Кристофер Хил: Не браним Пинк, већ идеју Србије на Западу. Сви треба да се прикључе санкцијама Русији, посебно земље које теже да се придруже ЕУ

 Власти у Србији не деле став САД да директора БИА Александра Вулина треба санкционисати, али упркос томе задржали смо добре односе, каже амбасадор САД у Србији Кристофер Хил у интервјуу за Глас Америке.

Осим о санкцијама Вулину, амерички дипломата за Глас Америке је говорио и о санкцијама Русији, критикама парламентараца у вези са актуелном политиком Запада према Србији, ситуацији на Косову и због чега је твитовао снимак који су многи видели као контроверзан – у којем се појављује и власник телевизије Пинк.

Глас Америке: Председник Србије, господин Вучић, се састао са украјинским председником, господином Зеленским, јутрос и рекао је да су имали „добар и отворен разговор“. Синоћ смо, пак, чули вест коју су пренели српски медији позивајући се на један руски медиј, да је Вучић инсистирао да се у заједничкој декларацији лидера земаља Западног Балкана са самита у Атини не нађе позив за увођење санкција Русији. Да ли то видите као Вучићев акт балансирања?

Хил: Мораћете да питате господина Вучића, али наша позиција је веома јасна: сви треба да се прикључе санкцијама Русији, посебно земље које теже да се придруже ЕУ. Мислимо да је то исправна ствар. Многе мале земље су увеле санкције иако им то наноси штету, али су то ипак урадиле јер је то у вишем интересу и у интересу веће групе каква је ЕУ. Волели бисмо да Србија уради исто и да то буде део њеног пута ка евро-атлантском систему. Када је реч о састанку са Зеленским, ја сам био екстремно задовољан када сам видео да су српски и украјински председник сели да разговарају. Србија и Украјина имају дугу историју, увек су се добро слагале, имале добре односе, и зато мислим да је важно што су се срели, разменили мишљења и разговарали о томе шта будућност доноси. Јер, биће промена, овај рат неће трајати заувек и видећемо како ће се ствари развијати. Али, верујем да су протекли месеци били важни за народ у Србији да види каква је заиста Русија, и да Србија треба да се помери западно, ка евро-атлантским системима.

Глас Америке: Говорећи о приступу Србије Западу и Русији – САД су недавно увеле санкције директору Безбедносно-информативне агенције Александру Вулину, човеку који има блиске везе са Русијом. Јесте ли разочарани што он и даље седи на месту директора српске тајне полиције, као да се ништа није десило?

Хил: Не волим што на почетку овог разговора морам да говорим о стварима око којих се не слажемо са српским властима, али да, имамо проблем са њим, са његовим опредељењем, и наш је став да га треба санкционисати. И видим да тај став не деле власти у Србији, али наш је став веома јасан… Разочарање значи да нису испуњена ваша очекивања. Ја бих рекао да сам реалиста и радим свој посао, а мој посао је да промовишем блиске везе САД и Србије, као и да две земље буду на истој страни.

Глас Америке: Господин Вучић често говори да су санкције уведене само због блиских веза Вулина са Русијом и зато што Србија није увела санкције Москви. И да су остали наводи – о трговини дрогом, оружјем и корупцији, секундарни или неосновани. Шта кажете на то?

Хил: Желим да кажем да смо ми увели санкције господину Вулину само због господина Вулина, а мислим да смо генерално одржали добре односе. Санкције нису против институције, већ појединца. Ово је процес који се дешава у Вашингтону, не у амбасади, али према ономе што ја разумем то је био фер процес, где су узете у обзир различите активности и одлука је донета… Уверавам вас да људи који о томе одлучују у Вашингтону раде то са пуном пажњом, разматрају доказе и на основу тога доносе одлуке.

Глас Америке: Неколико десетина парламентараца из САД и европских земаља апеловало је у писму на Запад да промени политику према Србији, тврдећи да је актуелна не функционише и да је западни приступ Вучићу „мек“ у контексту Косова. Сматрате ли вашу политику успешном ако узмете у обзир да је ситуација на Косову ескалирала неколико пута у протеклих годину дана, да Србија није ближа ЕУ, да се не примењују ни Охридски споразум ни европски предлог о Косову? Где је ту успех?

Хил: Прво, не креирате политику због успеха, него зато што је исправна. Када формулишемо политику, вагамо наше интересе и идеју да ли је то права ствар коју наша влада може да уради. Наравно да бисмо волели да се Бриселски дијалог одвија много брже, подржавамо господина (Мирослава) Лајчака јер мислимо да је то прави приступ. И волели бисмо да видимо договор заснован на формирању Заједнице српских општина, како би Срби на северу Косова знали која су правила игре и како ће изгледати њихови животи, то нам је веома важно. Ми признајемо Косово и волели бисмо да се придружи међународним организацијама јер мислимо да је то најбоље за Косово, али и за стабилност региона. То је наша политика, и мислим да је исправна без обзира на то да ли је успешна или не. Игра није завршена.

