranja?

Hil: Moraćete da pitate gospodina Vučića, ali naša pozicija je veoma jasna: svi treba da se priključe sankcijama Rusiji, posebno zemlje koje teže da se pridruže EU. Mislimo da je to ispravna stvar. Mnoge male zemlje su uvele sankcije iako im to nanosi štetu, ali su to ipak uradile jer je to u višem interesu i u interesu veće grupe kakva je EU. Voleli bismo da Srbija uradi isto i da to bude deo njenog puta ka evro-atlantskom sistemu. Kada je reč o sastanku sa Zelenskim, ja sam bio ekstremno zadovoljan kada sam video da su srpski i ukrajinski predsednik seli da razgovaraju. Srbija i Ukrajina imaju dugu istoriju, uvek su se dobro slagale, imale dobre odnose, i zato mislim da je važno što su se sreli, razmenili mišljenja i razgovarali o tome šta budućnost donosi. Jer, biće promena, ovaj rat neće trajati zauvek i videćemo kako će se stvari razvijati. Ali, verujem da su protekli meseci bili važni za narod u Srbiji da vidi kakva je zaista Rusija, i da Srbija treba da se pomeri zapadno, ka evro-atlantskim sistemima.

Glas Amerike: Govoreći o pristupu Srbije Zapadu i Rusiji – SAD su nedavno uvele sankcije direktoru Bezbednosno-informativne agencije Aleksandru Vulinu, čoveku koji ima bliske veze sa Rusijom. Jeste li razočarani što on i dalje sedi na mestu direktora srpske tajne policije, kao da se ništa nije desilo?

Hil: Ne volim što na početku ovog razgovora moram da govorim o stvarima oko kojih se ne slažemo sa srpskim vlastima, ali da, imamo problem sa njim, sa njegovim opredeljenjem, i naš je stav da ga treba sankcionisati. I vidim da taj stav ne dele vlasti u Srbiji, ali naš je stav veoma jasan… Razočaranje znači da nisu ispunjena vaša očekivanja. Ja bih rekao da sam realista i radim svoj posao, a moj posao je da promovišem bliske veze SAD i Srbije, kao i da dve zemlje budu na istoj strani.

Glas Amerike: Gospodin Vučić često govori da su sankcije uvedene samo zbog bliskih veza Vulina sa Rusijom i zato što Srbija nije uvela sankcije Moskvi. I da su ostali navodi – o trgovini drogom, oružjem i korupciji, sekundarni ili neosnovani. Šta kažete na to?

Hil: Želim da kažem da smo mi uveli sankcije gospodinu Vulinu samo zbog gospodina Vulina, a mislim da smo generalno održali dobre odnose. Sankcije nisu protiv institucije, već pojedinca. Ovo je proces koji se dešava u Vašingtonu, ne u ambasadi, ali prema onome što ja razumem to je bio fer proces, gde su uzete u obzir različite aktivnosti i odluka je doneta… Uveravam vas da ljudi koji o tome odlučuju u Vašingtonu rade to sa punom pažnjom, razmatraju dokaze i na osnovu toga donose odluke.

Glas Amerike: Nekoliko desetina parlamentaraca iz SAD i evropskih zemalja apelovalo je u pismu na Zapad da promeni politiku prema Srbiji, tvrdeći da je aktuelna ne funkcioniše i da je zapadni pristup Vučiću „mek“ u kontekstu Kosova. Smatrate li vašu politiku uspešnom ako uzmete u obzir da je situacija na Kosovu eskalirala nekoliko puta u proteklih godinu dana, da Srbija nije bliža EU, da se ne primenjuju ni Ohridski sporazum ni evropski predlog o Kosovu? Gde je tu uspeh?

Hil: Prvo, ne kreirate politiku zbog uspeha, nego zato što je ispravna. Kada formulišemo politiku, vagamo naše interese i ideju da li je to prava stvar koju naša vlada može da uradi. Naravno da bismo voleli da se Briselski dijalog odvija mnogo brže, podržavamo gospodina (Miroslava) Lajčaka jer mislimo da je to pravi pristup. I voleli bismo da vidimo dogovor zasnovan na formiranju Zajednice srpskih opština, kako bi Srbi na severu Kosova znali koja su pravila igre i kako će izgledati njihovi životi, to nam je veoma važno. Mi priznajemo Kosovo i voleli bismo da se pridruži međunarodnim organizacijama jer mislimo da je to najbolje za Kosovo, ali i za stabilnost regiona. To je naša politika, i mislim da je ispravna bez obzira na to da li je uspešna ili ne. Igra nije završena.

Glas Amerike: Šta kažete na konstatacije da Vučić destabilizuje region? Ministar odbrane Srbije je nedavno rekao da bi Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori moglo da se „obije o glavu“ priznanje Kosova, što su neki u Crnoj Gori protumačili kao pretnju. Smatrate li to pokušajem destabilizacije regiona?

Hil: Ne vidim to kao pokušaj destabilizacije regiona i svakako ne mislim da je gospodin Vučević hteo da ga tako razumeju. Svakako bih voleo da vidim bolje odnose među balkanskim zemljama i mislim da je Otvoreni Balkan dobar korak u tom pravcu, kao i Berlinski proces…Voleo bih da vidim više podrške od strane drugih zemalja u regionu, ali i od strane Zapada gde svi razumeju da ove zemlje moraju da sarađuju i da će tako biti bolji partneri ili članovi EU.

