KoSSev: „Kosovo“ danas proslavlja 13 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti

Na Kosovu se danas obeležava 13 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, koju je potom listom priznalo više od 100 zemalja, da bi Srbija od 2016. povela kampanju za odpriznavanje i ovaj broj spustila na ispod 100 – sve do jednogodišnjeg moratorijuma koji je u toku. Za Kosovo je ovo ujedno i nacionalni dan, koji se obeležava i proslavlja nizom aktivnosti, a čestitke stižu od najviših svetskih zvaničnika.

Kosovo obeležava 13. godišnjicu proglašenja nezavisnosti, a u Prištini je planiran niz manifestacija, javlja RTK2.

Nezavisnost Kosova proglašena je 17. februara 2008. godine.

Prvi koji su potpisali Deklaraciju o nezavisnosti Kosova bili su bivši predsednik Fatmir Sejdiu, bivši predsednik parlamenta Jakup Krasnići i bivši premijer Hašim Tači.

Prve države koje su priznale Kosovo kao državu nakon proglašenja nezavisnosti bile su Kostarika, SAD, Francuska, Avganistan, Albanija, Turska, Velika Britanija.

Kosnet: Nepokolebljivo partnerstvo SAD i Kosova

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu Filip Kosnet čestitao je građanima Kosova godišnjicu nezavisnosti i poručio da je američko-kosovsko partnerstvo i dalje nepokolebljivo.

Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države su bliske narodu Kosova.

„Dok slavimo Dan nezavisnosti Kosova, američko-kosovsko partnerstvo ostaje nepokolebljivo. Bićemo uz vaš narod dok radite na izgradnji pravednog, mirnog i prosperitetnog doma za sve građane Kosova“, napisao je Kosnet na tviteru, preneo je RTK2.Glavna promena uoči ovog dana desila se pre samo tri dana. Samoopredeljenje je na vanrednim parlamentarnim izborima ubedljivo pobedilo sa skoro 48 procenata, dok je LDK, stranka najpoznatijeg kosovskog predsednika Ibrahima Rugove koji je i odveo Kosovo ka nezavisnosti, doživela najveći pad – sa 13 odsto osvojenih glasova, iako je vodila vladu neposredno pred njen pad. Štaviše dve vlade su pale za godinu dana.

I dalje premijer u ostavci Avdulah Hoti je jutros zajedno sa v.d. kosovskog predsednika Vjosom Osmani, podigao kosovsku zastavu, uz počasnu gardu KBS. Ovime je, kako je saopštio, „započela ceremonija obeležavanja ove 13 godišnjica nezavisnosti Republike Kosovo“.

Hoti je u Srbici takođe položio venac na spomenicima porodice Jašari u ovom mestu, naznačivši da je ova porodica „položila najveću žrtvu koju neko može da podnese za nezavisnost zemlje“.

„Odajući počast porodici Jašari, odajemo počast svim palim za kosovsku slobodu i nezavisnost“, naveo je Hoti.

Vjosa Osmani je i sa liderom Samoopredeljenja Aljbinom Kurtijem, sa kojim je pobedila na izborima, odala počast na grobu prvog kosovskog predsednika Ibrahima Rugove.

„Na 13. godišnjicu naše države odali smo počast arhitekti naše nezavisnosti i društva, istorijskom predsedniku Ibrahimu Rugovi, legendarnom komandantu Ademu Jašariju i uzvišenoj žrtvi porodice Jašari kao ikoni slobode, kao i simbolu otpora, nacionalnom aktivisti Ademu Demaćiju. U međuvremenu, zajedno sa ambasadorima Kvinte i ambasadorom EU, poklonili smo se u istorijskom kompleksu herojima, kako bismo odali počast žrtvama i simbolu snage, našim herojima i zatražili pravdu za preživele seksualnog nasilja tokom poslednjeg rata na Kosovu. Slava palim, svim našim mučenicima, mučenicima i junacima, koji ostaju svetlost vodilja na našem putu napred kako bi Kosovo učinili onakvim kakvim su sanjali!“ – saopštila je Osmani potom.

Čestitke Osmani kao v.d. kosovska predsednika stigle su od američkog predsednika DŽozefa Bajdena, kraljice Elizabete, nemačkog predsednika Frenka Vlatera Štajnmajera, francuskog predsednika Emanuela Makrona i italijanskog Serđia Matarele.

Osim kraljice Elizabete, ostali su u čestitki spomenuli i važnost nastavka dijaloga sa Srbijom, odnosno postizanje sporazuma.

Takođe, čestitali su i kraljevi Švedske, Belgije, predsednik švedske konfederacije i hrvatski predsednik Zoran Milanović.

Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine.

Tačan broj zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova i dalje je upitan. Prema računici kosovskog ministarstva spoljnih poslova, Kosovo je do sada priznalo 117. država, a poslednja na listi, nakon tri godine bez novih priznanja, je Izrael. Sa Izraelom je Kosovo uspostavilo diplomatske odnose početkom februara ove godine a na osnovu sporazuma koji je u Vašingtonu potpisao kosovski premijer, Avdulah Hoti.

