Кристине Шмиц: У болници у Сребреници било наоружаних рањеника

ХАГ – Кристине Шмиц, медицинска сестра која је 1995. године радила у Сребреници за Лекаре без граница (МСФ), изјавила је данас у Хашком трибуналу да је то подручје гранатирано од 6. до 10. јула 1995, да је болница била „пуна рањеника” и да су неки од њих били наоружани.

У наставку суђења бившем команданту Војске Републике Српске Ратку Младићу, Шмиц, која је у Сребреницу стигла 24. јуна 1995, казала је да је у болници било између 50 и 60 пацијената, углавном млађих мушкараца, али и жена и деце.

Шмиц је рекла да је у болници било наоружаних рањеника и да је од њих тражила да оду, из страха да би болница могла да постане мета напада, али да су они то одбили.

Становништво Сребренице је, према њеним речима, 11. јула кренуло ка бази холандског батаљона у Поточарима, а евакуисана је и болница.

Шмиц је испричала да су гранате падале око пута којим је ишла колона, на раздаљини око пет до 10 метара од асфалта.

На питање судије Орија да ли је видела пројектиле, она је одговорила да их није видела, већ чула, али да не може да каже колико их је било, „две или 20 граната”.

ВРС депортовала сребреничке Муслимане из Поточара

Бивша медицинска сестра организације Лекари без граница Кристине Шмиц посведочила је данас на суђењу Ратку Младићу, оптуженом пред Хашким трибуналом за геноцид у Сребреници, да је Војска Републике Српске (ВРС) у јулу 1995. после заузимања енклаве "депортовала" цивилно становништво, изузимајући војно способне мушкарце.

Тадашњи командант ВРС оптужен је за стрељање више од 7.000 муслиманских мушкараца у данима пошто су његове снаге 11. јула 1995, заузеле Сребреницу, као и за прогон хиљада жена, деце и стараца на територију под контролом власти у Сарајеву.

Шмиц, која је у Сребреници радила од јуна 1995, посведочила је да је око 20.000 цивила из енклаве 11. јула уточиште пред надолазећом ВРС потражило у близини базе холандског батаљона Унпрофора у оближњим Поточарима. Цивиле је описала као "ужаснуте" и "апатичне".

По речима сведокиње, "депортација" жена, деце и стараца почела је убрзо пошто су српски војници стигли у Поточаре, 12. јула. Шмицова је описала како је истог дана у Поточарима два пута срела генерала Младића.

У првом сусрету, како је рекла, протестовала је због намере ВРС да евакуише пацијенте из сребреничке болнице о којима се она бринула.

Младић јој је, преко преводиоца, у пролазу незаинтересовано одговорио да "ради свој посао", изјавила је сведокиња. Лекари без граница те пацијенте су на крају евакуисали 17. јула, прецизирала је она, а ВРС је дозволила да оду и седморица муслиманских мушкараца који су радили за ту организацију.

Исте вечери, Шмицова је команданта ВРС срела на оближњем путу и од њега затражила и добила одобрење да тражи болесне и рањене у околини.

Сведокиња је испричала и да је један мештанин који је радио за Лекаре без граница одбио њен позив да 13. јула уђе у базу Унпрофора са осталима, желећи да остане са породицом.

Његову идентификациону картицу те међународне организације, тужиоци су приказали у судници, прецизирајући да је накнадно пронађена у једној од масовних гробница у околини Зворника.

Шмиц је посведочила и да јој је 13. јула 1995. у Поточарима један млађи муслиман предао једногодишњу ћерку, рекавши да јој је мајка мртва. Тог муслимана затим је одвео српски војник.

Сведокиња је рекла да је дете предала Црвеном крсту који га је евакуисао у Тузлу, где се испоставило да је мајка ипак жива.

Током унакрсног испитивања, Младићев бранилац Ненад Петрушић питао је Шмицову зашто корист правни термин "депортација" кад није правник.

Шмицова је узватила да сматра да тај термин описује ситуацију у којој је ВРС "на силу" евакуисала муслиманске цивиле из Поточара.

- Људе су ставили на камионе и у аутобусе. Истина је да су они желели да оду из Поточара, зато што нису имали куд, али не и да су хтели да напусте Сребреницу. Нисам видела да су војници употребили физичку силу, али су усмеравали цивиле као аутобусима - рекла је сведокиња.

Суђење Младићу биће настављено сутра.

Бивши командант ВРС оптужен је и за прогон муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање "плавих шлемова" УН за таоце, 1992-95.

(Танјуг-Бета)