Kristijan Šmit: Niko ne napada Dodika ni RS, objektivan razgovor sa Vučićem

 Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit izjavio je da srpski član Predsedništva BiH Miorad Dodik ne treba da vodi politiku kao "parni valjak" i da "kada sudija svira kraj, treba stati".

„Ja mu mogu samo savetovati da ne vodi politiku kao ‘parni valjak’. Politika se sastoji od saradnje, razmišljanja i mudrosti. Ako je bio nervozan i ne zna kuda, onda se pravi veliki i jak“, kazao je Šmit za N1 Sarajevo.

Dodik je juče izjavio da neće poštovati Šmitovu odluku da se poništi Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske, već da će taj zakon danas biti objavljen u Službenom glasniku RS.

"Preporučujem da razmisli kakve posledice to može imati ne samo po njega, već i za one koji će poslušati te pogrešne naredbe. Moraju se poštovati odluke i odluke međunarodne zajednice. Pogled u Dejtonski ugovor i Aneks 10, član 5. će pomoći" rekao je Šmit.

U članu 5 Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma navedeno je da Visoki predstavnik "ima ovlašćenje za konačnu interpretacije Sporazuma o civilnom sprovođenju mirovnog rešenja".

Visoki predstavnik je naglasio da su njegovu odluku o suspenziji spornog zakona u RS podržale sve članice Upravnog odbora Saveta za primenu mira (PIK), osim Rusije koja je, kako je rekao, odlučila da suspenduje svoje učešće u radu PIK-a.

Šmit je još kazao da je Nemačka "već prekrižila neke projekte pomoći za Trebinje", a da je Velika Britanija uvela sanckije Dodiku i predsednici RS Željki Cvijanović. Prema njegovim rečima, te sankcije nisu usmerene protiv građana, već pogrešne politike.

"Ako igrate fudbalsku utakmicu, morate se pridržavati pravila. Kada sudija odsvira, morate stati, prestati, zaustaviti se. Kada sudija izvuče žuti karton to se upiše. Ako neko misli da za njega sve to ne važi i da može narediti da igra ide dalje, onda je za njega igra završena", kazao Šmit.

Visoki predstavnik u BiH je istakao da on želi da institucije BiH donose odluke, navodeći da je to jedan od razloga zbog kojih je suspendovao Zakon o nepokretnoj imovini RS.

"To znači da ovaj slučaj treba biti odlučen na Ustavnom sudu. U decembru sam pisao parlamentu BiH i rekao - sedite, spremni smo da pomognemo, to mora biti državni zakon, a ne deset do 15 različitih zakona. Mora se razmisliti kakva opterećenja dolaze za građane Trebinja, Banjaluke i drugih gradova ako nastave ovako", rekao je Šmit.

Na pitanje šta će uraditi ako osporeni zakon stupi na snagu, on je kazao da Tužilaštvo mora doneti odluku. Komentarišući to što Specijlane jedinice policije RS čuvaju Dodika jer su, kako je navedeno, stigle informacije da mu je ugrožena bezbednost, Šmit se nasmejao.

"Od svih se traži da izvrše svoje obaveze. Nije reč o tome da moraju praviti barikade, to je glupost. Neko je preuzeo odgovornost i obaveze prema svojim ljudima i treba ih u mandatu obavljati pravilno i korektno. Takvim izjavama stvari se još više potpiruju", ocenio je on.

Prema njegovim rečima, ne mogu se vlastiti narod i administracija da odgovaraju za Dodikove postupke.

Sve dok međunarodna zajednica vidi potrebu da bude prisutna u Sarajevu, naravno da ću ostati. To je obaveza koju sam preuzeo. Kada vidimo priču o sankcijama, možda bi Dodik trebalo razmisli za koje zemlje on može kupiti kartu da u njih otputuje

"Zamislite situaciju da neki državni službenik u Banjaluci treba da donese odluku. Prepušten je sam sebi i na ledini. A te barikade, očito je postoje neke duhovne barikade koje treba otkloniti", zaključio je Šmit.

Komentarišući Dodikovu konstataciju da je on turista u BiH i da je vreme da "kupi kartu u jednom smeru za Berlin", Šmit je kazao da je on taj koji odlučuje gde ide.

"Sve dok međunarodna zajednica vidi potrebu da bude prisutna u Sarajevu, naravno da ću ostati. To je obaveza koju sam preuzeo. Kada vidimo priču o sankcijama, možda bi Dodik trebalo razmisli za koje zemlje on može kupiti kartu da u njih otputuje", naveo je on.

Šmit je ocenio da ne moraju svi u BiH imati isto mišljenje da bi razumno i odgovorno razgovarali, dodavši da njegov poziv za razgovor važi za sve, kako za Dodika, tako i za druga dva člana Predsedništva BiH Šefika DŽaferovića i Željka Komšiča, ali i lidera HDŽ BiH Dragana Čovića.