Računica Beograda o broju priznanja Kosova je drugačija. Bez iznošenja tačnog broja, Srbija smatra da je Kosovo priznalo nešto ispod sto država a da je to ujedno posledica povlačenja priznanja čak 19 zemalja.

U toku je jednogodišnji moratorijum na sa jedne strane zaustavljanju kampanje za odpriznavanja, sa druge, prestanaka lobiranja za nova priznanja. To je deo dogovoru u Vašingtonu iz septembra prošle godine. Međutim, deo dogovora je i da će Izrael priznati Kosovo, što se i dogodilo. Nedavno je bivši šef srpske diplomatije a sada predsednik skupštine Ivica Dačić kazao da čak i sa Izraelom, od 193 člana Generalne skupštine, Kosovo može da „eventualno dobije 93 glasa“, kada je u pitanju podrška njegovom učlanjenju u UN, odnosno priznavanju nezavisnosti. Upravo je Ivica Dačić sa nekadašnje pozicije šefa srpske diplomatije pokrenuo kampanju za povlačenje priznanja, pre svega malih država u Africi i Aziji.

Kosovo je u nekim međunarodnim organizacijama predstavljeno kao suverena država, u nekim kao posmatrač, a negde i sa asteriksom u nazivu, što je zapravo bila i obaveza iz jednog od sporazuma u Briselu, kojim se ne prejudicira status. Uz asteriks, koji se ređe, odnosno ne poštuje u međunarodnom predstavljanju, početne poruke kosovskih zvaničnika bile su „pahuljica se otopila“.

Za ovih 13 godina, Kosovo nije postalo član UN-a, UNESCO-a, INTERPOL-a, ali jeste uspelo da postane član Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj, FIFA-e, UEFA-e i Olimpijskog komiteta.

Evropska unija nije jedinstvena u podršci Kosovu, pošto pet članica i dalje ne priznaju državnost Kosova.

Kad je reč o članstvu u EU, Kosovo je potpisivalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali vizne liberalizacije i dalje nema.

Vizna liberalizacija i dalje uskoro

Vizna liberalizacija je jedno od prioritetnih pitanja koje se tiče građana sa Kosova.

Evropska komisija je 2016. godine dala Kosovu zeleno svetlo za viznu liberalizaciju uz kumulativno ispunjenje dva uslova: ratifikacija sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom i borba protiv korupcije. Četiri godine kasnije još uvek nije došlo do vizne liberalizacije.

Kosovski zvaničnici, sa druge strane, iz godine u godinu ponavljaju da će vizne liberalizacije biti ove godine i apeluju na EU da do njenog odobrenja dođe što pre.

Nosioci pasoša Koordinacione uprave Republike Srbije, čije se prebivalište vodi na neko mesto na Kosovu i Metohiji, suočavaju se sa istim problemom, pošto spadaju u kategoriju državljana Srbije za koje ne važi bezvizni režim poput ostalih državljana Srbije.

Opasnost od migracija, bio je ključni razlog zašto je EU uslovila Srbiju da ovoj kategoriji građana uskrati mogućnost dobijanja bezviznih pasoša. 2016. godine EU je procenila da Kosovo ne predstavlja rizik od potencijalnih migracija, tako da je ključan razlog za uskraćivanje bezviznih pasoša ovoj kategoriji građana prestao da važi, ali do ukidanja ovog ograničenja ipak nije došlo.

Do 2016. godine bilo je preko 90 000 građana Srbije koji su nosioci pasoša koji izdaje Koordinaciona uprava.

Dva ključna pitanja u međunarodnoj areni za Kosovo su dijalog sa Beogradom i Specijalni sud za ratne zločine počinjene na Kosovu u periodu 1998-2000. godine.

Iako se još uvek realizuje Briselski sporazum iz 2013 godine, koji prate preko 30 tehničkih dogovora postignutih od 2013, u međuvremenu je potpisan još jedan – tzv. Vašingtonski o normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Kosova, prošlog septembra, dok se iz međunarodne arene Beogradu i Prištini šalju neposredne poruke da se od njih očekuje potpisivanje onog što se naziva „konačni pravno obavezujući sporazum“.

Kada je u pitanju Specijalni sud, u njemu su u toku pripremne radnje, odnosno statusne konferencije pred početak suđenja i čelnicima nekadašnje „OVK“, ali i ključnim političkim figurama – Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.

Oni su uhapšeni u Prištini 4. odnosno 5. novembra prema nalogu sudije Specijalizovanih veća, a nakon što im je 26. oktobra potvrđena optužnica u 10 tačaka.

U optužnici Specijalizovanog tužilaštva označeni su kao deo grupe koja se tereti za udruženi zločinački poduhvat odnosno ratne zločine „nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišavanja slobode“, „surovog postupanja“, „mučenja i ubistva“, kao i zločina protiv čovečnosti, kao što su „zatvaranje, drugi nehumani postupci, mučenje, ubistvo, prisilni nestanci lica i progoni“.

Uoči 13. godišnjice, juče je održana treća statusna konferencija.

(KoSSev, Fonet)