Glas Amerike: Devedesetih je Zapad imao oštriji pristup prema Srbiji. Upoznali ste i Slobodana Miloševića, sada radite sa Vučićem, možete li da ih uporedite, da kažete sa kim je lakše sarađivati?

Hil: Ne mogu da ih uporedim, oni su veoma veoma različiti, i vreme je drugačije. I ne mogu da govorim o sličnostima i razlikama aktuelnog predsednika sa nekim poput Miloševića, ostaviću to vama i istoričarima.

Glas Amerike: Situacija na Kosovu deluje mirnije nego što je bila proteklih meseci. Da li ste našli zajednički jezik sa gospodinom Kurtijem, premijerom Kosova, da radite na rešavanju problema zajedno? Pitam Vas zbog toga što ste nam u intervjuu u junu rekli da niste sigurni da je gospodin Kurti američki partner. Da li ste se pomerili sa te tačke?

Hil: Ono što mogu da vam kažem je da blisko sarađujemo sa Srbijom na rešavanju problema, mislimo da to ima smisla za Srbiju i srpsko-američke odnose, i ostaviću drugima da odgovore na ovo pitanje. Moje mišljenje je dobro poznato.

Glas Amerike: Da li smatrate da je situacija na Kosovu mirnija ili mislite drugačije?

Hil: Rekao bih da je avgust i da su mnogi ljudi na odmorima, treba da vidimo kako će sve da izgleda u septembru. Verujem da je ovo pitanje koje zahteva hitno rešavanje i da je potreban napredak. Makar sada znamo šta su „sastojci“ za mirnu budućnost – formiranje ZSO, pristup Kosova međunarodnim organizacijama, znamo šta treba da radimo, samo treba da sastavimo te deliće. To je kao veliki pazl koji stavite na sto i onda slažete delove.

Glas Amerike: Očekujete li neku krizu u septembru?

Hil: Ne mogu da predvidim krizu, ali ono što mogu da vidim je novi pokušaj da se problemi reše. Svi su imali šansu da razmisle tokom leta i nadam da ćemo moći da napredujemo. Srbija je najveća zemlja na Balkanu, ima ambicije da se približi Zapadu, ima ambiciozne ekonomske planove, sledi Expo 27, da sam ja na mestu Srbije želeo bih da rešim problem sa Kosovom, da pokažem da i dalje podržavam srpsku zajednicu na Kosovu, ali, konačno, da gledam koji su širi, strateški potezi koje treba povući da bi se približili Zapadu.

Glas Amerike: Nedavno ste tvitovali video koji su neki videli kao kontroverzan jer se u njemu pojavljuje gospodin Željko Mitrović, vlasnik TV Pink. Pink je viđen kao generator nasilja zbog rijalitija koji su nasilni, često možete videti prljavu kampanju protiv opozicije, reč je o provladinoj televiziji. Uz razumevanje da je američki cilj da približi Srbiju Zapadu, da li mislite da to treba da se radi uz pomoć ljudi koji predstavljaju sve ono što Amerika ne zagovara?

Hil: Mislim da vaše pitanje pretpostavlja da američki ambasador ovde ima mnoge alate u rukama i misli „evo, bilo bi lakše kada bismo regrutovali TV Pink u naš proces“. Ali, to uopšte ne funkcioniše tako. Televizija Pink je donela odluku, ne zbog mene, nego zato što misle da je budućnost ove zemlje na Zapadu. Na njima je da odluče kako će se predstaviti gledaocima. Ako ste strani diplomata ovde, procenjujete kako stoje stvari. I moram da vam kažem – jedna od stvari koju ne procenjujete mnogo, a opet bi mnogi u Srbiji potegli to pitanje – je iskrenost. Ono što ja gledam je šta oni zapravo rade, šta govore, kako im izgledaju vesti, da li traže nasilje i da li su pro-ruski orijentisani – kada već govorimo o nasilju. I ono što vidite je televizija koja iznosi argumente u korist Srbije na Zapadu. Nedavno su poslali ekipu u Ukrajinu, ne samo da poseti Kijev, već vidite srpske novinare u rovovima sa ukrajinskim vojnicima, kako izveštavaju o najgorem ratu u proteklim decenijama. Ja nisam ovde da sudim, nisam tu da govorim o tome šta su radili u prošlosti, samo gledam šta rade sada. A sada iznose argumente za koje mislim da ih treba češće iznositi u Srbiji – da je Srbija zemlja u srcu Evrope i da treba da bude deo evro-atlantskih struktura.

Glas Amerike: Da li mislite da će ova vaša izjava stvoriti utisak da branite TV Pink?

Hil: Ne mislim da branim bilo koga. Branim ideju da Srbija treba da gleda napred i nadam se da će i drugi to tako videti. Ne branim nikoga, samo iznosim činjenice. Da li želite da ljudi gledaju napred, ili da nastave da gledaju unazad? Ja bih voleo da ljudi gledaju napred.

(Glas Amerike-N1)