Глас Америке: Шта кажете на констатације да Вучић дестабилизује регион? Министар одбране Србије је недавно рекао да би Северној Македонији и Црној Гори могло да се „обије о главу“ признање Косова, што су неки у Црној Гори протумачили као претњу. Сматрате ли то покушајем дестабилизације региона?

Хил: Не видим то као покушај дестабилизације региона и свакако не мислим да је господин Вучевић хтео да га тако разумеју. Свакако бих волео да видим боље односе међу балканским земљама и мислим да је Отворени Балкан добар корак у том правцу, као и Берлински процес…Волео бих да видим више подршке од стране других земаља у региону, али и од стране Запада где сви разумеју да ове земље морају да сарађују и да ће тако бити бољи партнери или чланови ЕУ.

Глас Америке: Деведесетих је Запад имао оштрији приступ према Србији. Упознали сте и Слободана Милошевића, сада радите са Вучићем, можете ли да их упоредите, да кажете са ким је лакше сарађивати?

Хил: Не могу да их упоредим, они су веома веома различити, и време је другачије. И не могу да говорим о сличностима и разликама актуелног председника са неким попут Милошевића, оставићу то вама и историчарима.

Глас Америке: Ситуација на Косову делује мирније него што је била протеклих месеци. Да ли сте нашли заједнички језик са господином Куртијем, премијером Косова, да радите на решавању проблема заједно? Питам Вас због тога што сте нам у интервјуу у јуну рекли да нисте сигурни да је господин Курти амерички партнер. Да ли сте се померили са те тачке?

Хил: Оно што могу да вам кажем је да блиско сарађујемо са Србијом на решавању проблема, мислимо да то има смисла за Србију и српско-америчке односе, и оставићу другима да одговоре на ово питање. Моје мишљење је добро познато.

Глас Америке: Да ли сматрате да је ситуација на Косову мирнија или мислите другачије?

Хил: Рекао бих да је август и да су многи људи на одморима, треба да видимо како ће све да изгледа у септембру. Верујем да је ово питање које захтева хитно решавање и да је потребан напредак. Макар сада знамо шта су „састојци“ за мирну будућност – формирање ЗСО, приступ Косова међународним организацијама, знамо шта треба да радимо, само треба да саставимо те делиће. То је као велики пазл који ставите на сто и онда слажете делове.

Глас Америке: Очекујете ли неку кризу у септембру?

Хил: Не могу да предвидим кризу, али оно што могу да видим је нови покушај да се проблеми реше. Сви су имали шансу да размисле током лета и надам да ћемо моћи да напредујемо. Србија је највећа земља на Балкану, има амбиције да се приближи Западу, има амбициозне економске планове, следи Еxпо 27, да сам ја на месту Србије желео бих да решим проблем са Косовом, да покажем да и даље подржавам српску заједницу на Косову, али, коначно, да гледам који су шири, стратешки потези које треба повући да би се приближили Западу.

Глас Америке: Недавно сте твитовали видео који су неки видели као контроверзан јер се у њему појављује господин Жељко Митровић, власник ТВ Пинк. Пинк је виђен као генератор насиља због ријалитија који су насилни, често можете видети прљаву кампању против опозиције, реч је о провладиној телевизији. Уз разумевање да је амерички циљ да приближи Србију Западу, да ли мислите да то треба да се ради уз помоћ људи који представљају све оно што Америка не заговара?

Хил: Мислим да ваше питање претпоставља да амерички амбасадор овде има многе алате у рукама и мисли „ево, било би лакше када бисмо регрутовали ТВ Пинк у наш процес“. Али, то уопште не функционише тако. Телевизија Пинк је донела одлуку, не због мене, него зато што мисле да је будућност ове земље на Западу. На њима је да одлуче како ће се представити гледаоцима. Ако сте страни дипломата овде, процењујете како стоје ствари. И морам да вам кажем – једна од ствари коју не процењујете много, а опет би многи у Србији потегли то питање – је искреност. Оно што ја гледам је шта они заправо раде, шта говоре, како им изгледају вести, да ли траже насиље и да ли су про-руски оријентисани – када већ говоримо о насиљу. И оно што видите је телевизија која износи аргументе у корист Србије на Западу. Недавно су послали екипу у Украјину, не само да посети Кијев, већ видите српске новинаре у рововима са украјинским војницима, како извештавају о најгорем рату у протеклим деценијама. Ја нисам овде да судим, нисам ту да говорим о томе шта су радили у прошлости, само гледам шта раде сада. А сада износе аргументе за које мислим да их треба чешће износити у Србији – да је Србија земља у срцу Европе и да треба да буде део евро-атлантских структура.

Глас Америке: Да ли мислите да ће ова ваша изјава створити утисак да браните ТВ Пинк?

Хил: Не мислим да браним било кога. Браним идеју да Србија треба да гледа напред и надам се да ће и други то тако видети. Не браним никога, само износим чињенице. Да ли желите да људи гледају напред, или да наставе да гледају уназад? Ја бих волео да људи гледају напред.

(Глас Америке-Н1)