"Ne želim da nekoga uteram u ćorsokak, već želim da potaknem da se vode razgovori", rekao on, dodavši da se može sastati s Dodikom kada god on to bude želeo.

Niko ne napada Dodika ni RS, objektivan razgovor sa Vučićem

"Niko ne napada Milorada Dodika ni Republiku Srpsku, ali kada je u pitanju zakon, on se strogo poštuje", kaže visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit. On se danas sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i u razgovoru za N1 rekao da to neće biti poslednji razgovor, već nešto što "nas može dovesti korak napred ka razumnom rešenju u BiH"

Na pitanje da li je u Beograd došo da obavesti Vučića o svojoj odluci ili za podršku, Šmit kaže da je uvek važno da se dođe u Beograd, jer susedi Bosne i Hercegovine mogu da doprinesu očuvanju stabilnosti.

 „Nisam samo objašnjavao već i razgovarao o načelnim daljim opcijama za mir. Ja sam zadovoljan što postaje jasno da smo svi na istoj strani. Ja tu uključujem i Dodika, niko ne želi konflikt, ratove, dovoljno je ratova u svetu, ovaj region ima dovoljno ratova za sobom. RS je donosila odluke koje se tiču drugih. Postoji žuti karton u fudbalu, a ja nisam pokazao crveni i rekao sam molim vas vratite se, hajde da razgovaramo. Hajde da tri strane o tome razgovaraju, ja sam spreman da posredujem“, kaže Šmit.

Podsećamo, Kristijan Šmit je na osnovu "bonskih ovlašćenja" poništio Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske. Šmit je rekao da je Zakon o nepokretnoj imovini RS "u suprotnosti sa odlukama Ustavnog suda BiH" i da je obustavio primenu tog zakona do odluke Ustavnog suda BiH. Narodna skupština Republike Srpske je 10. februara usvojila ovaj zakon, a predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović je 7. aprila potpisala Ukaz o proglašavanju Zakona o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti.

Kako je rekao, sa Vučićem je razgovarao o opštoj situaciji i zahvalan je, "jer je osetio da se on itekako trudi i posvećen je situaciji u BiH".

"Dogovorili smo se da se češće sastajemo i razgovaramo, moj utisak da je predamnom neko ko poznaje ozbiljnost situacije i daće doprinos da stvari napreduju. Smatram da je moj zadatak da objasnim kako sam došao do svoje odluke. Nastaje problem, jer se odlukom RS, odluke Ustavnog suda BiH i Dejtona ne poštuju, ide se protiv njih, ja sam za to da se očuvaju Dejton, kao i mir i stabilnost. Sada je sve kulminiralo i ja kažem hadje da svi sednemo i svi da daju svoj doprinos", rekao je Šmit.

Dodao je da je Vučić imao suzdražn stav kada je u pitanju primena "bonskih ovlašćenja", ali da su razgovarali objektivno.

"Hadje da svi sednemo za isti sto i to je nešto što može da se reši. I u mojoj zemlji je bilo tako. Danas nije poslednji razgovor, već nešto što će nas dovesti korak napred ka razumnom rešenju. Razgovor sam napustio sa ozbiljnim očekivanjima. Znam da Dodik i Vučić razgovaraju, morate razgovarati sa ljudima koji su tu, i Dodik i Vučić imaju različite pozicije. Ali moramo se sastati. Očekujem da u BiH budu zahvalni kada susedi razgovaraju. To se odnosi i na hrvatskog premijera Plenkovića", rekao je Šmit.

Šmit ponavlja da niko ne napada Dodika ni RS, ali da zakon mora strogo da se poštuje.

"Kada je u plitanju imovina, ja sam još u decembru ponudio da se o tome razgovara. Ranijih godina se to nije činilo. Nemoguće je da građani ne znaju šta kome pripada. Videćete da ja nisam tu izvukao crveni karton, već sam ukazao na način kako bi moglo dalje da se radi. Zakon nije u redu tako kako ga je donela RS. Dodiku ne treba nikakva zaštitta od mene, ja poštujem njegovu situaciju i hajde da razgovaramo. Ukoliko uspemo da trezveno kažemo o čemu je reč, bićemo na dobrom putu. Ja nisam za borbene debate, samo se trudim da rešim problem", kaže visoki predstavnik u BiH.

Dodao je da je Srbija zemlja koja želi u EU i da mora da pređe dug put.

"U prošlosti nije uvek imala dobar tretman u Evropi, moramo da radimo na tome da građani Srbije i RS znaju da ih niko ne posmatra na drugom novu. Srbija će imati važnu ulogu, ne samo na Zapadnom Balkanu, već i u EU. BiH takođe treba da uđe u EU, Unija ne želi da se svi sporovi između Banjaluke i Sarajeva prenesu na Brisel", rekao je Šmit.

(N1)