Kristof Lajtl: Grčka treba da proda nenaseljena i daleka ostrva Turskoj radi saniranja budžeta

Grčka bi trebalo da proda neka nenaseljena i daleka ostrva Turskoj radi saniranja budžeta, predlaže predsednik Privredne komore Austrije Kristof Lajtl. Odustajanje od delova suvereniteta bio bi znak zahvalnosti za pomoć, kaže Lajtl!?

Predsednik Privredne komore Austrije Kristof Lajtl predložio je da Grčka proda svoja ostrva Turskoj u cilju saniranja budžeta.

Lajtl je u intervjuu bečkom nedeljniku Profil objasnio da bi visokozadužena Grčka trebalo Turskoj da proda nenaseljena i daleka ostrva.

"Turska bi bila veoma zainteresovana. Odustajanje od delova sopstvenog suvereniteta bio bi znak zahvalnosti za pomoć", rekao je Lajtl.

Lajtl je rekao i da svakim novim paketom pomoći u celoj Evropi raste antigrčko raspoloženje.

Grčka očekuje da joj Evropska unija (EU) i Međunarodni monetarni fond (MMF) odobre drugi paket pomoći za spasavanje u visini od 130 milijardi evra, koji je uslovljen dogovorom vlade u Atini sa međunarodnim privatnim poveriocima koji bi trebalo da otpišu oko 100 milijardi kredita koji su dali toj zemlji.

Povrh toga, Grčka treba da sprovede drakonske mere štednje, koje podrazumevaju smanjivanje plata i otpuštanje zaposlenih u javnom sektoru.

U utorak su ministri finansija evrozone odložili donošenje odluke o isplati drugog paketa pomoći za spasavanje te prezadužene zemlje. Grčki dugovi dostižu 360 milijardi evra.

Grčkoj je drugi paket pomoći, vredan ukupno 230 milijardi evra, neophodan kako bi izbegla da bankrotira kad na naplatu 20. marta stignu obveznice vredne 14,5 milijardi evra.

U proleće 2010. godine Grčka je dobila prvi paket pomoći EU i MMF od 110 milijardi evra.

Grčki ministar finansija Evangelos Venizelos je protekle nedelje izjavio kako nekoliko članica evrozone više ne želi Grčku u evrozoni, koja okuplja 17 država EU.

"Moramo da kažemo grčkom narodu istinu. Postoji nekoliko zemalja u evrozoni koje nas više ne žele. Mi moramo da ih uverimo da je Grčka sposobna da ostane u zoni evra", prenela je francuska novinska agencija AFP.

Pre Lajtla je šef nemačke firme "Boš" Franc Ferenbah zatražio isključenje Grčke iz EU i evrozone i rekao da ta zemlja sa "fantomskim penzionerima" i "bogatim poreskim neplatišama" nema šta da traži u Uniji.

Ferenbah je za nemački časopis Menadžer magazin rekao da bi, u slučaju da Grci taj korak dobrovoljno ne preduzmu, morala onda EU da promeni svoje zakone pa tu zemlju isključi.

Grčki sistem je, prema prvom čoveku "Boša", ruiniran i u jednoj zajednici solidarnosti je nepodnošljivo opterećenje.

Nemački dnevnik Zidojče cajtung preneo je kako je direktor "Boša" prekršio tabu - prvi put je šef jednog velikog koncerna zatražio isključenje prezadužene države.

Nemačka kancelarka je do sada mogla da se osloni na nemačku privredu. Koliko kod građani bili nezadovoljni zbog sve skupljih pokušaja da se pomogne Grčkoj, preduzeća i menadžeri su uvek podržavali Angelu Merkel u pokušajima da stabilizuje Grčku i održi u životu monetarnu uniju. Grubo gledano, važilo je pravilo: što veći koncern, tim veća i vernost evru, navodi list.

Do sada se u krugovima privrednih bosova u najboljem slučaju govorilo da bi izlazak iz evrozone bio bolji za Grčku, jer bi u tom slučaju mogla da pređe na sopstvenu valutu i reguliše njenu vrednost u odnosu na evro. Ferenbah, međutim, hoće više od toga. Grčka je, kaže, osiromašena i postala je veliko opterećenje za solidarnu zajednicu, preneo je dalje Zidojče cajtung.

Dnevnik citira ovog menadžera, po kome zajednička valuta može da funkcioniše samo uz zajedničku poresku, budžetsku i ekonomsku politiku.

Pri tome bi, kako dodaje Ferenbah, privredno slabije zemlje najpre trebalo da ostanu van zajednice.

"Evropa sa dve brzine ne može se zaobići", istakao je Ferenbah.

Slično kao i "bos" "Boša" misli i predsednik Saveza velikoprodaje, spoljne trgovine i usluga Anton F. Berner.

"Mislim da bi Grcima bilo bolje ukoliko bi napustili evrozonu. Čak i kada bi mi Grcima 100 odsto poklonili njihove dugove, oni bi za 10 godina bili ponovo tu gde danas stoje", rekao je Berner listu Bild.

Nemačka štampa piše da raste pritisak evrozemalja na visoku zaduženu Grčku.

Mediji prenose ocenu i ministra finansija Luksemburga Luka Fridena, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama upozorio da će se Grci sami isključiti iz evrozone, ukoliko vlada u Atini ne održi obećanja o reformama i štednji.

Grčka vlada usvojila mere štednje

Grčka vlada usvojila je konačni paket mera štednje, koji su od zvanične Atine tražili Evropska unija i Međunarodni monetarni fond kao uslov za novi paket pomoći od 130 milijardi evra.

Zbog usvajanja paketa mera sutra će najverovatnije biti podržano "spasavanje" koje je zvaničnoj Atini potrebno kako bi izbegla bankrot 20. marta, kada dospevaju najveći deo rata povučenih kredita.

Grčki premijer Lukas Papadimos žali što nije moglo biti izbegnuto dodatno smanjenje penzija, ali je naveo da je efekat ograničen, jer će samo uticati na deo penzija onih iznad mesečnih 1.300 evra.

(RTS)